Da li je Zaporožje novi Černobilj? B92.net otkriva jesmo li u opasnosti

Ruska vojna operacija u Ukrajini traje već nekoliko meseci, a prema trenutnoj situaciji ne čini se da će uskoro biti mira.Odnedavno ugrožena je i nuklearna elektrana u Zaporožju, dok optužbe za napade dolaze sa obe strane.Prisustvo oružja i njegova upotreba u blizini nuklearne elektrane povećavaju rizik od nuklearnih incidenata i nesreća. O mogućoj havariji i posledicama po svet i Srbiju za B92.net govorili su stručnjaci iz Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije. Nedavno je došlo do ponovnog granatiranja pomenute nuklearne elektrane, a nivo radijacije u Ukrajini može se pratiti iz cele Evrope. &quot;U okviru monitoringa radioaktivnosti u životnoj sredini koji je u nadležnosti Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije, a koji se sprovodi kroz merenja automatskim mernim stanicama i laboratorijske analize koje obavljaju ovlašćene laboratorije u Srbiji, mi pratimo nivo radioaktivnosti u životnoj sredini Srbije. Osim ovih rezultata koji nam daju informaciju o nivou radioaktivnosti u Srbiji, preko Evropske platforme za razmenu radioloških podataka, EURDEP, pratimo nivo radioaktivnosti u celoj Evropi, uključujući i Ukrajinu. Takođe, preko sistema Međunarodne agencije za atomsku energiju za obaveštavanje o vanrednim događajima konstantno pratimo stanje na nuklearnim elektranama u Ukrajini. Preko ovog sistema dobijamo zvanične informacije i o tome da li je prilikom vojnih dejstava došlo do oštećenja i da li je došlo do ispuštanja radioaktivnih materija u životnu sredinu&quot;, navode iz Direktorata. Iz Direktorata dodaju da je nuklearna elektrana u Zaporožju izgrađena u skladu sa strogim standardima nuklearne sigurnosti, koji podrazumevaju da elektrana zadrži odgovarajući nivo sigurnosti u slučaju ekstremnih spoljnih uticaja, koji bi mogli da oštete zaštitne barijere. &quot;U slučaju havarije na nuklearnoj elektrani posledice bi direktno zavisile do tipa događaja, meteoroloških uslova i brojnih drugih parametara. U takvom slučaju, mi na na osnovu svih raspoloživih informacija procenjujemo situaciju i donosimo odluku o merama zaštite. Najviše bi bilo ugrožena područja u Ukrajini koja su bliža mestu havarije, dok građani Srbije, zbog udaljenosti od ukrajinskih nuklearnih elektrana, ne bi osetili značajne posledice. Mere zaštite koje bi se u tom slučaju sprovodile u Srbiji, bile bi pre svega kontrola radioaktivnosti proizvoda koji potiču sa kontaminiranih područja, pojačana kontrola radioaktivnosti u vodi za piće i domaćim proizvodima, kao i pojačana kontrola radioaktivnosti životne sredine. Proizvodi koji ne zadovoljavaju kriterijume ispravnosti zabranjuju se za upotrebu. U slučaju nesreće na nekoj od ukrajinskih nuklearnih elektrana, zbog velike udaljenosti naše zemlje, za građane Srbije ne bi bilo potrebno uzimanje tableta joda, evakuacija niti zaklanjanje, a samoinicijativno sprovođenje ovih mera zaštite može čak naneti štetu. Od izuzetne je važnosti da, kao i u slučaju drugih vanrednih situacija, građani prate uputstva nadležnih organa&quot;, dodaju iz Direktorata.Zaporožje je novi Černobilj?Mnoge havarija u nuklearnoj elektrani asociraju na eksploziju u Černobilju 1986. godine, kada su ispuštene radioaktivne supstance u 400 puta većoj količini nego kada je bačena bomba na Hirošimu. Ako bi došlo do nove havarije, da li bismo bili u opasnosti? &quot;Nuklearna elektrana Zaporožje je potpuno drugačijeg tipa nego nuklearna elektrana u Černobilju. Za razliku od Černobiljske, elektrana u Zaporožju ima drugačiji vid zaštitnih barijera koje su projektovane i izrađene da izdrže ekstremne spoljašnje i unutrašnje uticaje, a da pri tom obezbede zadržavanje radionuklida unutar zaštitnih barijera. U ovom trenutku jako je nezahvalno komentarisati posledice potencijalnih događaja&quot;, kažu stručnjaci. Iz Direktorata dodaju da ako dođe do pojave radioaktivnosti u životnoj sredini, država ima mehanizme kako bi se u takvim slučajevima delovalo i stanovništvo zaštitilo. Oni dodaju i da na terirotiji Srbije ne osećamo nikakve posledice černobiljske katastrofe. &quot;U životnoj sredini još uvek su prisutni neki radioaktivni izotopi, pre svega cezijum-137, koji su ispušteni iz černobiljskog reaktora, ali koncentracije ovih izotopa su veoma niske i ne osećamo nikakve posledice zbog njihovog prisustva.&quot;Uticaj zračenja na organizamOd katastrofe u Černobilju je prošlo tačno 36 godina, a zabranjena zona postala je pravi prirodni rezervat. U šumi žive mnoge životinje, a nivo radijacije je i dalje visok. Kako ona utiče na organizam? &quot;Jonizujuće zračenje oštećuje ćelije ljudskog organizma, ali to ne znači da će svako izlaganje jonizujućem zračenju imati negativne posledice po zdravlje, prvenstveno zbog sposobnosti ljudskog organizma da u velikoj meri popravi oštećenja nastala usled izlaganja zračenju. Mi smo svakodnevno izloženi jonizujućem zračenju iz prirode i ljudski organizam je sposoban da opstane u takvim uslovima. Takođe, ne treba da zaboravimo nemerljivu korist koju imamo od upotrebe jonizujućeg zračenja u medicini, od upotrebe u dijagnostičkim procedurama gde se koriste npr. rendgeni ili skeneri pa do upotrebe u lečenju pre svega karcinoma gde se koristi npr. gama ili iks-nož&quot;, objašnjavaju iz Direktorata. U Srbiji je sada uobičajen nivo radioaktinosti, a Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije redovno obaveštava javnost o tome. Sve informacije na dnevnom nivou možete pratiti OVDE.