Duboka država – teorija zavere ili presudan uticaj? VIDEO

U svetlu političkih skandala državnici širom sveta sve češće koriste termin "duboka država" kako bi objasnili da ih nevidljivi neprijatelj iz senke ugrožava.Nekada duboka država deluje kao loše opravdanje i teorija zavere, a ponekad se čini kako je upravo taj uticaj iz senke presudio političkim ličnostima i u to retko ko sumnja.Vladanje iz senke koje diskredituje državnike i političare koji ne igraju &quot;po pravilima&quot; ili duboka država. &quot;Duboku drzavu čine oni elementi političkog sistema koji se ne menjaju dugo vremena i koji funkcionišu bez obzira na promene vlasti u vrhu to je jedno, i drugo to su oni centri moći koji suštinski vladaju&quot;, rekao je analitičar Zoran Milivojević. &quot;Treba tu razlikovati konspirološki pogled koji imaju teoretičari zavere, a oni u nedostatku znanja o funkcionisanju sistema i u cilju podrivanja demokratskih institucija stvorili su taj termin duboka država&quot;, rekao je Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu. Poslednje situacije koje su se dogodile jedna za drugom, a koje su učinile da se o dubokoj državi više razmislja su upad FBI-ja u kuću Donalda Trampa nakon što je najavio kandidaturu na sledećim izborima, kao i dve afere kancelara Olafa Šolca za mesec dana. &quot;Ovo što se događa sa bivšim američkim predsednikom Trampom nije slučajno, vezano je za taj kontekst, ali pre svega je vezano za činjenicu što je rejting aktuelnog predsednika gospodina Bajdena na najnižem nivou u istoriji i što postoji realna osnova, i ja bih rekao realan strah vladajuće strukture u senci da se izvrši promena vlasti&quot;, rekao je Milivojević. &quot;Nemačka je odustala od pozicije nezavisne i vodeće države u okviru EU u okviru ovog dela zapadnog bloka, potpuno se priklonila američkoj politici, a američka politika kada je reč o energentima, o ekonomiji ne ide u prilog interesa i krupnog ekonomskog lobija u Nemačkoj&quot;, dodao je on. Baš je među prvima u politici upravo Donald Tramp pre nekoliko godina počeo da se služi terminom &quot;duboka država&quot; kako bi objasnio koji to faktori opstruišu njegove namere za vreme vlasti. O dubokoj državi se najviše govori u vezi sa Amerikom, ali ako bi se uzelo da je to kontrola onoga što mi vidimo kao političke faktore - sve velike sile imaju neki tajni krug ljudi i organizacija koje povlače konce&quot;, rekao je &quot;Apsolutno možemo reći da postoje odmetnuti krugovi moći, neki su i deo sistema, to su takozvani silovici u Rusiji... Za samu Kinu to se uzima da je to zapravo ekipa iz takozvanog Zabranjenog grada&quot;, rekao je Obradović. Kada je 2016. došlo do pokušaja puča, u Ankari se govorilo se da je &quot;duboka država&quot; delovala pod uticajem američkog faktora jer je Redžep Tajip Erdogan, posle niza ustupaka Vašingtonu, rešio da promeni pravac i okrene se ka Moskvi. Sam Erdogan optužio je za pokušaj prevrata bivšeg propovednika Fetulaha Gulena koji živi u Americi. U Egiptu je takođe pominjana &quot;duboka država&quot; kao vladavina tamošnje vojne garniture, iz pozadine. Ukoliko je tačno da nevidljivi centri moći kontrolišu sve sisteme, jedno je sigurno- i onda kada deluje da je svet van kontrole izgleda da ipak ništa nije slucajno. Bilo da su u pitanju ratovi, kada se zarađuje kroz oružje, ili jednostavne male manipulacije kojih najčešće nismo ni svesni.