Preokret? "Rusija je ovaj rat izgubila"

Vest da su dve do sada neutralne zemlje Finska i Švedska podnele zahtev za ulazak u NATO više nije nova. Ali je jasno – to je veliki preokret.PodnetoProf. dr Vlatko Cvrtila, jedan od vodećih hrvatskih geopolitičkih stručnjaka, rektor Univerziteta Vern i nekadašnji savetnik predsednika Hrvatske Stjepana Mesića, kaže za Slobodnu Dalmaciju da je, strateški gledano, Rusija "ovaj rat već izgubila".Upozorenja Rusije na širenje Alijanse do njenih granica sada ništa ne važe, a ulazak Finske i Švedske u NATO znače takav preokret kakav Evropa nije videla još od 1989. i pada Berlinskog zida, preokret nakon kog ništa na političkoj i vojnoj karti Starog kontinenta više neće biti isto, piše Slobodna Dalmacija. &quot;Ovo je je zaista velika promena. Potez koji je Rusija preduzela ratom u Ukrajini prekršio je odredbe i međunarodnog prava i političkih deklaracija koje su štitile nepromenjivost granica. Sad se to sve srušilo&quot;, ističe Cvrtila. Bezbednosne politike pre ruske agresije imale su, podseća on, svoje obrasce utemeljene na pretpostavci da se rat u Evropi ne može dogoditi. &quot;Ceo projekat EU, evropskog udruživanja i saradnje počiva upravo na tome. Rat se sada dogodio i to je promenilo perspektive svih država, i onih koje su organizovane u NATO-u, i onih koje to do sada nisu bile. Ceo zapadni svet stao je na stranu žrtve, tačnije na stranu odbrane poretka koji je od 1945. godine čuvao stabilnost u Evropi&quot;, pojašnjava Cvrtila. Podseće da je Finska 1939. ratovala sa SSSR-om, a u Drugom svetskom ratu, da bi vratila teritorije koje je izgubila, bila je na strani Nemačke. Nakon završetka rata Finska je bila država koja je isključena iz pobedničke strane i kroz sporazum sa SSSR-om jamčila je vojnu neutralnost i nekorišćenje finske teritorije za napade na SSSR. Švedska ima nešto drugačiju priču, dodaje ovaj profesor. &quot;Njena tradicionalna neutralnost datira još nakon Napoleonovih ratova 1812. godine i duboko se ukorenila u njihovu kulturu. Švedska je u oba svetska rata bila neutralna, iako je davala određene koncesije nacističkoj Nemačkoj kako bi ostala van sukoba&quot;, kaže Cvrtila. &quot;Rusija je puno puta govorila da približavanje NATO-a ugrožava njihovu nacionalnu sigurnost. Paradoks je da su svojom agresijom podstakli dve države koje se nalaze na strateški jako važnom mestu da uđu u NATO. Rusi su se borili protiv NATO-a u Ukrajini, a dobili su ga u Finskoj i Švedskoj&quot;, dodaje on.Sedam ključnih posledica ulaska Finske i Švedske u NATORobert Barić s Fakulteta političkih nauka, stručnjak za NATO i evropska vojna i bezbednosna pitanja, kaže da ima sedam ključnih posledica ulaska Finske i Švedske u NATO. &quot;Pre svega, jasno je da NATO ostaje ključna sigurnosna organizacija u Evropi. EU i njezine ideje o strateškoj autonomiji ne funkcionišu. Celokupna vojna pomoć Ukrajini ide preko NATO-a. Tu glavnu inicijativu imaju SAD i Velika Britanija, Odbrana Evrope bez SAD-a još uvek nije moguća&quot;, navodi Barić. Druga važna činjenica je da su Švedska i Finska promenile stav o svojoj neutralnosti jer u budućnosti ne žele da same budu izložene pretnji bez spoljne pomoći. Do 24. februara to uopše nije bila opcija. &quot;Finska i Švedska očigledno su šokirane ovim što se dogodilo u Ukrajini i odlučile su da naprave zaokret za 180 stepeni. To je za Rusiju strahovito nepovoljna vest jer sada dobija još 1.300 kilometara granice s NATO savezom. Tu dolazimo do treće važne činjenice. Vojni objekti na poluostrvu Koli biće posebno izloženi jer će do granice s NATO-om sada biti samo 200 kilometara. Tu je baza severnomorske flote, vojne vazdušne luke, deo sistema za rano upozoravanje za nuklearni napad&quot;, ističe on. Četvrto, dodaje, ruskom invazijom na Ukrajinu završavaju se rasprave o budućnosti Severnoatlantskog saveza, koje traju poslednjih 30 godina. Kao peto, on ističe da će Finska i Švedska znatno doprineti Alijansi s obzirom na to da je reč o demokratskim, ekonomski snažnim državama koje imaju jake vojne organizacije. Kao šesto, on naglašava da je ovo veliki strateški poraz Rusije. &quot;Vladimir Putin hteio je da oslabi NATO i to mu se obilo o glavu. Čak i da pobedi u Ukrajini, što mislim da neće, on je tu gubitnik&quot;, smatra Barić. Uz to, sedma važna činenica je jačanje kohezije NATO.