Od Zvečanske do TRENERA BUDUĆIH ŠAMPIONA: Životna priča Petra Markovića, humanog trenera rvanja
Petar Marković je humani trener koji drži besplatne treninge rvanja za decu. Ta deca su do sada ostvarila niz uspeha i osvojila mnoštvo medalja i pehara, a iza svega toga stoji mladi čovek koji je sa svega 11 meseci ostavljen i koga je odgajila hraniteljska porodica.
„Ja sam othranjen u hraniteljskoj porodici. Sa 11 meseci sam bio u Zvečanskoj, a Ružica Marković i Duško Marković su roditelji koji su mene uzeli i negovali 20 godina. Moj otac i majka se već 41 godinu bave hraniteljstvom i odnegovali su preko tridesetoro dece, gde i sada imaju mališana, Milana, kog čuvaju već deset godina“, ispričao je Petar i dodao:
„To su sjajni roditelji! Divni su, puno su pomogli mnogoj deci a naravno i meni. Kada bih se opet rodio, opet bih voleo da budem kod njih.“
"Suzanu, koja me je rodila, sam upoznao. Ona me je obilazila, nije me se odrekla, voleo sam je jer je bila uz mene, ali roditelj je onaj koji te odneguje i ko ti daje podršku celoga života", rekao je.
"Suzanini roditelji nisu hteli da me prihvate, jer čovek koji je mene napravio nije hteo to da prizna, tako da ona nije imala podršku svoje porodice. Ona nije potpisala da me se odriče, zbog čega nisam otišao na usvajanje već u hraniteljsku porodicu i hvala joj na tome. Preminula je pre osam godina i bilo mi je žao jer sam je voleo, ali daleko od oka - daleko od srca."
Na njegovu borbenost i istrajnost najviše je uticalo rvanje. Samo jedan odlazak na trening bio je dovoljan da shvati da je ovo pravi sport za njega.
„Postao sam dobar sportista, dobar trener i mnogo sam zahvalan svojim roditeljima na tome. Hteo sam da se osamostalim da bih naučio kako će me danas – sutra život šibati, da bih se pripremio za to da ću jednog dana imati i svoju porodicu i da bih mogao da budem spreman na svaki udarac“, ispričao je Petar.
„Rvanjem se bavim 21 godinu, a sa sedam godina sam krenuo. Kada sam otišao na svoj prvi trening, odmah sam počeo da treniram. Trener je pitao iz kog kluba dolazim i rekao da sam rođen za ovaj sport.“
„Mnogo volim decu, verovatno zbog toga što su nas roditelji tako lepo vaspitali i zato što nas je majka tako divno odnegovala, poželeo sam da i ja radim sa decom.“
"Cilj mi je da sklonim decu sa ulice, da im pružim sport, zdravlje, energiju i veliki mi je cilj da imam svoju salu, da bih mogao da treniram decu i da napravim šampione, kao što ih polako već i pravim."
Zbog čega je želeo da odustane od ovog poziva, šta ga je nateralo da ipak nastavi, kao i kakve su uspehe do sada ostvarila deca koju trenira, pogledajte u videu:
