Majka je pisala pismo mrtvom sinu: Pakao Košara on nije preživeo...
Na Košarama, za odbranu naše zemlje, poginulo ih je 108. Od septembra 1998. do 10. aprila 1999. oko 200 mladih vojnika je branilo granicu naše zemlje sa Albanijom, na karauli Košare. Branili su je od pripadnika UČK, terorista koji su upadali u SRJ kao organizovane terorističke grupe, potpomognute dejstvovanjem NATO. Majka Vladimira Radoičića pisala je pismo mrtvom sinu. Tomislav Račić, vodnik Plamen, nije odlikovan jer je procena pojedinaca iz vojske bila da nije zaslužio orden, pošto nije ranjen. Danas radi u kladionici. Tanja Vojtehovski razgovarala je sa preživelima i nadživelima karaule. Nevidljivi heroji konačno su izađli iz mraka.
Vladimir Radoičić iz Beograda imao je samo 19 godina kada su ga ubili teroristi kod graničnog kamena na granici SRJ i Albanije. Poslat je na Kosovo i Metohiju nakon samo dva i po meseca obuke.
Vladimir se javio majci dan pre nego što je poginuo. Ubili su ga sutradan, u devet i petnaest ujutru. To je bilo njegovo prvo i psolednje javljanje majci. Sahranila ga je 3. oktobra.
Od tada je prošlo 18 godina.
Majka Lozanka već 18 godina pokušava da otkrije ko je sebi dao za pravo da toj deci u ratnim uslovima skrati obuku koja je trebalo da traje bezmalo šest meseci. Da objasni sebi zašto su borci sa Košara i njihove zasluge skrajnuti i od vojske i od države.
Lozanka je Tanji ispričala kako je morala da urgira da se spomen ploča za njenog sina, koju su napravili njegovi saborci, a ne država, izvadi iz vojnog magacina gde je bila sklonjena, zašto nije želela da primi orden za svog sina već je zahtevala da ga vojska stavi na njegov grob, kako se vojska i država odnose prema palim borcima i njihovim porodicama i o tome kako su sva osmorica pripadnika UČK danas slobodni građani jer sudski proces protiv njih ni 18 godina kasnije nije završen.
Tomislav Račić, ili vodnik Plamen kako su ga zvali borci na Košarama, danas radi u kladionici. Jedan je od nevidljiv heroja sa karaule.
Tomislav je živ svedok pakla Košara koji su prošli ti mladi momci od septembra do aprila 1999. kada je Karaula pala.
Svi vojnici za koje je bio zadužen - preživeli su.
Vodnik Plamen ispričao je kako su teroristi mučili pripadnike vojske SRJ koje su uspeli da zarobe žive, kako je shvatio da je ostao sam sa dvojicom vojnika da brani granicu naše zemlje, gde je zakazala komada naše vojske, zašto su ih ostavili sa premalo municije, zašto se oni uprkos svemu nisu povukli, zašto je bio spreman da pogine za otadžbinu, da li bi to sada ponovo uradio, zašto je odlučio da se sam svojevoljno vrati na karaulu Košare i zašto je hteo da je digne u vazduh.
Tomislav Račić, vodnik Plamen, nije odlikovan jer je procena pojedinaca iz vojske bila da nije zaslužio orden, pošto nije ranjen.. Država nikad nije postavila ni spomenik borcima sa Košara niti su oni vidljivi u našoj novijoj istoriji.
Celu emisiju ŽIVOT PRIČA: Nevidljivi heroji možete da pogledate OVDE
