Crne panterke: Šta se zapravo krije iza nastupa Bijonse na Superboulu

Vi znate ko je Bijonse, ali ne znate zašto je na teren u poluvremenu Superboula istrčala s grupom plesačica obučenih u crno, kao Crne panterke, militantna grupa koja se borila za prava crnaca šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka?

Plesačice su tokom nastupa formirale slovo X, referencu na borca za prava crnaca Malkolma X. Izvedbom pesme „Formation“, Bijonse je je pružila podršku pokretu Black Lives Matter.

Organizacija Black Lives Matter​ pruža podršku i glas je protiv ubistava Afroamerikanaca od strane policije i razbojnika. Black Lives Matters zapravo prevazilazi nacionalizam u najužem smislu koji još preovlađuje u nekim afroameričkim zajednicama, a koje pozivaju samo na ljubav prema crncima. Ova organizacija brine i o Afroamerikancima homoseksualcima, trans ljudima i ljudima sa invaliditetom, o svima onima o kojima drugi ne brinu, o ženama, ali uglavnom o marginalizovanim grupama.

Izgleda je je Bijonse, rruživši podršku BLM, zapravo odala počast Mariju Vudsu kog je ubilo 12 policajaca u San Francisku jer je odbio da preda nož pošto su ga opklolili.

Sat pre nego što je ubijen, Mario Vuds izbo je čoveka pomenutim nožem. Ipak, San Francisko ostao je ukaljan pitanjem da li su postojali manje drastični načini da Mario Vuds bude priveden, s obzirom na to da su policajci imali pištolje, a on samo nož.

Jasna ikonografija na nastupu Bijonse otkriva pozadinu politički obojenu i to u crno. Slovo X, kao što rekosmo, referenca je na Malkolma X, afroameričkog aktivistu koji je ubijen u februaru 1965. godine u Njujorku tokom obraćanja Organizaciji za afroameričko jedinstvo.

Malkolm X bio je muslimanski verski vođa i propovednik.
Rođen kao Malkolm Litl u Nebraski 1925. godine, kao tinejdžer je odustao od školovanja i otišao u Boston, gde je počeo da se bavi kriminalnim aktivnostima.

U 21. godini, zbog provale je završio u zatvoru, gde se prvi put susreo sa učenjima Elijaha Muhameda, lidera Nacije islama, koja je zagovarala crnački nacionalizam i rasni separatizam i osuđivala Amerikance evropskog porekla kao nemoralne "đavole".

Ta učenja su snažno uticala na Malkolma i on se bacio na detaljno proučavanje. Obrazovao se i promenio prezime u "X", što je simbolizovalo ukradeni afrički identitet.
Šest godina kasnije, izašao je iz zatvora i postao aktivni član Nacije islama. Za razliku od Martina Lutera Kinga, Malkolm X je zagovarao samoodbranu i oslobađanje Afroamerikanaca "svim potrebnim sredstvima".

Kao strastvenog govornika, afroamerička zajednica širom zemlje ga je cenila, tako da je stekao veliku popularnost.
Početkom 1960. počeo je da kritikuje i razvija drugačiju filozofiju od Elijaha Muhameda, kome je zamerao da ne podržava dovoljno pokret za građanska prava.

Malkolmovu neprimerenu izjavu o atentatu na Kenedija, Muhamed koji je mislio da je Malkolm postao previše moćan i omiljen, iskoristio je kao priliku da ga suspenduje iz Nacije islama.
U junu 1964. godine, nakon zvaničnog isključenja iz Nacije islama i hodočašća u Meku, Malkolm je osnovao Ogranizaciju za afroameričko jedinstvo, koja je zagovarala crnački identitet i smatrala da je rasizam, a ne bela rasa, najveći neprijatelj Afroamerikanaca.

Njegov novi pokret je dobijao sve više članova, a umerena filozofija postajala je veoma uticajna, osebno među studentima koji su zagovarali nenasilje.
Ubijen je tokom skupa Organizacije u Njujorku, a tri člana Nacije islama su osuđena zbog atentata.

Knjiga o njegovom životu "Autobiografija Malkolma X" postala je izuzetno čitana nakon atentata. Njegove ideje o nezavisnosti i snimljeni govori pomogli su da Malkolm X do danas ostane jedan od najvećih simbola borbe za prava Afroamerikanaca.

Izvor: 24sata.hr, SF Gate, Source.ba, Blacklivesmatter