Krađa veka: Dan kada je nestala Mona Liza
Popularnost danas najpoznatije Da Vinčijeve slike počela je da raste tek u 19. veku, a gotovo celom svetu je skrenuta pažnja na vrednost "Mona Lize" tek u avgustu 1911. godine – kada je nestala bez traga.
Iza najveće krađe umetničkog dela u 20 veku krije se Italijan Vinćenco Peruđa, koji je ušetao u Luvr 21. avgusta 1911. godine i ukrao najpoznatiju Da Vinčijevu sliku. On je zadržao ovo remek-delo više od dve godine, sve dok nije uhapšen dok je pokušavao da je proda jednom dileru umetničkih dela.
Dana 21. avgusta, vodoinstalater koji je radio učuvenom pariskom muzeju naišao je na čoveka koji je stajao ispred samih vrata i nije mogao da ih otvori jer je kvaka nestala.
Vodoinstalater poznat kao Sauvet, iskoristio je svoj ključ i klešta da bi otvorio vrata čoveku obučenom u beli mantil, odnosno uniformu koju je nosilo osoblje "Luvra". Bez znanja Sauveta ili bilo koga drugog, nepoznati čovek je izneo vrednu sliku sakrivenu ispod mantila.
Niko nije bio ni svestan krađe, sve do narednog dana. Slikar po imenu Luj Berud došao je u muzej da slika Mona Lizu po uzoru na Leonarda, a kada je video da je nema, pokušao da sazna zašto je slika uklonjena. Shvativiši da je ukradena, službenici su oglasili alarm, a policija je ubrzo ispod servisnih stepenica pronašla staklenu kutiju koja je štitila sliku.
Bezbednost prostora i umetničkih vrednosti je u to vreme bila na niskom nivou, posebno kada je reč o slici (tada beznačajne) Mona Lize. Ipak, ova krađa je zaintrigirala javnost, a kako su prolazili dani, a dokaz nije bio pronađen, tako je senzacija sve više rasla. Policijski službenici koji su tražili kradljivca smatrani su neefikasnima. Čak je u jednom trenutku i slavni Pablo Pikaso bio optužen i ispitivan u policiji.
Nakon dve godine od krađe, čovek koji je sebe zvao Leonardo kontaktirao je Alfreda Gerija, dilera umetničkih dela koji je živeo u Firenci. Autor pisma je tvrdio da ima Mona Lizu i izjavio da je njegov motiv bio da vrati sliku u Da Vinčijevu domovinu. Nakon dalje komunikacije, Alfredo Geri je ubedio Leonarda da donese sliku u Firencu, uz dogovor da će dobiti 500 000 lira.
Posle sastanka u jednom hotelu i utvrđivanja autentičnosti dela, policija je ubrzo vratila sliku u Luvr i otkrila počinioca. Muškarac koji se predstavljao pod imenom Leonardo bio je moler Vinćenco Peruđa.
Vinćenco je odmah priveden i u pritvoru je ostao sve do suđenja, 4. juna 1914. Međutim, Peruđa je osuđen na kaznu od samo godinu i 15 dana zatvora, koja je kasnije smanjena na sedam meseci i devet dana.
U Prvom svetsko ratu bio je zarobljenik austrougarske vojske, a 1921. godine dobio je ćerku Selestinu, koju je, po slavnoj slici, obično zvao – Đokondina.
Izvor: Nacionalna geografija
