Životne priče

Bila je najlepša žena svog vremena i žrtva masovnog ubice

„Ovo je godina u kojoj će se dogoditi Šeron Tejt“, reči su kojima je magazin „Plejboj“ opisao prelepu plavušu nekoliko meseci pre nego što ju je u devetom mesecu trudnoće brutalno ubilo, tačnije nožem izbolo četvora članova sekte zloglasnog Čarlsa Mensona.
09.08.2015. - 09:00h

Glumica Šeron Tejt je bila najlepša žena svoje generacije, do danas ostavši ikona popkulture i poster devojka šezdesetih godina prošlog veka. Originalna Malibu Barbika iz 1971. godine bila je inspirisana njenom ulogom u filmu „Don’t Make Waves“.

Međutim, pored nežne prirode i velike fizičke privlačnosti, Šeron je bila mnogo više od lepotice. Nekoliko filmova kojih je snimila tokom svoje kratke karijere, obezbedili su joj status holivudske legende. Nakon više od 40 godina od njenog poslednjeg filma, Šeronin duh i harizma i dalje žive u onima koji su je poznavali, a njen stil nastavlja da inspiriše svet mode, lepote, umetnosti i filma…

 -Volela bih da budem vilinska princeza, ukrašena bistrim, jarkim stvarima. Mislim da je to potpuno neokaljano i prelepo. Sve što je realno ima neku vrstu ružnoće u sebi. Cvet je ružan kad vene, ptica kad grabi svoj plen, okean kad postane nasilan. Veoma sam osetljiva na ružne situacije. Vidim kad me neko posmatra samo kao privlačnu plavušu. U takvim trenucima se zaledim. Mogu biti veoma usamljena na žurki, u studiju, ili uopšte, ako nisam u harmoniji sa okolinom“, rekla je...

Šeron Tejt je rođena 24. januara 1943. godine u Dalasu, SAD, od oca Pola Džejmsa Tejta – Pi Džeja, američkog vojnog oficira, i majke Doris Gvendolin. 

Još sa četiri meseca osvojila je takmičenje gde je proglašena najlepšom bebom države Dalas. Budući da se porodica Tejt često selila zbog očevog posla, Šeron je svuda osvajala takmičenja u lepoti, postavši „kraljica Autorame“, kao i mis Ričlanda u državi Vašington 1959. godine. Nakon toga, porodica se preselila u Veronu, Italiju gde se Šeron takođe bavila manekenstvom. Bila je proglašena i za kraljicu mature u američkoj srednjoj školi u Vičenci.

Karijera Šeron Tejt je započela za vreme uzdizanja mladalačke kulture, seksualne revolucije, nezavisne kinematografije i menjajućeg holivudskog sistema, sve zajedno čineći sociološki portret 1960. godina. Šeron se pojavljivala u TV reklamama, a već 1961. godine je dobila malu ulogu u filmu „Barabbas" koji se snimao u Rimu.

Kad se naredne godine preselila u Los Anđeles, usledilo je još nekoliko manjih uloga u filmovima i TV serijama, a prva zapažena uloga joj je bila Dženet Trego u TV seriji „The Beverly Hillbillies“ (1963-1965). Ubrzo je potpisala ugovor sa filmskom kućom MGM u Holivudu i od 1965. do 1967. godine odigrala je zapažene uloge u filmovima „Eye Of The Devil“, „Don’t Make Waves“ i „The Fearless Vampire Killers“.

-Kad sam došla u Holivud rekli su mi da imaju plan za mene. Odmah su me stavili na treniranje poput trkačkog konja. Moja dužnost je bila ostati takva kakva sam. Rekli bi mi: „Našminkaj se, Šeron! Stavi više ajlajnera, Šeron! Isturi sise, Šeron!“ Nikada neću biti sledeća Merilin Monro, ali sam na početku karijere morala da radim ono što mi je rečeno. Vide me kao lutkicu u bikiniju kako skakuće gore-dole na trampolini.

Godine 1967. potpisala je ugovor sa filmskom kućom 20th Century Fox, zaigravši u filmu „Valley Of The Dolls“. Za ulogu su, između ostalih, konkurisale i Rakel Velč i Kendis Bergen, ali je Fox, u potrazi za novom Merilin Monro, angažovao Šeron zbog njene nesvakidašnje lepote. Iako je film izazvao pomešane reakcije, postao je finansijski hit. Šeron je ova uloga donela nominaciju za Zlatnog globusa. Voren Biti je tada rekao:

-Nikad nisam video devojku koja bi mogla da zaustavi saobraćaj svojom lepotom kao Šeron, i to u Holivudu, poznatom po prelepim ženama.

Šeron je upoznala poljskog glumca i režisera Romana Polanskog pred snimanje filma „The Fearless Vampire Killers“. Polanski je režirao i ujedno glumio u ovom filmskom ostvarenju gde se prepliću komedija i horor.


-Martin Ransohof je nagovarao Romana da me uopšte uključi u film. Zakazao nam je večeru. Roman mi reč nije rekao – sedeli smo, jeli i samo me je posmatrao. Sledeći put smo ponovo večerali i ista situacija se odigrala. Onda me je pozvao u svoj apartman. Upalio je sveće, izvinio se i otišao. Ubrzo nakon toga je upao u sobu kao pomahnitao, noseći Frankenštajnovu masku. Glasno sam vrisnula i dok sam još uvek plakala od šoka, on je pozvao Ransohofa i rekao mu da sam dobila ulogu.

Poslovna saradnja se ubrzo pretvorila u nešto više i Polanski i Tejtova su se venčali već naredne, 1968. godine u Londonu. Glumica Džoan Kolins je tada izjavila da je Šeron bila jedna od najlepših mlada koju je ikad videla. Savremenici su govorili da je to venčanje bilo ogromni medijski događaj jer je prisustvovalo više fotografa od gostiju. Pričalo se da nije postojao zaljubljeniji holivudski par. Roman i Šeron su često putovali – radeći, ali i uživajući i družeći se sa svojim porodicama, prijateljima i kolegama.

Šeron je krajem 1968. godine dobila ulogu u filmu „The Wrecking Crew“ gde je glumila pored Dina Martina. Budući da je igrala špijuna, pohađala je kung fu časove kod majstora borilačkih veština – Brusa Lija.

Krajem iste godine je zatrudnela i sa Romanom se preselila na 10050 Cielo Drive u Benedikt Kanjonu severozapadno od Beverli Hilsa, u kuću u kojoj su prethodno živeli muzičar i producent Teri Melčer i glumica Kendis Bergen. Naredne, 1969. godine, kako bi pravili društvo trudnoj Šeron dok je Roman odsutan, u njihovu kuću su se preselili njihovi prijatelji – Poljak Vojček Frikovski i njegova devojka, naslednica bogatstva Foldžer kafe, Ebigejl Foldžer.

Iste godine Šeron je otišla u Italiju gde je, uz Orsona Velsa, zaigrala u filmu The Thirteen Chairs (originalno 12+1). Budući da je u to vreme bila već veoma trudna, odmah posle završenog snimanja otišla je u London, gde je Roman snimao novi film, i fotografu Teriju O’Nilu pozirala u privatnoj atmosferi, sa bebi stvarima, otvarajući poklone.

Vratila se u Los Anđeles 20. jula, dogovorivši se sa Romanom da se i on vrati do 12. avgusta pred njen porođaj.

U to vreme, tridesetpetogodišnji Čarls Menson je sa svojim „prijateljima“ živeo polu-asketskim životom na Spon Ranču, filmskom vestern odredištu nadomak Holivuda. Poticao je iz razorene porodice i u detinjstvu se bavio raznim kriminalnim radnjama zbog kojih je proveo više od polovine tadašnjeg života u zatvoru.

Kad je izašao, za vreme hipi perioda šezdesetih godina, polako je okupljao svoje sledbenike, uglavnom žene, s kojima je zajedno živeo. Budući da je imao jake nagovaračke i govorničke sposobnosti, oko sebe je brzo okupio oko tridesetak ljudi koji su ga bespogovorno slušali i izvršavali njegove naredbe.

Drogirao ih je svaki dan, pretežno LSD, dovevši stanje njihovog mozga u potpunu poslušnost i zaluđenost. Opsesivno slušajući muziku grupe „Bitls“, Menson je želeo da postane slavni muzičar. Ipak, to se nije ostvarilo. Upoznao je Terija Melčera, tadašnjeg producenta grupe Bič Bojs, ali je Melčer nakon nekog vremena odbio Mensonovu želju za saradnjom.

Budući da je Melčer u to vreme živeo na Cielo Drive, Menson je jednom prilikom otišao tamo da ga traži. Međutim, vrata mu je otvorio fotograf Hatami, koji je tada fotografisao Šeron Tejt, rekavši mu da Melčer više ne živi na to mestu.

Paranoja i nezadovoljstvo Čarlsa Mensona je dostiglo vrhunac.

Bio je duboko uveren da se Bitlsi obraćaju samo njemu albumom „White Album“, na kom je bila pesma Helter Skelter. Menson je termin Helter Skelter preinačio u apokalipsu, rat između crnaca i belaca gde bi crnci masakrirali belce, tj. članove sistema – „establišmenta“, koje je nazivao „svinjama“ (piggies).

Prema njegovom proročanstvu, samo bi njegova „Porodica“ (The Family) preživela tako što bi se sakrili pod zemlju Spon Ranča i kasnije iz nje izašli „na svetlost dana“. Primetio je da se ništa ne dešava, tj. da rat ne počinje, pa je poslao pojedine članove svoje kvazi-komune da ubiju njihovog poznanika i učitelja muzike Garija Hinmana, kako bi pokazao crncima „kako se to radi“.

Verovao je da će ljudi crne puti biti okrivljeni za njegova zlodela. Usledilo je još žrtava…

Osmog avgusta 1969. godine, očekivane dve nedelje pred porođaj, Šeron je sa prijateljima Vojčekom Frikovskim, Ebigejl Foldžer i Džejom Sibringom – frizerom i bivšim dečkom, otišla na večeru, da bi se sa istim društvom vratila u svoju kuću na Cielo Drive oko pola 11 sati uveče. Te noći, u vilu Polanskih su upali članovi „Porodice“ Čarlsa Mensona.

Po Mensonovom naređenju, Čarls „Teks“ Votson, Suzan Atkins, Patriša Krenvinkl i Linda Kasabijan otišli su na Cielo Drive da „potpuno unište sve u kući najužasnije što mogu“. Troje kriminalaca su ušli na posed dok ih je uplašena Kasabijan, koja je kasnije svedočila kao glavni očevidac, čekala u kolima.

Prvo je ubijen osamnaestogodišnji momak Stiven Parent u svojim kolima, koji se slučajno našao na posedu jer je posećivao druga, kućepazitelja, koji je živeo u kućici u istom dvorištu, ali dalje od glavne kuće. Votson je Parenta posekao nožem po ruci i upucao četiri puta u grudi i abdomen. Votson je potom, sa Atkisnovom i Krenvinkelovom, upao u kuću gde su ubili Džeja Sibringa, Ebigejl Foldžer, Vojčeka Frikovskog i Šeron Tejt višestrukim ubodima nožem, Sibringa i Frikovskog i hicima iz pištolja.

Po Votsonovom nalogu da se ostavi „neki veštičiji znak“, na glavnim vratima kuće Atkinsova je krvlju Šeron Tejt ispisala reč „svinja“ (pig). Ubice su pobegle, a tela je sutradan ujutru pronašla kućna pomoćnica Vinifred Čapman.

Sutradan uveče, uz dodatne članove Mensonove „porodice“, ubice su usmrtile i bračni par LaBijanka u Los Anđelesu. Vest o svirepim ubistvima je šokirala i duboko potresla javnost.

Kažu da je ceo Holivud bio prestravljen dok ubice nisu bile uhapšene. Da je Frenk Sinatra stalno nosio pištolj sa sobom, i da je Stiv Mekvin nosio revolver kad je išao na sahranu Džeja Sibringa. Šeron Tejt i njen nerođeni sin Pol su sahranjeni na groblju Holy Cross u Kaliforniji.

Dugo se tragalo za počiniocima tog teškog zločina. Policija i FBI su predano radili na ovom, medijski veoma praćenom slučaju, našavši ubice spletom srećnih okolnosti. Zajedničko suđenje Čarlsu Mensonu, Suzan Atkins, Patriši Krenvikl i Lesli Van Hauten (koja je učestvovala u LaBijanka ubistvima) je počelo 1970. godine, a Čarlsu Votsonu se sudilo odvojeno jer je prethodno pobegao u državu Teksas.

Svi pomenuti su 1971. godine osuđeni na smrtne kazne, ali se zakon ubrzo promenio, pa su dobili doživotnu robiju. Do današnjeg dana su svi u zatvoru, osim Atkinsove koja je preminula od raka 2009. godine. Linda Kasabijan, koja je bila očevidac i glavni svedok zločina (nije počinila nijedno ubistvo), bila je pomilovana zbog svog svedočenja. Danas živi negde u SAD pod drugim imenom.

Modni dizajneri danas prave kolekcije po uzoru na stil Šeron Tejt i njenu ulogu u filmu Valley Of The Dolls. Javne ličnosti kao Madona, Sara Džesika Parker, Lindzi Lohan, Adel, Šeron Stoun, Blejk Lajvli, Dru Barimur oponašale su stil Šeron Tejt u svojim javnim pojavljivanjima, foto editorijalima, filmovima i TV emisijama.

Izvor: Presstiž