Dete sa stanice ZOO: Kristijana F. ujela ženu

Njen doprinos autobiografskom romanu "Mi deca sa stanice Zoo", objavljenog krajem 1970. načinio je od Kristijane F. simbol rejv scene Zapadnog Berlina. U jednom trenutku, danas pedesettrogodišnjakinja, navodno se skinula sa dopa i počela da vodi život na visokoj nozi.

Knjiga "Mi deca sa stanice Zoo" prikazivala je užasan život tinejdžera iz Zapadnog Berlina tog vremena, život dece koja su se prepustila porocima, prostituciji i čiji je život već tada bio osuđen na propast.

Knjiga je tih godina spadala u kontroverzna jer je narkomanija među tinejdžerima bila tabu tema. Zbog toga što je njihova priča ispričana otvoreno i hrabro, knjiga je postala kultno štivo.

Drugi roman, „Moj drugi život“, objavila je 2013. godine i u njemu opisuje borbu kroz koju je prošla, suočavanje sa posledicama maloletničke prostitucije, zavisnosti i sklonosti ka samoubistvu. Knjiga, koju je napisala uz pomoć novinarke Sonje Vuković, govori o godinama koje je provela u Grčkoj i Holandiji, rođenju sina Filipa 1996. godine koji joj je socijalna služba oduzela, o odvikavanju od droge i ponovnom posrtanju.
Sada se, izgleda, vratila na lice mesta, tamo gde je već provela previše života: na ulicu. U četvrt Nojkeln, blizu naselja koje tako detaljno opisuje u prvoj knjizi.

Kako piše nemački list „B.Z.“ jedna žena je u ponedeljak uveče videla Kristijanu kako svom silinom udara svog psa na povocu. Žena ju je upozorila da prestane i pozvala policiju. Kad joj se druga, tamnoputa žena našla na putu i pokušala da je spreči da ode, Kristijana ju je napala. I to zubima.

"Kristijana F. je ugrizla ženu za ruku i vređala je na rasističkoj osnovi", piše B.Z., citirajući zvaničnike iz lokalne policijske stanice. Kada je policija stigla na lice mesta i proverila dokumenta vlasnice psa, Kristijana je sve priznala. Trenutno je pod istragom zbog uvreda, napada na prolaznicu i zlostavljanja životinja.

Kristijana F. izgleda ne može da se izbori sa prošlošću, a posledice pakla koji je preživela stižu je na svakom koraku.

Stigla je i do Holivuda, sa smrdljive stanice na kojoj je prodavala telo za heroin. Spavala je sa Dejvidom Bouvijem i Nikom Kejvom, ali nije dosanjala američki san. Iz obećane zemlje je otišla pošto ju je policija uhvatila sa drogom i opijumom.

Ipak, slava i lova koju je zaradila nisu je usrećili. Njeno detinjstvo obeležilo je njen život. Ulica, vecei, dop, muškaci, prljavi haustori, smrad...

Kristijana F. je imala teško detinjstvo, bila je zapostavljena i prepuštena ulici. Odrasla je u siromašnoj četvrti zapadnog Berlina.Trpela je nasilje oca koji ju je zlostavljao. Nakon razvoda roditelja, počela je da se druži s društvom koje se okupljalo oko železničke stanice pored zoološkog vrta. Sa 12. godina je konzumirala marihuanu, a sa 13. je već bila navučena na heroin. Počela je i da se prostituiše kako bi plaćala drogu.
- Bila sam zapostavljena. Otac je maltretirao mene i sestru jer je pio. A majka, ona je stalno išla da se viđa sa ljubavnikom i bila je opsednuta samom sobom. Zbog toga što me nije bilo sramota da ispričam svoju životnu priču, odjednom sam postala poznata i svi su želeli da pričaju sa mnom. Osećala sam se strašno, kao neko zamorče. Svi su se pitali da li sam mrtva, da li ću izdržati, da li sam i dalje zavisnik. Ni za šta drugo nisu bili zainteresovani, osim za to što sam zavisnik. Zato se kajem što sam uradila film i knjigu - rekla je Kristijana.

Godine 1978, susret sa dvoje novinara "Šterna" bio je presudan. Kada se pojavila na suđenju pedofilu koji je deci za seks plaćao heroinom, bila je toliko posebna i drugačija da su novinari „Sterna“ odlučili odmah sa njom da razgovaraju, da naprave nešto više od tog njenog jadnog, već tada na propast osuđenog života.

Imala je 15 godina, trebalo je da bude dete, a bila je sve drugo samo ne to. Iz tog prokletog kruga nikada nije izašla. Bila je i ostala najpoznatiji džanki na svetu.

Početni intervju pretvorio se u seriju razgovora koji su trajali nekoliko meseci i koji su doveli do objavljivanja knjige koja je šokirala tadašanju nemačku javnost. Tri godine kasnije knjiga "Mi deca sa stanice Zoo" dobija i svoju filmsku verziju, sa muzikom koju potpisuje upravo Bouvi.
Njena priča je skrenula pažnju na svet za koji većina ljudi nije znala da postoji ili ga je ignorisala. Sa svojom modernom frizurom, ljubavi prema muzici Dejvida Bouvija i naivnošću, Kristijana je uspela da osvoji simpatije čitalaca ne samo u Nemačkoj već i širom sveta.
Prošlo je 40 godina od kada je prvi put probala hašiš. Mnogi Kristijanini prijatelji su umrli, a ona je, kako kaže, nekim čudom i dalje živa.

Nikad nije htela da se odvikne od droge koju je počela da uzima u 12. godini. Ve 20 godina je na metadonu, a postala je zavisna i od alkohola. Boluje od hepatitisa C koji je dobila osamdesetih godina, a zbog njega i cirozu jetre.

- Mogu da umrem svakog časa, ali ne žalim ni za čim u životu, jer mislim da ništa nisam propustila. U redu sam. Ne bih nikome preporučila da ide mojim putem, ali to je moj živo.

Izvor: BZ-Berlin, Vice, B92