Šta će joj bajs kad ima - SLONA!
Rođena u Africi, mala Francuskinja Tipi Bendžamin Okanti Degre živela je pravu „Knjigu o džungli“. Najbolji prijatelji su joj bile divlje životinje, kupala se sa krokodilima, a slon je bio njen "brat".
Afrika je bila njen dom dovoljno godina da se sprijatelji sa svirepim životinjama i ljudima iz plemena u Namibiji. Još kao mala devojčica, Tipi je izjavila: "Ovde nemam drugare. Zato što ne viđam decu. Tako da su životinje moji drugari".
Fotografije objavljene u knjizi “Tipi: Moja knjiga o Africi”, prikazuju devojčicu sa njenim prijateljima životinjama – slonom kog zove svojim bratom i leopardom koji joj je najbolji prijatelj.
Njeni roditelji, Francuzi koji su se bavili fotografisanjem divljeg sveta – Silvi Robert i Alan Degri vodili su je sa sobom po celoj Africi.
Avantura je počela još od njenog rođenja u Namibiji, nakon toga živeli su u Bocvani, Zimbabveu i Južnoafričkoj Republici.
“Njena svakodnevica bilo je nadmudrivanje s majmunima i dovijanje da joj oni ne ukradu flašicu s mlekom”, kaže mama Silvi.
“Ili bi me pozvala da mi pokaže slona koji jede lišće palminog drveta i kaže mi: ‘Mama budi tiha, uplašićemo ga’”.
Kao dete odraslo u divljini Tipi nije imala strah od životinja. Štaviše, sprijatelila se sa džinom među njima – slonom Abuom.
“Nije shvatala koliko je manja od Abua. Razgovarala je s njim, kako je razgovarala sa mnom. Zvali su je „devojčica koja priča sa životinjama”, kaže Silvi.
Zato je mama morala naročito da brine o njoj, budući da je znala koliko su divlje životinje nepredvidive.
“Fotografija gde mladunče lava Mufasa Tipi liže prst je divna. Godinu dana kasnije otišli smo da ga obiđemo, ali je on bio ogroman. Mufasa je prišao Tipi i prijateljski ju je očešao ogromnim repom, kako bi to svaka mačka uradila i Tipi je pala. Morala sam da je odnesem”, kaže Silvi koja dodaje da je od svih neprijatnosti koje su se njenoj ćerki mogle desiti, bilo to da su je dva puta ujeli merkati i što je ju Sindi babun povukla za kosu.
Tipi se nije družila samo sa životinjama – mnogi njeni prijatelji bili su deca iz afričkih plemena.
Nakon 20 godina roditelji su odlučili da se vrate u Pariz, upisali su devojčicu u državnu školu, ali odrastanje sa životinjama nije moglo da se poredi sa druženjem sa ljudima, pa se Tipi ubrzo vratila u Afriku i imala je kućno obrazovanje.
Danas je režiser i radi brojne emisije o divljim životinjama na Diskoveri programu. Kako kaže, i danas, nakon što više nije deo afričke prirode, ona oseća posebnu vezu s životinjama, a svoja iskustva opisala je u knjizi "Tipi: Moja knjiga o Africi".
“Dala je i srce i misli toj knjizi. To je kao priča o Mogliju, samo što je Tipina stvarna”, kaže Silvi.
