Isus Hrist

Isus je svoje učenje iznosio u vidu kratkih alegoričnih priča kojima je primerima iz svakodnevnog života prenosio duhovne pouke. Većina proučavalaca se slaže da je Isus bio Jevrejin iz Galileje, da su ga smatrali učiteljem i isceliteljem, da ga je krstio Jovan Krstitelj i da je razapet u Jerusalimu po naređenju rimskog guvernera Pontija Pilata pod optužbom za zaveru protiv Rimskog carstva.

Glavni izvori informacija vezanih za Isusov život i učenje su četiri Jevanđelja Novog zaveta po Mateju, Marku, Luki i Jovanu. Samo nekolicina savremenih proučavalaca Biblije veruje da su svi drevni spisi o Isusovom životu u potpunosti tačni ili u potpunosti netačni.

Hrišćani veruju da je Isus Mesija (to jest, Hristos) čiji je dolazak najavljen u Starom zavetu, što je osnovna tačka njihovog razilaženja sa judaizmom. Hrišćani pretežno veruju da je Isus inkarnacija Boga, Sin Božji koji je došao da donese spasenje i izmirenje s Bogom, koji je vaskrsao nakon svog raspeća.

Ime Isus potiče od grčke reči Ίησους (Isous), koja je helenizacija hebrejske reči יהושע (Jehošua) od hebrejsko-aramejskog ישוע (Ješua), što znači Jahve spasava.

Hristos je titula koja potiče od grčke reči Χριστός (Hristos), odnosno pomazanik, što se podudara sa hebrejskim nazivom reči mesija (Mašiah).

Četiri kanonska jevanđelja iz Biblije su glavni izvor tradicionalne hrišćanske biografije o Isusovom životu. Hrišćanski naučnici generalno veruju da su opisi iz jevanđelja istorijski tačni; naučnici kritičari, s druge strane, sumnjaju u njihovu potpunu istorijsku utemeljenost.

Prema Mateju i Luki, Isus je rođen u judejskom Vitlejemu. Rodila ga je Marija, devica, čudom Svetog Duha. Jevanđelje po Luki daje opis anđela Gavrila koji posećuje Mariju da bi joj rekao da je izabrana da nosi Sina Božjeg .

Prema Luki, naredba Oktavijana Avgusta primorala je Mariju i Josifa da napuste svoj dom u Nazaretu i odu u dom Josifovih predaka, kuću Davidovu, zbog Kvirinijevog popisa.

Nakon što je Isus rođen, par je bio primoran da iskoristi jasle umesto kolevke jer nisu mogli da nađu smeštaj u gostionici. Po Luki, anđeo je obznanio Isusovo rođenje duhovnim vođama koji su došli da se poklone novorođenom detetu.

Matej govori o mudracima koji su doneli darove Isusu kao novorođenčetu nakon što su pratili zvezdu za koju su verovali da je znak da se rodio Kralj Jevreja.

Grad u kome je Isus proveo detinjstvo bio je Nazaret u Galileji. Izuzev putovanja Isusa kao novorođenčeta i njegove porodice iz Vitlejema u Egipat kako bi izbegli Irodov pokolj nevinih mladenaca i kratkih putovanja u Tir i Sidon (današnji Liban), Jevanđelja sve ostale događaje iz Isusovog života smeštaju u drevni Izrael.

Prema Mateju, porodica je ostala u Egiptu sve do Irodove smrti, nakon čega se nastanila u Nazaretu da bi izbegla život pod vlašću Irodovog sina i naslednika Arhelaja.

Luka jedini govori o događaju kada su Isusa roditelji našli u hramu nakon što su mislili da se izgubio. To je jedini događaj iz kanonskih Jevanđelja koji opisuje deo Isusovog života između rođenja i krštenja.

U Jevanđelju po Marku Isus je nazivan drvodeljom. Matej kaže da je on bio sin drvodelje, nagoveštavajući da je Isus možda u prvih trideset godina života učio stolarski zanat od svoga oca. Inače, o nepoznatim godinama Isusovog života (između detinjstva i tridesete) se ispredaju razne teorije, među kojima je i ona o njegovom navodnom boravku u Indiji.

Prema Luki, Isus je imao oko trideset godina kada se krstio .

U sva tri Jevanđelja opisuje se da je Isusa krstio Jovan Krstitelj. Taj događaj proučavaoci Biblije smatraju početkom Isusove javne službe.

Prema jevanđeljima, Isus je došao na reku Jordan gde je Jovan Krstitelj propovedao i masovno krstio ljude. Matej opisuje Jovanovu prvobitnu neodlučnost da krsti Isusa, smatrajući da je Isus taj koji treba da krsti njega.

Isus je bio uporan: „Ostavi sad jer nam tako treba ispuniti svaku pravdu“.

Po Marku, nakon što ga je Jovan krstio, Isus je izlazeći iz vode video nebo kako se otvara i kako Sveti duh silazi na njega u vidu goluba. Onda se sa nebesa začuo glas: „Ti si sin moj ljubazni, koji je po mojoj volji“.

Nakon krštenja, Isusa je Bog odveo u pustinju gde je postio četrdeset dana i noći. Za to vreme tri puta mu je dolazio Đavo da ga kuša. Sva tri puta Isus se odupro iskušenjima citirajući reči iz Knjige Postanja.

Jevanđelja kažu da Isus, kao Mesija, nije došao da mu služe, nego da služi i da da dušu svoju u otkup za mnoge i da je došao propovedati jevanđelje o carstvu Božjem.

Kaže se da je tokom svoje službe Isus činio čuda, uključujući isceljenja, egzorcizam, hodanje po vodi, pretvaranje vode u vino i dizanje ljudi, kao što je Lazar, iz mrtvih.

Njegova služba bila je usredsređena na njegove najodanije sledbenike, dvanaest apostola, mada su mnogi od njegovih pratilaca smatrani učenicima. Dvanaest apostola, i svi ostali koji su mu bili bliski, bili su Jevreji što se vidi u Isusovoj izjavi da njegova misija usmerena samo na one iz kuće Izraela i činjenicom da su se tek nakon Isusove smrti apostoli složili s Pavlom da se propovedanje jevanđelja može proširiti i na nejevrejske (paganske) narode.

Isus je propovedao i prorokovao o vremenu velikih nevolja koje će neočekivano zadesiti ovaj svet u kojem će biti mnogo ratova, zemljotresa, pomora i gladi. Tom vremenu će učiniti kraj time što će doći sa neba sa svojim anđelima da sudi ljudima - naročito prema tome kako su se odnosili prema nemoćnima. Zbog ovoga, pozivao je svoje učenike da uvek budu na oprezu i da veruju. Isus je obećao da će onima koji veruju u njega podariti večni život.

Na vrhuncu svoje službe, Isus je privlačio na hiljade ljudi, uglavnom iz oblasti Galileje i Pereje (današnji Izrael i Jordan).

Neka od Isusovih najpoznatijih učenja potiču od Besede na gori, koja sadrži Blaženstva i Oče naš. Isus je često kazivao alegorične priče poput Priče o bludnom sinu i Priče o sejaču. Njegova učenja ohrabrivala su bezuslovnu samopožrtvovanu Božansku ljubav prema Bogu i svim ljudima.

Tokom svojih beseda, govorio je o služenju i poniznosti, opraštanju grehova, veri, okretanju drugog obraza, ljubavi prema neprijateljima, kao i prijateljima, i potrebi da se sledi duh zakona kao dodatak pismu.

Jevanđelja takođe govore da je Isus pred kraj svoje službe počeo da upozorava svoje učenike na njegovu buduću smrt i uskrsnuće.

Prema opisima iz Jevanđelja, Isus je sa sledbenicima došao u Jerusalim tokom proslave pashe. Dočekala ga je gomila ljudi, vičući: „Osana, neka je blagosloven koji dolazi u ime gospodnje, i to — car Izrailjev!“

Tokom svog kraljevskog ulaska, Isus je napravio pometnju u Irodovom hramu tako što je ispremetao stolove menjača koji su tamo postavili svoje radnje, govoreći da su od hrama napravili razbojničku jazbinu.

Kasnije te nedelje, Isus je slavio pashu sa svojim učenicima na gozbi poznatoj kao Tajna večera — na kojoj je najavio da će ga izdati jedan od njegovih učenika, nakon čega će biti pogubljen. Tokom tog obreda uzeo je hleb u ruke govoreći: „Ovo je moje telo koje se daje za vas“ i „Ova čaša je novi savez mojom krvlju koja se proliva za vas“.

Nakon toga im je rekao da to čine u spomen na njega. Nakon večere, Isus i njegovi učenici otišli su Getsimanski vrt da se mole.

Dok su se nalazili u vrtu, Isusa su uhapsili čuvari hrama, po naređenju Sinedriona i svešteničkog poglavara Kajafe.

Hapšenje se odigralo u tajnosti tokom noći, kako bi se izbegli neredi, jer je Isus bio veoma omiljen u narodu.

Juda Iskariotski, jedan od Isusovih apostola, izdao ga je pokazavši ga stražarima tako što ga je poljubio. Simon Petar, drugi Isusov učenik, uzeo je mač i napao jednog od stražara, odsekavši mu uho koje je, po Luki, Isus odmah zacelio čudom.

Isus je ukorio apostole rečima „ko se mača lati, od mača će i poginuti“. Nakon njegovog hapšenja, Isusovi apostoli su se sakrili.

Tokom Sinedrionovog suđenja Isusu, sveštenički poglavari i narodne starešine pitali su Isusa: „Ti li si dakle sin Božji?“, na šta im je on odgovorio: „Vi kažete da sam ja“, nakon čega su ga optužili za bogohuljenje.

Sveštenički poglavari su ga nakon toga predali rimskom prokuratoru Pontiju Pilatu, na osnovu optužbe za pobunu, jer je tvrdio da je car Judejski.

Kada je Isus došao pred Pilata, ovaj ga je pitao: „Jesi li ti car Judejski?“, a Isus mu je odgovorio: „Ti kažeš“. Prema Jevanđeljima, Pilat lično nije mislio da je Isus kriv za bilo kakav prekršaj protiv Rimljana, a kako je bio običaj da za pashu rimski guverner oslobodi zatvorenika (običaj koji nije zabeležen, osim u Jevanđeljima), Pilat je ponudio okupljenoj gomili da bira između Isusa iz Nazareta i buntovnika po imenu Varava.

Gomila je odlučila da se Varava oslobodi, a Isus razapne. Pilat je oprao ruke kako bi naglasio da nije kriv za nepravednu odluku.

Prema sva četiri Jevanđelja, Isus je umro pre sumraka na brdu Kalvarija, poznatom kao Golgota. Bogati Jevrej Josif iz Arimateje, član Sinedriona prema Marku i Luki, dobio je Pilatovo odobrenje da uzme Isusovo telo i položi ga u grob.

Prema Jovanu, Josifu se pridružio Nikodim, koji mu je pomogao da sahrani Isusa i koji se spominje i u ostalim delovima Jovanovog Jevanđelja.

Tri Jevanđelja kažu da se dogodilo pomračenje neba od dvanaest do tri tog popodneva; Matej spominje i zemljotres.

Prema Jevanđeljima, Isus je ustao iz mrtvih trećeg dana nakon raspeća. Jevanđelje po Mateju kaže da se anđeo pojavio pored Isusove grobnice, koja je bila otvorena i prazna, i objavio njegovo vaskrsenje Mariji Magdaleni i „drugoj Mariji“ koje su došle da pogledaju grob.

Po Luki, bila su dva anđela, a po Marku mladić obučen u belo.

Duži kraj Jevanđelja po Marku kaže da se u jutro dana uskrsnuća Isus prvo pojavio pred Marijom Magdalenom. Jovan kaže da su Mariju, kada je pogledala u grob, dva anđela pitala zbog čega plače; a kada se okrenula, nije odmah prepoznala Isusa sve dok nije izgovorio njeno ime.

Dela apostolska govore da se Isus pojavljivao pred različitim ljudima na različitim mestima tokom sledećih četrdeset dana. Nekoliko sati nakon vaskrsenja, pojavio se pred dvojicom učenika na putu za Emaus.

Pred okupljenim učenicima pojavio se u veče nakon vaskrsenja. Prema Delima apostolskim, Apostol Pavle je imao viziju Isusa tokom svog preobraženja. Iako je njegova služba bila namenjena Jevrejima, Isus je poslao svoje apostole među ne-Jevreje da propovedaju njegovu reč, a onda se vazneo na nebo.

Isus je obećao da će ponovo doći kako bi ispunio preostali deo mesijanskog proročanstva.

Izvor: wikipedia