Po ovom dasi je snimljen film "Pasje popodne"

Džon Vojtovič je romantik i kaže da je baš zbog toga pokušao da opljačka banku, kako bi mogao da finansira promenu pola osobe koju voli.

Propala pljačka poslužila je kao inspiracija za film "Pasje popodne", kao i za nekoliko dokumentaraca, od kojih je poslednji, "The Dog", dosad najdirektnija, najprisnija i najšokantnija biografija ovog njujorškog ekscentrika čija životna priča deluje gotovo kao "previše filmska".

Najbolja stvar je u tome što je - sve istina!

- Niko nikada ne bi opljačkao banku da bi neki tip mogao da napravi operaciju promene pola i baš to je razlog zašto o tome prave filmove - kaže Vojtovič u dokumentarcu "The Dog", koji prati jednu od najsenzacionalnijih krimi priča u američkoj istoriji.

Tog 22. avgusta 1972. godine, Džon Vojtovič i dvojica saučesnika - Salvatore Naturale i Bobi Vestenberg - ušli su u bruklinsku podružnicu banke "Čejs Menhetn" sa sačmarama u rukama.

Samo što su ušli, operacija je krenula katastrofalno naopako: Vestenberg se iznenada predomislio, rekao da ne može to da uradi i izašao je napolje; za sef u banci se ispostavilo da je poluprazan; jedan od zaposlenih u banci uspeo je da aktivira alarm...

Zgrada je uskoro okružena, a šestoro zaposlenih postali su taoci. Policija je napravila krizni štab u obližnjem salonu lepote, i počeli su pregovori.

Ispred zgrade banke brzo se okupila gomila od bezmalo 2 000 ljudi. U vreloj letnjoj noći svi su bili tu: FBI, hitna pomoć, snajperi na krovovima, TV ekipe...

- Bio je to cirkus. Ceo Bruklin je bio ispred. Punokrvni šou - kaže novinar Bob Kepsteter.

I Vojtovič je svoju ulogu igrao ne bez talenta. Zahtevao je hranu za taoce, a dostavljaču pice kao napojnicu je dao hrpu novca. Prolaznicima je kroz prozor bacao novac.

- Svi su ga voleli, bio je Robin Hud - kaže Kepsteter, koji je tada radio za "Dejli njuz",

On i drugi novinari mogli su da razgovaraju direktno s Vojtovičem, a sve bizarnija drama pretvorila se u direktan prenos čiju svaku reč je gutao ceo grad.

Dva sata od početka pregovora, Vojtovič je saopštio svoje uslove za oslobađanje talaca: "Želim da mi dovezu suprugu iz bolnice 'Kings kaunti'. Njegovo ime je Ernest Aron. On je frajer. Ja sam gej".

Vojtovič je rekao da banku pljačka kako bi mogao da plati za Aronovu operaciju promene pola. Njih dvojica su se "venčali" godinu ranije na imprvizovanoj svadbi, ali je Aron postao deprimiran jer je shvatio da želi da živi u telu žene. U bolnici je završio nakon neuspelog pokušaja samoubistva.

- Bio je iskren. To je bila velika eksplozija. Gej oslobađanje pravo u lice javnosti - rekao je Vojtovičev prijatelj Džeremaja Njuton.

Vojtovičeva prva supruga Karmen Bifulko, s kojom je zakonski još u tom trenutku bio u braku, za vreme drame u banci bila je na plaži s njihovo dvoje dece. Na vestima je videla da je u toku pljačka banke koju izvodi "deklarisani homoseksualac", ali pojma nije imala da je to delo njenog muža.

Aron je doveden na mesto pljačke, rastrojen i razbarušen, obučen samo u kućnu haljinu, ali je odbio da razgovara s Vojtovičem. To je na kraju ipak pristala druga osoba - Vojtovičeva majka Teri, koja je na mestu drame provela ukupno 13 sati.

U samoj banci, taocima je bilo vruće, bili su umorni i uplašeni, mada ne od samog Vojtoviča. To se vidi i iz reči jedne od talaca.

- Bio je prijateljski nastrojen, tako je hteo da deluje. Imao je razlog zašto pljačka banku i nije planirao da sve traje tako dugo. Mislio je samo da će da uđe i izađe, ali nije se sve tako završilo - kaže u jednom od arhivskih snimaka iskorišćenih u dokumentarcu "The Dog" bivši talac Širli Bol.

Kriza s taocima je trajala punih 14 sati, a taoci su pušteni tek kada je banditima obećan avionski let izvan SAD. Agent FBI odvezao je otmičare i tace na aerodrom "Dž.F.K", ali čim su tamo stigli Naturale je upucan, Vojtovič uhapšen a taoci oslobođeni.

Vojtovič je osuđen na kaznu zatvora od 20 godina, koju je izdržavao u federalnom zatvoru "Luisburg"; kada se film Sidnija Lameta "Pasje popodne" (sa Alom Paćinom u glavnoj ulozi) pojavio 1975. godine, on je još bio na robiji. Novac koji je dobio za priču dao je Aronu, koji se konačno operisao i postao Liz Eden.

Vojtovič je na to bio veoma ponosan. U TV emisiji emitovanoj neposredno pred njegovo prevremeno puštanje na slobodu 1975. godine, Vojtovič je rekao Edenovoj: "Ne žalim što sam to uradio, jer to ti je spasilo život".

Njujorške filmadžije Alison Berg i Frenk Keraudren odlučili su da ponovo pokušaju da uđu u trag Vojtoviču 2002. godine, jer im se njegova sudbina učinila kao neverovatna priča.

- Zanimalo nas je kakav je on kao čovek iz realnog života. Da li je jednako razuzdan i harizmatičan kao lik iz filma "Dog Day Afternoon"? - kaže Alison Berg.

Ispostavilo se da je bio "100 puta čudniji, zanimljiviji i urnebesniji".

Autorima dokumentarca ponudio da ponovo opljačka banku, za potrebe filma!

- Kada smo ga našli, živeo je anonimnim životom sa svojom majkom i bilo mu je drago što ga se neko ponovo setio - rekao je Keraudren.

- Svideli smo mu se jer sami sebe finansiramo, pa je smatrao da smo njujorški alternativci kao što je to i on bio, pa je ponudio pomoć. Čak je hteo i da opljačka banku za nas! - kaže Bergova.

Bio je to početak desetogodišnjeg snimanja. Svaki drugi vikend provodili su sa Psom i njegovom majkom Teri.

- To je postao deo našeg života tokom čitave decenije. Postali smo onoliko bliski koliko to uopšte možete da postanete s nekim ko nije član vaše porodice - kaže Keraudren.

Nakon nekoliko godina, Vojtovič im je rekao da ima rak. Odbio je da se leči i preminuo je 2006. godine.

- Sve do dan pred smrt imao je lascivne komentare i tražio je hamburgere, ali nije mogao da ih jede, jer mu je već bilo previše loše. Ali, nikada nije promenio svoj stil - kaže Bergova.

Tek tada su autori filma uključili i intervjue s drugim ljudima, uključujući još uvek žive Vijtovičeve bišve žene. Liz Eden je umrla 1987. godine od posledica bolesti povezane s AIDS.

Vojtovičeva prva supruga Karmen Bifulko upoznala ga je dok su oboje radili u banci "Čejs Menhetn". "Postani moja srećna nevesta u budućnosti", rekao joj je već na prvom sastanku. "Mislila sam da je ovaj tip lud", rekla je ona.

Venčali su se 1967, nakon njegovog povratka iz Vijetnama, uprkos protivljenju njene porodice. "Preživeo sam rat samo da bih iznervirao tazbinu", govorio je Vojtovič.

Ipak, Vojtovič je tokom boravka u vojsci otkrio seks s muškarcima, a sa Karmen se razišao 1969. godine.

- Brak je za mene sveta institucija. Ljubav je sveta institucija. Ako nekog volim, želim da se tom osobom i venčam. Želim da se obavežem toj osobi. U strejt društvu to radite tako što se venčate. Zato ne vidim zašto gejevi ne bi mogli to isto da urade - kaže Vojtovič u filmu.

Vojtovič i Aron su se venčali u velikom stilu. Aron je tražio i dobio "najskuplju venčanicu u radnji", koštala je 1 000 dolara. Ipak, par se razišao nakon neprestanih zahteva Arona da se operiše.

- Nisam hteo da Erni promeni pol, ali on je želeo da postane žena - kaže Vojtovič. On se plašio da ga partner više neće seksualno privlačiti.

Ali, nakon još jednog Aronovog pokušaja samoubistva, Vojtovič je shvatio da njegov ljubavnik neće moći da bude srećan dok ne promeni pol, pa je odlučio da nabavi novac - tako što će opljačkati banku.

U ono vreme, pojavile su seumnje da li je to pravi razlog za pljačku. Pojavile su se ideje da je to zapravo mafijaški posao koji je spektakularno propao. Gej barovi su u to vreme bili zabranjeni, pa su ih uglavnom vodili ljudi iz kriminalnog miljea, kao što je slučaj sa čuvenim "Stounvolom". Sama Eden je Vojtoviča optužila da se zadužio kod mafije da bi platio venčanicu.

- Nisu mogli da prihvate to da sam banku opljačkao kako bih ljubavniku platio operaciju promene pola. Zato sam morao da izmislim novu priču. Potpisao sam priznanje u kojem je pisalo da sam se sastao sa potpredsednikom banke "Čejs Menhetn" i da mi je on rekao da to uradim - kaže Vojtovič u dokumentarcu.

Međutim, filmadžije ne veruju da je to bio pravi plan. Detalji otkrivaju koliko je cela operacija zaista bila haotična.

Vojtovič i njegova dvojica saučesnika, koje je upoznao u jednom baru, proveli su ceo dan krstareći Njujorkom u potrazi za bankom koju će da pljačkaju. U prvoj banci im je sačmarica pala na zemlju i opalila, pa su morali da beže; u drugoj je Vestenberg ugledao najbolju prijateljicu svoje majke; stigli su i da odu u bioskop, gde su kao inspiraciju gledali Kopolinog "Kuma"... Na cedlji koju su dali kasirku u trećoj banci pisalo je: "Ovo je ponuda koju ne možete da odbijete".

Nikog nije bilo briga. Govorili su da ne žele da se mešaju, jer je reč o mentalno oboleloj osobi, ludaku - kaže jedan od retkih izuzetaka iz tog vremena, aktivista Gej aktivističke alijanse (GAA) Rendi Viker.

- Činjenica je da je on maltretirao osmoro ljudi i da je jedna osoba zbog njega ubijena. To za mene nije Robin Hud, nego bolesnik - kaže Vendel.

Bergova, međutim, kaže da je Vojtovič bio proizvod svog vremena.

- Ovo je tip koji je po mnogo čemu bio pravi mačo Italijan iz 1950. iz Bruklina, koji je tokom 1960. i '70. bio ispred svog vremena. Njegova priča je kao Forest Gamp: Tiče se ranog pokreta za gej prava, tiče se Vijetnama, ali tiče se i početaka seksualne revolucije - kaže ona.

- Džon je za mene bio loš i lud čovek, ali ono što sam voleo kod njega je to što je imao srca - kaže Džordž Hit, Vojtovičev cimer iz ćelije i njegova treća "supruga".

Hit je u zatvoru bio zbog oružane pljačke banke, a zatim je postao zatvorski advokat koji je Vojtoviča uzeo pod svoju zaštitu, da bi se na kraju i "venčali" u zatvorskom krugu 31. jula 1974. godine.

- Voleo je da bude u braku i bila mu je potrebna treća žena, pa sam to postao ja - kaže on.

Kada bi Karmen Bifulko došla u posetu, dve "žene" bi mahnule jedna drugoj.

Da li je čuvena pljačka banke zaista bila zločin iz ljuavi, ili je Vojtovič izmislio celu priču da bi romantizovao jednu propalu pljačku?

- Ljubav je čudna stvar. Neki ljudi je osećaju dublje od drugih - rekao je on sudiji, kojeg je zatim optužio da ne voli svoju suprugu.

Bergova kaže da Vojtoviča nikad nije zanimalo šta drugi ljudi misle o njemu.

- Bio je sam svoj čovek. Nema toga što biste vi mogli da uradite da se on promeni, u bilo kom smislu. Ni o čemu nije bilo pregovora - kaže ona. To je bila njegova snaga, ali i ogroman problem. Razmena mišljenja na temu ljubavi sa sudijom desila se pre, a ne posle izricanja presude.

Ali, Vojtovič nikada ni za čim nije žalio.

- Kada bih sanjao san i u tom snu video sve što sam uradio, da li bih sve ponovio? Pa naravno da bih! Ja sam gej Bejb Rut! Ja sam pobedio! - rekao je Vojtovič.

Mnogi protagonisti ovih događaja sada su mrtvi, pa ovaj film ostaje jedino svedočanstvo o toj temi.

- On je došao iz vremena kada je grad bio drugačiji; bila je to jedina sredina u kojoj su ljudi poput njega mogli da postoje. Bio je to spektakularan eksperiment u istoriji - kaže Keraudren.

Izvor: BBC, Blic