Znate li ko su oni?

Žan-Fransoa Šampolion najzaslužniji je za dešifrovanje egipatskih hijeroglifa. Dešifrovao je 1822. hijeroglife s ploče pronađene 1799. u egipatskom mestu Rešid i utvrdio da oni nisu samo simboličko nego i fonetsko pismo.

Pažljivo je posmatrao mnoge hijeroglifske natpise u različitim delovima Egipta i bio zadivljen. Na kamenu iz Rozete prvi natpis je bio na tom pismu. Razumevanje hijeroglifa postala mu je opsesija.

Godine 1822. shvatio je nešto od vitalnog značaja: hijeroglifi nisu bili prosti simboli ili slova – oni su predstavljali glasove i cele reči. Tako je prevazišao najveću prepreku u razumevanju i, čineći to, bio spreman da otključa istoriju egipatske nacije koja prolazi pravo kroz Stari zavet.

Samo 11 godina kasnije, na svet je došao nemački egiptolog Karl Ričard Lepsijus, koji se smatra osnivačem moderne arheologije. Njegove "Egipatske hronologije" utemeljile su naučno izučavanje rane egipatske istorije.

Lepsijus je rođen u Naumburgu u Saksoniji, kao treći sin Petera Karla Lepsijusa i unuk gradonačelnika ovog grada. Studirao je arheologiju na Univerzitetu u Lajpcigu, Univerzitetu u Getingenu i Univezitetu u Berlinu, a interesovao se za egipatski jezik, litografiju i graviranje.

Sproveo je mnog brojna istraživanja u Egiptu i Sudanu kako bi bolje upoznao drevnu egipatsku civilizaciju, a neka od prvih zapažanja o piramidama zapisao je 1842. i 1843. godine, kada je proveo šest meseci u Gizi.

Tada je otkrio 67 piramida i više od 130 grobnica plemića, a ostaće upamćen i po tome što je u Keopsovoj piramidi urezao hijeroglife koji slave Fridriha Vilhema IV, a koji su još vidljivi.

U Egiptu se zadržao do 1845, kada se vratio u Evropu i postao profesor egiptologije na Univerzitetu u Berlinu, a kasnije i kodirektor berlinskog Egipatskog muzeja. Deceniju kasnije, vratio se u Egipat i pronašao Kanopusov edikt.

Izvor: nacionalna geografija, velika borba