Nostradamus, prorok za 21. vek!

Mišel de Notr Dam (poznatiji kao Nostradamus) rođen je u mestu Sen Remi de Provans u Francuskoj pokrajini Provansa. Otac mu se zvao Žam, a majka Renier de Sen Remi. Prezime de Notr Dam upućuje, čini se, na porodičnu mesnu oblast, a ime Nostradamus skovano je u kasnijim godinama. Žam de Notr Dam nasledio je uspešan porodični posao kao trgovac žitom.

Njegovi roditelji bili su neplemenitog porekla iz okoline grada Avinjona. Kako je doba u kojem je Nostradamus živeo bilo i doba Inkvizicije, njegovi roditelji prešli su u katoličku veru kada je Nostradamusu bilo devet godina. Bio je najstariji od petoro dece. O prva tri njegova brata nisu dostupni opširniji podaci (bračni par de Notr Dam nije imao kćerki). Najmlađi brat, Cezar, postao je zastupnik u skupštini provansalskog parlamenta.

Nostradamusovo školovanje bilo je u rukama njegovog dede s majčine strane, Žana (inače doktora koji je mnogo znao o lekovitom bilju), a koji ga je podučavao osnovama latinskog, grčkog i hebrejskog jezika kao i matematici te astrologiji.

Kada je njegov deda preminuo Nostradamusa su roditelji poslali na školovanje u Avinjon gde je pokazivao veliko interesovanje za astrologiju.

Godine 1522. roditelji Nostradamusa šalju na studije medicine u Monpeljeu. Nakon tri godine Nostradamus dobija doktorsku licencu pa odlazi u seoske delove Francuske kako bi pomagao žrtvama kuge koja je u to doba harala. Nakon četiri godine vraća se u Montpelje kako bi odbranio doktorat. U Monpeljeu je ostao oko godinu, ali njegov potpuno nov pristup lečenju pacijenata dovodio ga je u nezgodne situacije pa odlazi u Tuluz gde će obavljati doktorsku praksu.

Negde oko 1534. godine Nostradamus se oženio mladom devojkom iz visokog društva, veoma lepom. Njeno ime ostalo je nepoznanica do danas. Ona mu je rodila sina i kćerku. Uskoro sledi serija tragedija. Kuga dolazi u Agen, mesto u kojem je Nostradamus živeo s porodicom i uprkos svim njegovim naporima od kuge umire Nostradamusova supruga kao i njihovo dvoje dece.

Činjenica da nije mogao pomoći svojoj porodici, uprkos lekarskom znanju, imala je strahovito razočaravajući uticaj na Nostradamusa. Nakon smrti supruge, njena porodica je tužila Nostradamusa tražeći povraćaj miraza. Na kraju svega, godine 1538. optužen je za jeres, što je u to doba bio veoma ozbiljan prestup koji ga je mogao koštati života.

Nakon toga otputovao je u Lorenu, a potom u Veneciju pa na Siciliju.

Nostradamus se 1554. god. nastanio u Marseju. U oktobru iste godine Provansa je doživela jednu od najtežih nesreća u svojoj istoriji - izbila je epidemija kuge koja se širila neverovatnom brzinom. Nostradamus je nesebično pomagao ljudima ne bi li spasao što više života. Kada je epidemija ugušena, nastanio se u mestu Salon gde je odlučio da živi do kraja života.

U oktobru se oženio Anom Ponsar Žemel, bogatom udovicom. U Saloni stanovnici baš nisu bili gostoljubivi prema Nostradamusu - pred njegovom kućom spalili su lutku nalik na njega. Godine 1550. objavio je „Almanah“, a nakon 1554. „Predviđanja“ - knjigu koja je bila uspešna i ohrabrila ga da se ozbiljnije pozabavi „Proročanstvima“.

Jednu od prostorija u kući pretvorio je u sobu u kojoj je, kako kaže u „Prorčanstvima“, radio noću okružen okultnim knjigama. Glavni izvor njegovih magičnih inspiracija bila je knjiga zvana „De Musteriis Eguptorum“. Do 1555. godine Nostradamus je završio prvi deo svojih prorčanstava koja su sadržala predviđanja počevši od njegovog vremena pa do kraja sveta.

Iste godine Mek Bonom je u Lionu objavio prva Nostradamusova dela i od tada su uvek rasprodata. Malo se autora, osim sastavljača biblijskih tekstova, može pohvaliti takvom popularnošću u tako dugom vremenskom razdoblju.

„Proročanstva“ je pisao u stihovima. Zagonetnim, dvosmislenim stilom, upotrebom francuskih, provansalskih, italijanskih, grčkih i latinskih reči. To je činio s razlogom jer je postojala opasnost da ga proglase vešcem, a takođe je želeo da neupućenima tajne proročanstva ostanu nepoznate. Knjiga, iako još nedovršena, štampana je 1555. i sadržavala je prve tri centurije i početak četvrte.

Čuvši za Nostradamusa, kraljica Katarina de Mediči pozvala ga je na dvor. Dana 15. avgusta Nostradamus je iznajmio sobu u gostionici St. Mišel, a već narednog dana kraljica ga je primila. U razgovoru su proveli dva sata. Kraljica se interesovala za katren u kojem se opisuje kraljeva smrt. Dve nedelje kasnije kraljica je ponovo pozvala Nostradamusa i dala zadatak da napravi horoskope za njenu decu čija je tragična sudbina već bila opisana u „Proročanstvima“.

Nedugo zatim, Nostradamus je načuo da se pravosudni organi u Parizu raspituju o njegovim magijskim ritualima pa se vratio u Salon. Od tada pati od reume i artritisa, te se čini da nije mnogo radio osim što je nekoliko horoskopa za svoje ugledne goste i dovršio pisanje „Proročanstava“. Godine 1564. kraljica Katarina, sada kraljica regent, odlučila je da proputuje Francuskom. Tada je posetila i Nostradamusa i proglasila ga dvorskim lekarom.

No, Nostradamus je osećao da mu se bliži kraj. Zato je 17. juna 1566. godine napisao testament, a 1. jula pozvao sveštenika za poslednju pričest. Kada ga je sluga napuštao te noći, rekao mu je da ga ujutro neće videti živog. Bilo je kao što je i predvideo.

Nostradamus je sahranjen uspravno u zidove salonske crkve, a njegova supruga Ana napravila je spomen-ploču. U doba Revolucije, Nostradamusov grob oskrnavili su praznoverni vojnici. Sačuvani ostaci sahranjeni su u drugoj salonskoj crkvi, crkvi Svetog Lorena, gde se njegov grob i portret još mogu videti.

Dve godine nakon njegove smrti - 1568. u celosti su štampana njegova „Proročanstva“. Možda je zanimljivo spomenuti da je još kao mladi student podržao Kopernikovu teoriju da je Zemlja okrugla i da se Zemlja okreće oko Sunca - 100 godina pre nego što će Galileo biti suđen za isto uverenje.

Na Nostradamusovom grobu stoji ovaj epitaf: „Ovde leže kosti glasovitog Mišela Nostradamusa čije je gotovo božansko pero jedino bilo, prema sudu svih smrtnika, dostojno zapisati pod zvezdanim nadahnućem buduće događaje celog sveta... Neka potomstvo ne dira njegove ostatke“.

Pročitajte i:

Marija Antoaneta: Jedina žena u istoriji koju je narod mrzeo