Nema srećnijih od ovih đaka kad ih pozove nastavnik Miloš!
Zahvaljujući entuzijazmu nastavnika istorije i učenika, uškoli „Đura Jakšić” u selu Ravni snimljeno je 60 kratkih filmova o značajnim dešavanjima iz prošlosti.
„Deco, snimamo novi film!“
Tako najavljuje đacima škole „Đura Jakšić” u selu Ravni nastavnik istorije Miloš Racić, a oni to oduševljeno pozdravljaju. Imaju ovde svoju neobičnu seosko-školsku filmsku produkciju, entuzijazmom nošenu, u kojoj su u minulih pet godina već oko 60 filmova snimili. I o Kneževoj večeri, Dositeju, Vuku, Sarajevskom atentatu, Cerskoj bici, ali i Cezaru, Mariji Antoaneti, Neronu, Atili, Divljem zapadu, „crvenom oktobru”…
Svaki kratak, pet-šest minuta traje, uz samo jedan dugometražni (inspirisan „Hazarskim rečnikom”). S đacima u svim ulogama, uvek s pričom o kakvoj značajnoj istorijskoj temi ili ličnosti. Sa snimanjem u livadama i voćnjacima, jarugama i avlijama, školskim učionicama ili seoskom domu. I svaki napravljen bez ikakvih troškova: nastavnik Miloš piše scenario, osmišljava scenu, radnju i kostime, snima, montira, režira, a mali glumci to dopunjavaju svojim idejama i od kuća ponešto donesu da, prema potrebama filma, obuku ili ogrnu.
Donedavno su sve snimali jednom malom Miloševom kamerom, a otkad im se ona pokvarila snimaju digitalnim fotoaparatom, pa i mobilnim telefonom. Tako su, evo, najnovije ostvarenje, „Cersku bitku”, ovih dana završili. Zadovoljni su i takvom tehnikom: skromno kažu da kvalitet snimka nije presudan, samo neka se vidi.
Cela škola u Ravnima, sa tri izdvojena odeljenja (Drežnik, Nikojevići i Skržuti), ima svega 150 đaka, a svaki drugi je igrao kakvu ulogu ili statirao u tim filmovima. Nastavnik Miloš Racić poreklom je iz ravničarskog Lovćenca, Vojvođanin koji je zarad zaposlenja pre sedam godina došao u ova podzlatiborska brda. Sada uči decu, radi ono što voli. A san mu je, kaže, bio i da se oproba kao filmski reditelj, pa ga sada sa učenicima iz škole, koji su za ovakva snimanja vrlo zainteresovani, amaterski ostvaruje. Da istoriju đaci zavole i bolje nauče, duh davnih vremena osete.
„U početku smo svake školske godine snimali po petnaestak kratkih filmova, ali smo vremenom taj broj smanjivali, više se okrećući kvalitetu nego kvantitetu. Dečja bujna mašta je pokretački motor ovog stvaralaštva, a ja, ambiciozan u malim stvarima, oduševim se kad ni od čega nešto stvorim. Ne priželjkujem da moji učenici postanu div-junaci, zvezde i genijalci. Želim da stvaraju i sanjaju, odrastu u srećne ljude, učim ih kako da podnesu poraz, a da sačuvaju dostojanstvo. Ovi đaci će imati čega da se sećaju kad odu iz školskih klupa, a to mi je najveća nagrada. Uostalom, rad u prosveti doživljavam kao prometejsku borbu protiv primitivizma, nasilja i koristoljublja. Nisam siguran da ću pobediti, ali predati se neću“, priča Miloš.
Kao najposvećenije saradnike za tu vannastavnu aktivnost, Miloš ističe troje bivših đaka ove škole, koji su sada srednjoškolci: Jovanu Milojević, Nemanju Tomića i Milovana Petrovića. Oni su godinama glumili, pravili scene i kostime, davali ideje za scenario ovih filmova. Sada se u tome posebno ističe učenik osmog razreda Dušan Savić, koji kaže: – Ovo nam je sjajna zabava, zanimljiv rad na filmovima punim duha, jer nastavnik Miloš uvek ima zanimljivih ideja.
A ono što snime, đaci rado gledaju na video-bimu u školi: komentarišu svoje uloge, citiraju zanimljive filmske replike. Projekcije ovih filmova su i na njihovom školskom filmskom festivalu (u decembru), na kome žele da im se pridruže i druge škole iz cele Srbije. Svoju filmsku produkciju nazvali su „Radrenis” (početna slova imena četiri ova sela), a na festivalu dodeljuju glavnu nagradu „Zlatni skriž”, po livadskoj biljci po kojoj je nazvano selo Skržuti. Imaju i školsku kinoteku, kostimografsko odeljenje, savet glumaca koji čine učenici, „zid slavnih” na kome su fotografije đaka-glumaca…
Izvor: politika
