Nema više konja, konja koji jure...
Na današnji dan 1894. godine pušten je u saobraćaj prvi tramvaj na konjsku vuču, na liniji Kalemegdan-Slavija.
Tada su „konjski tramvaji" bili svojevrsna atrakcija u glavnom gradu. Njime su se često vozili kralj Aleksandar Obrenović i kraljica Draga Mašin, koji su prosto obožavali te vožnje. Kažu, tada je na spomenutoj trasi od početne do poslednje stanice, vožnja trajala i po 40 minuta jer je „konjski tramvaj" svako mogao da zaustavi na bilo kom mestu, kada poželi da izađe ili uđe.
Pre Beograda „konjski tramvaj" imali su samo Njujork, Pariz, London i Berlin.
Dve godine kasnije, Beograd je dobio prvi električni tramvaj, zvani „Čičica", koji je „jurio" neverovatnih deset na sat. Za taj češki poklon bilo je neophodno uvođenje struje, nakon čega su radnici neumorno postavljali šine od Električne centrale na Dorćolu do Topčidera.
Duž Ulice kneza Miloša i Topčiderskog puta bilo je nekoliko skretnica na kojima su se tramvaji sačekivali i mimoilazili. Leti je za pogonsko vozilo kačen i otvoreni vagon. Sedišta, ustvari drvene klupe, bile su u sredini, a kondukter je naplaćivao karte skačući po daskama koje su sa spoljne strane opasavale vagon.
Tramvajske karte bile su različitih boja, u zavisnosti od toga dokle je putnik nameravao da se vozi. Nekoliko meseci kasnije proradila je i linija od Ulice cara Dušana do pristaništa na Savi, a zatim je produžena Spomeničkom (Nemanjinom) ulicom do Slavije.
Kočničar je vozio stojeći, a na krajnjim stanicama je skidao polugu za regulisanje brzine tramvaja, odlazio na drugi kraj vagona, na kojem je postojala istovetna mašinerija, pa kompozicija nije morala da se okreće da bi se vratila u grad.
Potežući kožni kaiš razvučen duž prikolice, kondukter je javljao kolegi u prednjem vozilu da su svi putnici ukrcani, a ovaj je na isti način povlačio zvono kod „kočničara”, što je bio znak da može da pokrene vozilo.
Stariji Beograđani i njihovi roditelji sigurno pamte dane kada su tramvaji funkcionisali po tom principu. Danas je drugačije. Cijukanje tramvaja svedeno je na minimum jer na ulicama glavnog grada imamo priliku da vidimo tramvaje koji naizgled liče na metroe velikih svetskih metropola.
Izvor: dnevno
