Džon Lenon - Ono kao ljubav

Džon Lenon je rođen 9. oktobra 1940. godine u Liverpulu kao jedino dete Džulije Stenli Lenon i trgovca Alfreda Lenona po čijem ocu je i dobio ime. Brak njegovih roditelja od početka je bio veoma nestabilan i ubrzo se pokazalo da neće dugo trajati. Naime, po povratku sa jednog od službenih putovanja (koje je trajalo čitavu godinu)Alfred Lenon zatekao je svoju suprugu, Džonovu majku, trudnu sa drugim muškarcem, što je uzrokovalo brz razvod.

Pošto porodica njenog novog supruga nije želela da prihvati Džona, ona ga je kao četvorogodišnjeg dečaka dala sestri Meri Mimi Smit koja je, pošto nije imala svoje dece, pokušala da mu pruži svu potrebnu ljubav.

„Odrastao sam bez osećaja pripadnosti roditeljima i domu, što me je vrlo rano učinilo buntovnim i pomalo problematičnim. Zavideo sam deci koja su imala mamu i tatu za čim sam čeznuo celog života“, priznao je u jednom intervjuu čuveni „Bitls“ nekoliko dana pred smrt.

Iako je njegov otac pokušavao da dobije starateljstvo, to mu nikada nije pošlo za rukom, pa je muzičar rastao okružen ženama. Majka ga je redovno posećivala i upravo ona mu je usadila ljubav prema muzici, kupivši mu na poklon prvu gitaru.

„Sećam se da me je to učinilo veoma srećnim. Tada mi je rekla da zapamtim kako je divno umeti svirati, ali da se od muzike ne može živeti. Kao i uvek, nije bila upravu. Ipak, iako nije bila prisutna u mom životu, bio sam vezan za nju, a nakon što je umrla pošto ju je 1958. godine pregazio auto, stvarno sam plakao. To je trauma koju nikada neću zaboraviti“, govorio je Lenon koji je svojoj majici posvetio nekoliko pesama od kojih su mu najdraže bile „Julia“ i „Mother“.

U školi je bio veoma loš đak, najviše zbog loše reputacije koju je stekao podsmevajući se podjednako učenicima i profesorima. Stalno je smišljao kako da napakosti drugima.

„Vrlo mi je drago što sam bio takvo dete. Borio sam se za ljubav drugih onako kako sam umeo i znao, pa svoje ponašanje ne doživljavam kao nešto strašno“, pričao je Džon koji je zbog loših ocena u školi mogao da upiše jedino srednju umetničku školu koja mu je obeležila život.

Baš tu upoznao je devojku Sintiju Pauel sa kojom se vremenom zbližio. 1957. godine, pošto me nisu interesovali časovi kaligrafije, sa nekoliko prijatelja osnovao sam bend Quarrymen. Nedugo zatim upoznao sam i Pola Mekartnija koga je otac savetovao da se nikako ne druži sa mnom jer sam već uveliko bio obeležen kao mladić koji pravi razne probleme. Onda su nam se pridružili Džordž Harison i Stjuart Sjutkfil i promenili smo ime grupe u The Beatles“ , objasnio je Džon kako je nastala kultna grupa.

Vrlo brzo bend je preko nastupa po lokalnim mesnim zajednicama stigao i do Hamburga u Nemačkoj gde su imali prvi koncert van svoje zemlje, a nedugo zatim postali su popularni i u celoj Evropi. Svojim perfekcionizmom i drskošću Džon se postavio kao vođa benda, što niko od kolega nije dovodio u pitanje. Pošto je njihova popularnost rasla iz dana u dan, momci su našli i menadžera Brajana Epštejna koji je i ponajviše zaslužan što su“Bitlsi“ snimili prvi sing „Love me do“. Pošto je bio izuzetno posvećen muzici, vezu sa devojkom iz srednje škole Sintijom shvatao je vrlo površno, ali kada je ona ostala u drugom stanju, rešio je da se njome oženi.

„Šokirao sam se kada mi je Sintija saopštila da je trudna jer je to bilo apsolutno neplanirano, uradio sam ono što bi uradio svaki muškarac - oženio sam se njome iako mi iskreno do toga nije bilo stalo“ - pričao je Džon koji je sudbonosno „Da“ svojoj školskoj ljubavi izgovorio u opštini u Liverpulu 23. avgusta 1962. godine, a kum mu je bio Brajan Epštajn. Sedam meseci kasnije rodio se njegov sin Džulijan za koga slavni muzičar nikada nije bio previše vezan.

Baš tih šezdesetih, kada je počela prava bitlmanija, Lenon je počeo da konzumira LSD, drogu koja je potpomagala njegovu kreativnost, ali isto tako razvijala agresiju zbog koje je najviše patila njegova supruga Sintija koju je vrlo često tukao. Po rođenju deteta, njihov brak postao je pravi horor. Muzičar je počeo da spoznaje u sebi ljubav prema osobama istog pola i veoma brzo je shvatio da je zaljubljen u svog kuma Brajana. Njih dvojica su otputovali u Španiju, a svetom su počele da kruže spekulacije o njihovoj romansi.

„To je bila gotovo prava homoseksualna ljubav. Nas dvojica jesmo gajili emocije jedan prema drugome, ali nikada nismo konzumirali našu ljubav, nismo imali seksualne odnose, što znači da nismo ni bili u vezi“, objašnjavao je Lenon.

Ipak, njegova supruga je zbog ljubavi trpela sve, tvrdeći da je Džon loš samo kada popije ili konzumira narkotike, ali kada je 1966. godine saznala da se on polako zaljubljuje u devojku Joko Ono, rešila je da se razvede od njega, dok je poznatom muzičaru ostalo da plaća sto hiljada funti mesečno za alimentaciju.

Prema priči koju je ispričao Pol Makartni, Joko Ono je krajem 1965. sakupljala originalne muzičke nacrte za knjigu na kojoj je radio Džon Kejdž. Makartni je odbio da joj da svoje rukopise i preporučio joj Lenona, koji joj je dao originalan, rukom napisan tekst za pesmu “The Word”. I tako su se njih dvoje prvi put sreli.

Nakon tog susreta, Joko je često zvala Lenonov kućni broj, što je on ženi Sintiji objasnio na sledeći način: “Joko jednostavno pokušava da skupi novac za svoja avangardna sranja”.

Godine 1968. dok je Sintija bila na odmoru u Grčkoj, Lenon je pozvao Joko u posetu. Celu noć su snimali (kasnije dovršeni) album “Two Virgins”, posle čega su, kako je on rekao, “vodili ljubav u svitanje”. Kada se Džonova žena vratila, zatekla je Joko u njenom bademantilu kako pije čaj sa Lenonom koji je, jednostavno, rekao “O, zdravo.”

I dok je on uplovljavao u vezu sa ekscentričnom Japankom koja je bila trinaest godina starija od njega, popularnost Bitlsa već je dostigla tolike razmera da bi, gde god bi se pojavili, članovi benda izazivali toliku pažnju da nisu smeli da izlaze bez obezbeđenja.

„Popularniji smo od Isusa Hrista. Ne znam šta će duže izdržati - rokenrol ili hrišćanstvo“, jedna je od najčuvenijih izjava slavnog muzičara iz tog perioda.

Pošto je pronašao ženu u koju se beskrajno zaljubio i sa kojom se osećao kao voljeno biće, spoznao je šta znači ljubav. „Joko Ono je najsavršenije biće koje korača ovom planetom, pored nje sam shvatio ko sam i šta sam“, govorio je Lenon.

Samo nekoliko dana pošto se Džon razveo od prve supruge, Joko Ono je pobacila njihovo prvo zajedničko dete. Iako je na svoju novu partnerku gledao kao na pravo božanstvo, ona je vezu sa muzičarem postavila tako da je drugima delovalo kao da ga nimalo ne voli. Uz to, Joko je u svojim intervjuima često izjavljivala da je muzičar homoseksualac koji to ne želi da prizna i nastavila da izlazi sa drugim muškarcima.

Uprkos tome, Lenon i Ono venčali su se 20. marta 1969. godine na Gibraltaru, a medeni mesec proveli su u Amsterdamu gde su i nastale fotografije i spot u krevetu pod nazivom „Bed in for Peace“ kojim su zagovarali ideju mira u svetu. Pod uticajem žene koja ga je nipodaštavala, Lenon je počeo da se oseća sputano u grupi koja ga je proslavila, pa ju je napustio 1969. godine, što je razbesnelo mnoge njegove obožavaoce.

„Pre poznanstva sa Joko mislio sam da su žene niža bića, pa sam se u skladu sa tim prema njima i ophodio. Priznajem da sam bio nasilan i često nepravedan, ali mi je moja druga supruga otvorila oči i pomogla mi da shvatim da nisam bio u pravu“, govorio je tada Lenon, a kako bi dokazao svojoj ženi koliko je voli, zvanično je promenio ime u Džon Vinston Ono Lenon.

Iako je prvobitno bio veoma vezan za svoju suprugu, fascinacija njom počela je polako da bledi. Lenon je na njen nagovor a 1973. godine započeo vezu sa njihovom saradnicom Mej Fang Ji, a kada je posle osamnaest meseci Joko odlučila da je njen suprug dosta uživao u ovoj mladoj devojci, rekla mu je da mora da je ostavi, što je on bez pogovora i učinio.

„Veza sa Mej bila je jedan promašeni vikend u mom životu. Oduvek sam voleo samo jednu ženu, a to je Joko. Mada mi je Mej pomogla da uspostavim odnos sa sinom Džulijanom koga dugo nisam ni video ni čuo, ona jednostavno nije bila kao Joko, a to je dovoljno da je više nikada i ne pogledam“, rekao je Džon.

Javnost i mediji, kao ni Pol Makartni, nisu bili zadovoljni pozicijom Joko Ono u Lenonovom životu. Krivili su je za raspad Bitlsa, kao i za preveliki uticaj na Lenona i njegovu muziku. Nakon raspada benda, Joko i Lenon su neko vreme živeli u Londonu i Njujorku. Međutim, njihovu vezu remetile su pretnje deportacijom sa kojima se suočavao Džon zbog problema sa drogom, kao i razdvojenost Joko od ćerke. Razdvojili su se – Džon je otišao u Los Anđeles, a ona je ostala da gradi karijeru u Njujorku.

“I on i ona su bili dotučeni godinama ispunjenim drogama, napornim radom, emotivnim slomovima, uvrnutom ishranom i, naročito, neprestanom pažnjom masovnih medija … Nakon što su se rastavili, ne mogavši više da rade kao tim, ostali su u stalnom kontaktu. Iako više nisu mogli da žive zajedno, shvatili su da nisu mogli da žive ni odvojeno.” (The Lives of John Lennon, Albert Goldman).

Period razdvojenosti trajao je svega dve godine, a o njemu su kasnije Džon i Joko pričali kao o “protraćenom vikendu”. 1975. su počeli da ponovo žive zajedno.

Kontroverzna Japanka ponovo je preuzela kontrolu nad muzičarevim životom kada se 1975. godine rodio njihov sin Šon, pošto mu je prethodno pretila da će abortirati ako ne obeća da će svom detetu biti potpuno posvećen.

„Od prvog dana Šonovg života bio sam mu predan bez trunke rezerve. Svaki dan sam ga fotografisao, crtao mu i pevao, i on je moja najveća životna ljubav. Šon je dete ljubavi, dok mi se prvi sin jednostavno dogodio i zato sam ga i zapostavio, ali to ne znači da ga ne volim“, objasnio je slavni muzičar.

8. decembra 1980, Džon Lenon je ubijen ispred zgrade u kojoj je živeo sa Joko. Tog dana su on i Ono pozirali pred objektivom fotografa Eni Libovic za naslovnu stranu časopisa „Rolling Stone“ . Džon Lenon je insistirao da i on i njegova supruga budu na naslovnoj strani, iako niko iz redakcije časopisa nije želeo Joko.

Kasnije tog dana, ispred zgrade gde su živeli, je Lenona, poznatog po otvorenom odnosu sa fanovima, sačekala grupa fanova koji su želeli njegov autogram. Među njima je bio i Mark Dejvid Čepmen, verski fanatik koji je Lenonu zamerao izjave kao što je ona da je “veći od Isusa”. On je zamolio Lenona da mu potpiše album “Double Fantasy”, a kasnije tog dana, kada se Lenon vraćao kući iz studija, upucao je pevača pet puta u leđa.

Džon Lenon je proglašen mrtvim po dolasku u bolnicu. Kada su to saopštili Joko, ona je, jecajući “O, ne, ne, ne, ne… Recite mi da to nije istina”, odvedena da bi primila lekove za smirenje. Joko Ono je zahtevala od osoblja bolnice da se objavljivanje vesti o smrti njenog muža odloži, da njihov sin ne bi za tragediju saznao preko televizije, ali je u bolnici bio i novinar televizijske stanice ABC i on je, ne znajući za tu molbu, javio vest uredništvu televizije, koje ju je odmah objavilo. Ipak, Joko je bila ta koja je Šonu saopštila vest o smrti njegovog oca.

U testamentu koji je ostavio, čuveni „Bitls“ je sve ostavio Joko Ono i njihovom sinu, dok njegova prva žena i njihov sin nisu dobili ništa.

„Ti kritičari sa svojim iluzijama o umetnicima, to je kao idolopoklonstvo. Oni vole samo ljude u usponu... A ja ne mogu opet biti u usponu. Oni žele mrtve heroje, poput Sida Višisa i Džejmsa Dina. A mene ne zanima da budem mrtav heroj."

Izvor: story