Želja da postane majka je najjača od svih želja na svetu...

Katarina je rođena drugog novembra 1976.godine u generaciji koja je preživela turbulentna vremena. U ta vremena, završavala je gimnaziju, posle koje se zaposlila i uz posao završila Ekonomski fakultet i Višu poslovnu školu. Već 19 godina radi u novosadskoj pošti...

- Zaposlila sam se sasvim slučajno i tu i ostala, a sanjala sam da postanem kriminolog. Međutim, snovi su jedno, a mogućnosti roditelja u vreme mog školovanja su bile drugo.. .Mislila sam da se nikada neću udati, želela sam dete ali ne i muža, na prvom mestu mi je bila karijera.

I dok je maštala i razmišljala o budućnosti, Katarinu je jedan događaj uzdrmao i promenio joj ceo život. Imala je samo 24 godine kada se razbolela i kada su joj saopštili strašnu dijagnozu: rak unutrašnjih organa!

- Od trenutka kada sam saznala dijagnozu pa do operacije prošlo je nekih šest meseci. Svakog jutra tih šest meseci budila sam se sa mišlju: "Šta će biti kada me operišu, da li ću uspeti da sačuvam bar nešto, hoću li ikada imati decu?"

Uprkos lošim prognozama, Katarina je na svojoj strani imala upornost, prijatelje i kolege. „pritisla“ je doktora da proveri svoju dijagnozu pre nego što je stavi pod nož i zauvek liši mogućnosti da postane majka.

- Moja upornost se isplatila i uspela sam da budem jedna od hiljadu kojoj je dijagnostifikovan rak, a na kraju je sve ispalo benigno - dve dermidne ciste! Izvađen mi je jedan jajnik i polovima drugog i doktor mi je savetovao da što pre rodim dete. Međutim, ubrzo je sve to bilo iza mene i vratila sam se svakodnevnom životu. I dalje mi je bila bitna karijera i da steknem nešto svoje. Ali, posle par godina, nakon godine zabavljanja, 2008. godine udala sam se za mog sadašnjeg supruga Darka. Bio je neverovatno uporan i tom upornošću uspeo je da sruši zid koji sam podigla oko sebe.

Njihovi putevi ukrstili su se posle mnogo godina. Družili su se kao tinejdžeri, a onda se on oženio i dobio dvoje dece, a ona je živela kao sve mlade devojke: punim plućima. Darko se u međuvremenu razveo, njegove ćerke su ostale kod majjke, a on je, posle 12 godina, na šalteru sreo nekadašnju drugaricu i buduću ljubav za ceo život. Zvuči kao film, zar ne? Darko iz prvog braka ima dve ćerke, a ubrzo su on i Katarina poželili da imaju zajedničko dete. Svi pokušaji da prirodnim putem dođe do trudnoće bili su bezuspešni. Situaciju je dodatno zakomplikovalo vraćanje ciste i ponovne operacije nakon kojih je jedina šansa za potomstvo bila vantelesna oplodnja.

- Imala sam dva pokušaja u Srbiji i tri u inostranstvu, od toga samo jednu o trošku budžeta, dok smo ostale četiri sami finansirali iz kredita koje i danas otplaćujemo. Poslednji pokušaj smo imali pre četri godine. Velika količina hormona koju sam greškom lekara dobila prilikom prvog pokušaja VTO dovela je do toga da mi se trećina jajnika koju imam preforsirala i prestala da proizvodi jajne ćelije, tako da sam danas u menopauzi. Na kraju nam je rečeno da ne možemo imati decu, što je bio veliki šok za mene. Nakon prvog neuspelog pokušaja vantelesne koji je bio o trošku države, iako smo uglavnom sve analize sami plaćali u privatnim laboratorijama, pošto u državnim ili nije bilo reagenasa ili jednostavno nisu radili te analize, nisam želela da prihvatim poraz i samo sam tražila sledeće mesto na koje bismo mogli otići da pokušamo. Nisam razmišljala da tolikom količinom hormona uništavam svoje zdravlje i imuni sistem, jednostavno nisam želela da čujem reč: „Ne može!“.

Usled hormonalne terapije javila se još jedna cista, pa je Katarina, nezadovoljna tretmanom u domaćim klinikama, pomoć potražila u inostranstvu. Kako kaže, i na stranim klinikama je veliki broj pacijenata zbog čega pristup lekara nije onakakav kakav treba i mora da bude, ipak, pregledi su tamo znatno detaljniji. Ali, ni tri pokušaja vantelesne oplodnje u inostranstvu nisu doveli do cilja.

- Darko je sve vreme bio uz mene i pružao mi neizmernu ljubav i podršku. Bez obzira što ima svoje dvoje dece, borio se sa mnom i išao na preglede i analize koje su bile dosta neprijatne i bolne. Toliko mi je pružao podršku i neizmernu ljubav da je učio o ženskim reproduktivnim organima i o tome kako funkcionišu, istraživao po internetu, posećivao razne forume. Svojom ljubavlju i pažnjom pokušava da ispuni tu prazninu koja nedostaje.

Katarina i dalje posećuje forume na kojima se piše o sterilitetu i o borbi za potomstvo. I kada je shvatila da se u našoj zemlji malo toga promenilo i posle čeitri godine, presavila je tabak i napisala – knjigu.

- Mnogo lakše se uči na tuđim nego na svojim greškama. Cilj knjige „VTO = IVF“ je da upozori i bar koliko toliko obavesti sve koji se bore sa sterilitetom da vantelesna oplodnja uopšte nije lak postupak i da samo zajedničkom ljubavlju i snagom može doći do uspeha. Moglo bi se reći da je knjiga većim delom autobiografska, imena doktora i institucija sam izmenila. Volela bih da mnogi čuju našu priču jer, nažalost svih nas, sterilitet postaje sve veći problem mladih, a neiskustvo i srljanje nekada mogu imati tragične posledice.

Katarina je dugo bila u depresiji a onda je podigla glavu i počela da piše, da stvara, da svoja iskustva deli sa drugima, da svoje talente iz mladosti koji su zaspali ponovo probudi. I, naravno, pomaže Darku u odgoju njegovih kćeri.

- Ponekad kad ih gledam stegne mi se srce i samo uzdahnem i pomislim kako bi bilo lepo da imaju još jednog brata ili sestru...

I od te misli ne odustaje...

- Ne predajem se iako mi je imunitet vrlooslabljen, menopauza me ubi sa valunzima, ali ja i dalje tražim čajeve i biljne kapi kako bih možda uspela da nateram jajnik da profunkcioniše. Nekada na kontroli iznenadim čak i doktora koji je uporan da počnem da pijem hormone kako bih malo regulisala te valunge. Do sada sam uspevala da nađem neke alternativne metode lečenja i regulisala sve to, samo je problem što se i te metode s vremena na vreme moraju menjati zato što nakon izvesnog vremena prestaju da deluju.