Životne priče

Ovaj čovek godinama živi bez žute banke. Dobrovoljno!

„Da mi je neko rekao pre sedam godina, na mojoj poslednjoj godini studija ekonomije rekao da ću ja živeti bez novca, definitivno mu ne bih poverovao. Moj tadašnji plan je bio da pronađem dobar posao i zaradim što više novca.“
15.08.2014. - 09:26h

Tako govori Irac Mark Bojl koji dobrovoljno živi bez prihoda, bankovnog računa i potrošnje.

- To sam i ostvario. Imao sam fantastičan posao rukovođenja velikom kompanijom organske hrane, imao sam jahtu. Moj životni put se promenio jedne večeri na jahti, dok sam filozofirao sa prijateljem. Bio sam pod značajnim uticajem Gandija. Počeli smo da govorimo o svim važnijim pitanjima u svetu - uništavanju životne sredine, resursa, ratovima... Nismo mislili da nas dvojica možemo da napravimo bilo kakvu razliku, bili smo dve male kapi u zagađenom okeanu.

Međutim, te večeri dobio je ideju.

- Ova pitanja nisu nepovezana kao što sam ranije mislio - imala su zajednički uzrok. Većina ljudi ne želi namerno da povredi druge, oni ne rade to direktno. Alat koji je „zaslužan“ za to je novac. Uzmimo za primer: kada bismo mi sami proizvodili nama hranu, ne bismo bacali trećinu te hrane, kao što radimo danas.

Mark je hteo da bude promena koju želi da vidi u svetu.

/ To je, nažalost, značilo da moram da se odreknem svih prihoda koje imam. Napravio sam listu osnovnih stvari koje su mi potrebne da bih živeo. Obožavam da jedem, tako da je hrana bila na vrhu liste. Imao sam opcije: da idem u potragu za hranom u divljinu ili da uzgajam sopstvenu. Uglavnom sam jeo svoje useve. Sledeće pitanje je bilo sklonište. Pošto imam svoju prikolicu, parkirao sam je na jednoj farmi gde volontiram, isekao struju a za grejanje sam koristio drva. Kupao sam se u reci, a umesto paste za zube koristio sam sipinu kost i semenke divljeg kima. Kao prevozno sredstvo koristio sam bicikl, a za osvetljenje sveće.

Mark kaže da ga mnogi ljudi smatraju antikapitalistom.

- Iako smatram da je kapitalizam suštinski pogrešan, ja nisam „anti ništa“. Ja sam za prirodu, za zajednicu i za sreću. I to je nešto što ne razumem. Da ovo potrošačko društvo i uništavanje životne sredine donose sreću, imali bi smisla.

Svi ključni pokazatelji nesrećnog života: kriminal, gojaznost, depresija, bolesti... Sve je u porastu.

Dakle, kaže, više novca ne znači i više sreće.

- Ironično, meni je ova godina najsrećnija godina do sada. Imam više prijatelja nego ikada pre. Nisam bio bolestan pre, ali sada se osećam zdravije nego ikada. Smatram da novac nije sigurnost, već je prijateljstvo prava sigurnost. Ljudi me često pitaju šta mi „nedostaje“ u odnosu na moj stari život. To su: stres zbog posla, saobraćajne gužve, računi iz banke...