Brat i sestra – dva svetska šampiona!

Miodrag je krajem 2013. godine postao svetski šampion. Osvojio je duplu titulu prvaka sveta, u pojedinačnoj i ekipnoj konkurenciji u fudokan karateu na Svetskom prvenstvu u Pragu. Bio je najbolji u konkurenciji predstavnika omladinaca ili mlađih seniora iz 13 zemalja u kategoriji fristajl. Pored prvog mesta na tronu u pojedinačnoj konkurenciji, Miodrag se popeo na pobedničko postolje sa reprezentacijom Srbije i u ekipnoj konkurenciji. Zlatni karatista je kao sedamnaestogodišnjak imao već više od 60 medalja, a crni pojas prvi dan je dobio sa 14 godina i postao majstor karatea. Kvalitet i zvanja potvrdio je već na trećem Svetskom prvenstvu u Beogradu 2010. godine, kao i na Evropskom šampionatu na Kipru osvojivši bronzu. Iz tog perioda posebno ističe Plaketu Fudokan Karate saveza Srbije za najbolje rezultate postignute u juniorskoj konkurenciji.

- Sa trenerom sam trenirao baš mnogo. Posle zlatne medalje na svetskom prvenstvu u Beogradu 2010. vrlo mi je bilo važno da napravim uspeh na svetskom prvenstvu u Pragu 2013. i zaista se sav trud isplatio - opet sam osvojio svetsko zlato, ali ovog puta i ekipno i pojedinačno, što mi mnogo znači. Posvetio sam mnogo vremena treninzima, bilo je teško, a nakon prvenstva sam se još više trudio kako bih ostao u punoj formi.

Miodrag trenira tri do četiri sata dnevno, jedan dan u nedelji odvoji da sa trenerom odradi vežbe opuštanja i da i odmori um i telo. To je, kaže, jedan od razloga zašto voli karate.

- Karateom sam odredio svoj put u životu, naučio sam kako da budem smiren i racionalan. Pored svog trenera Igora Gajića naučio sam mnoge stvari koje su mi pomogle da shvatim koliko je karate bitna stvar u mom životu. U karateu postoji vise načina disanja kojima možes smiriti svoj um, telo... Karate te uči tom zdravom ponašanju, zdravom načinu života, pravilnom disanju, pravilnom upravljanju telom.

Sportske korake Miodrag je napravio u KK „Japan“ u Krnjači, gde je proveo devet godina uz trenera Miloša Vukelića. Od 2011. godine je član Karate kluba „Crvena zvezda“. Danas je student Fakulteta za sport na starom DIF-u. Uz treninge i pripreme za nove trijumfe ima još jednu preokupaciju u životu. Ostvarila mu se želja da se posveti radu sa mladima i prenosi im vrednosti karatea i sporta. Sa ocem i prijateljima otvorio je sportski klub Akademija „Singidunum“ u Krnjači, koji ima sekcije za karate, odbojku i košarku. Za sada su organizovani treninzi za decu od predškolskog uzrasa do 14 godina, a u planu je da se proširi i na starije. Tata i mama ponosni su na svoju decu, a ona ih motivišu da se i sami angažuju u sportu.

- Nateramo i njih da se aktiviraju, da treniraju pomalo sa nama... Zaista ne znam kako postižu sve jer prate nas na svakom takmičenju, gledaju svaku utakmicu, slikaju,snimaju, bodre... Da nije njih, mi ne bismo mogli da pokažemo svoj talenat na prvenstvima jer svako to putovanje, nama bitno, ima zahtevnu materijalnu stranu. Ali borimo. Pomažu nam i prijatelji, predsednik Opštine Palilula Stojan Nikolić, Goran Antonijević, vlasnik restorana „Dunavski pirat“ koji nam je konstantna podrška na svim velikim prvenstvima. To su ljudi koji su neverovatni i kojima smo stvarno zahvalni do neba, to su stvari koje na vas ostave jak utisak i to je dodatna motivacija da pokažete trud. Drago mi je što smo uspeli da opravdamo njihova ulaganja u nas, drago mi je što svi ti ljudi ponosno pomenu naše uspehe pred svim svojim prijateljima, gledam oca i majku koji su jako ponosni i srećan sam što sam uspeo da ih učinim ponosnim i što sam brata i sestru povukao sa mnom u sportske vode.

A kad nije karatista, Miodrag je sasvim običan tinejdžer. Drugari su mu velika podrška, sa njima provodi slobodno vreme.

- Svi moji prijatelji me prate na takmičenjima i ponosni su na moj uspeh. Znaju i da kritikuju (smeh). Navikli su se na to da mi je karate sve u životu i zato me prate. Moj najbolji drug Nebojsa Kanurić mi pomaže oko treninga, kada treniram van regularnih treninga karatea on je konstantno uz mene.

Stiže i da prenese znanje i ljubav prema karateu i klincima u iz Akademije „Singidunum“. Oni osvajaju medalje, a treneru donose – slatkiše. Kojima je, kako kaže mladi učitelj, vrlo, vrlo teško odoleti.

- Najteže mi je da odbijem slatkiše (smeh). Ali stvarno vodim računa... Obicno me teraju deca koju treniram na Akademiji. I njih takođe učim prednostima zdrave ishrane jer je vrlo bitna, pogotovo onom ko naporno trenira . Ali, oni su još mali i naučiće vremenom mnogo stvari. Inače, osvajaju medalje i veoma sam ponosan na njih!
Miodrag se još takmiči kao omladinac, a sa 22 godine ulazi u seniorske vode, kad ga očekuju još veći izazovi.

- Najveći uzor mi je otac. O borilačkim veštinama sam učio uz njega jer je i on trenirao dugo i postizao velike uspehe. Želeo sam da budem kao on, trenirao je savate boks i tekvondo...

I dok niže uspehe, Miodrag je velika podrška i uzor mlađoj sestri, šesnaestogodišnjoj Anđeli. Ona je uspešna odbojkašica za koju se interesuju mnogi klubovi dok vredno trenira u OK „AS“ sa kojim je osvojila zlatnu medanju pre dve godine na internacionalnom takmičenju u Ofidi – Italija, u kategoriji pionira. U OK „AS“ Anđela je došla pre dve godine nakon šestogodišnjeg treniranja i učenja prvih lekcija u OK „Imlek“.

- Ljubav prema odbojci otkrila sam kada sam otišla na prvi trening i prvi put udarila loptu. Osećala sam se posebno u tom trenutku, zamislila sam kako bi bilo da igram za reprezentaciju i da u momentu važne utakmice pogledam ka tribini i vidim meni bitne ljude koji me ponosno bodre.Moj talenat je otkrio Vladimir Miljković, trener u O.K. "AS". Tada sam otkrila da stvarno imam talenta za taj sport i nastavila sam da se trudim, što je kasnije donelo mnogobrojne rezultate.

Pored najveće ljubavi - odbojke i priprema za takmičenja, Anđela je završila prvi razred Pravno poslovne škole i uspešno trenira podmladak u Akademiji „Singidunum“. „Njeni“ mališani postižu velike uspehe na turnirima u odbojci u sali i na pesku.

- Kao i svaki sportista maštala sam o velikim uspesima, trudila se da dođe do toga... Ali, mnogo je treninga, rada i truda prethodilo tim uspesima... Velika je sreća što imamo roditelje koji se bore za nas i naše treninge, obrazovanje... Treninge i školu sam stavila na prvo mesto. Imam dobar osećaj za organizaciju, pa sam svoje vreme organizovala tako da stižem i da izađem sa drugaricama. Obično je to neki kafić, bioskop, šoping, pozorište...

Anđelina je želja da zaigra za reprezentaciju. Da je sa tribina bodre porodica i prijatelji. I brat Miodrag koji je na nju preneo ljubav prema sportu.

- Moj brat je osoba koja me je od malena učila kojim putem trebam da krenem. Zato sam krenula putem sporta jer sam gledala njega kako trenira i kako svojim uspehom čini roditelje ponosnim. Učio me je i da je obrazovanje bitno i da se u životu opredelim za bitne stvari... a to je sport. Svojim rezultatima je učinio da se ponosim što je moj brat, želela sam da i on bude ponosan na mene, zato sam se trudila i trudiću se.

Miodraga i Anđelu polako sustiže njihov najmlađi brat desetogodišnji Luka, koji trenira fudbal. Pored oca sportiste i troje dece koja marljivo uče i vredno treniraju, „reprezentacija“ Lazić na sigurnom je putu uspeha. A za to je, kažu Miodrag i Anđela uglas, najvažnija – želja!

- Za ljubav prema sportu je definitivno zaslužna želja jer nam tu želju stvaraju uspesi. Od prvog dana sestra i ja se borimo da stvorimo veće uspehe od prethodnih.

Hvala Opštini Palilula koja nas je spojila sa ovim super klincima!