Operacija "Pepeljuga" ili "Kako sam otfikarila prste da bih obula cipele"

- Zvuči glupavo, ali uvek sam mrzela svoja stopala i bilo me je sramota da ih pokažem prijateljima. Čak i kao dete sam znala da moja stopala ne izgledaju normalno. Bila sam revoltirana. Nije pomoglo ni to što sam nosila broj 42, zbog čega su mi noge izgledale nezgrapno, a dva srednja prsta su mi bila duža od palca. Imala sam običaj da “nabijam” noge u dva broja manje cipele, tako da sam uvek bila prekrivena žuljevima i plikovima. Znala sam da time samo pogoršavam stvar, ali nisam mogla da podnesem da nosim ogromne, ružne cipele.

Paulina drži kozmetički salon. Njen posao je lepota, a a najteže joj je padalo što je svakodnevno imala kontakt sa tuđim, lepim stopalima. Posle više godina nezadovoljstva, odlučila je da preduzme drastične mere. Opredelila se za nešto što se zove “Operacija Pepeljuga”. Operacija obuhvata niz zahvata koji menjaju oblik i veličinu stopala, u cilju ulepšavanja. Nova je i vrlo kontroverzna. Zahvati koji su deo “Pepeljuge” su skraćivanje ili produžavanje prstiju, uklanjanje viška kostiju, čak i liposukcija na palcu i vrlo su popularni u Americi. U poslednje vreme, postao je jedan od najpopularnijih estetskih zahvata i u Velikoj Britaniji. Dr Džejson Hargrejv, konsultant na pedijatriskoj hirurgiji, taj fenomen pripisuje popularizaciji vrtoglavo visokih štikli i obući kakva je prikazana u seriji “Seks i grad”.

- Cipele su postale najglamurozniji i najpoželjniji aksesoar. Oni koji ne mogu da uživaju u obući, postaju depresivni. Svi moji pacijenti kažu da žude da nose obuću sa otvorenim prstima, ali da ne mogu jer mrze svoja stopala.

Dr Džejson objašnjava da ima i slučajeva da supruga krije stopala čak i od muža i da je sada, kada je operacija dostupna, postala najtraženiji zahvat u svetu estetske hirurgije. Paulina je naletela na reklamu za “Operaciju Pepeljuga” dok je gledala dokumentarac o devojci koja je skratila prste.

- U trenutku sam postala opsednuta time da nađem način da odem na tu operaciju. Moj suprug Džejkob je mislio da sam poludela. Smatrao je da čovek treba da se podvrgne operaciji samo ako je to neophodno. Međutim, ja sam odlučila i već sam počela da štedim 4 500 hiljade funti, koliko mi je bilo potrebno za operaciju.

U oktobru 2013. godine Paulina je skratila drugi i treći prst za santimetar kod dr Hargrejva, pod lokalnom anstezijom.

- Trajalo je samo sat. Iako ništa nisam osećala, mogla sam da čujem kako mi lome i turpijaju kosti, a to je bilo užasno. Posle zahvata nisam imala bolove, ali sam imala žice u prstima, pa mi se jedan prst inficirao i morala sam da pijem antibiotike. Kada su žice uklonjene, išla sam na štakama par nededlja i nisam mogla da vežbam šest meseci. Sada sam se potpuno oporavila. imam male ožiljke, koji se jedva primećuju, a stopala su mi za broj manja. Moj suprug i prijatelji i dalje misle da sam luda što sam dala tolike pare na to, ali ja verujem da ukoliko mrzite neki deo sebe, treba to da ispravite, ako postoji način. Sada sam ponosna na svoja nova stopala.

Međutim, ima slučajeva kada operacija i nije baš uspešna. Sonja Ferguson htela je da se oslobodi čukljeva i ružnih prstiju, ali je šest meseci išla u papučama i trpela nenormalne bolove. na štikle, koje je ceo život nosila, sada je zaboravila. Mnogi lekari su manje entuzijastični kada je ta procedura u pitanju. Ortopedi upozoravaju da su zahvati vrlo invazivni i da može doći do mnogobrojnih komplikacija. Ipak, žene za lepotu podnose sve, a istorija je doprinela obožavanju malog stopala kod žena. Sada, kada je njihova prosečna veličina porasla od veličine 37.5 do 39 za samo 20 godina, moramo da se zapitamo zašto nam, na primer, nije porasla glava? Možda bismo bili pametniji i ne bismo se sakatili. A za one kojima veličina nije bitna, evo malog fetiša.

Izvor: dailymail