Kako je Gruja Oluja napisala himnu "Drinke"

Davne 1963. godine, samo dva dana po otvaranju Osnovne škole „Drinka Pavlović“ , mlada profesorka muzičkog Nada Grujić upoznala je roditelje narodnog heroja Drinke Pavlović i došla na ideju da napiše himnu škole. Za velikog entuzijastu, energičnu profesorku bio je ovo veliki izazov. Sela je za klavir, latila se pera i iskomponovala himnu u Drinkinu čast. Opevala je njenu tragičnu sudbinu, herojstvo, spremnost da se žrvtuje.

Bivši đaci škole, koji su odavno iz nje izašli, sigurno se sećaju bar refrena:

„Drinka, Drinka junače moj
I danas pamtim ja podvig tvoj
Drinka, Drinka ponosu moj
I danas pamtim ja podvig tvoj!“

Tekst pesme je ostao gotovo nepromenjen tokom svih prošlih decenija, osim što se stih koji je glasio: „partiji svojoj dala je sve“, promenio i glasi „ narodu svome dala je sve.“
Tako je nastala himna, simbol škole koji vezuje generacije đaka, pa poslušajte kako je zvučala kada su je pevale sadašnje i prošle generacije đaka na nedavnom jubileju škole.

Nakon himne, profesorka Nada Grujić, koju su đaci shodno njenom temperamentu prozvali Gruja Oluja, pokrenula je i hor škole „Drinka Pavlović“, koji je postao jedan od najboljih školskih horova u zemlji.

Sa muzičkim zvezdama 70-ih godina Đordjem Marjanovićem i Nadom Knežević, uz potpis proverenog kompozitora Vojkana Borisavljevića, hor je snimio singl ploču „Peva srce tvoje“, što je đake- pevače dovelo i na male ekrane gde su gostovali u brojnim emisijama, pa tako i u najpopularnijoj tog vremena „Obraz uz obraz“.

Hor je imao istaknute nastupe u zemlji, inostranstvu, pobeđivao na takmičenjima, a članstvo u horu među đacima postalo je stvar prestiža. Iako je Gruja odavno u penziji, hor je i dalje aktivan, čine ga neki novi klinci - od prvaka do osmaka, koji čuvaju njegovo ime.

Nedavni jubilej, pola veka škole, bio je povod da se ponovo okupe različite generacije đaka koje su odrastale pevajući u Grujinom horu i da iznova uvežbaju pesme koje su nekada voleli. Pod dirigentskom palicom idejnog tvorca Gruje Oluje, na istom mestu i na istom zadatku stajali su rame uz rame, majke i sinovi, očevi i njihova deca. Vredno se radilo, vežbalo skoro tri meseca pred nastup u Domu sindikata.

„Drinka“ je uvek bila jedna od najboljih osnovnih škola u Beogradu, sa renomiranim nastavničkim kadrom koji je uspevao da, vešto kombinujući tradicionalne i moderne nastavne metode, ne plašeći se inovacija, nakon osam godina školovanja izvodi generacije obrazovanih, kulturnih mladih ljudi. Iz ove škole potekla su mnoga poznata imena javnog života: Srđan Todorović, Marinko Madžgalj, Milan Kalinić, Ivana Zarić, Ivan Bauer, Janko Baljak, Maja Divac, Olivera Todorović, Gordan Kičić, Nikola Đuričko, članice Beogradske filharmonije Tijana i Ksenija Milošević, šahistkinje Alisa i Mirjana Marić, slikarka Ana Kapor.

A "drinkaši", Drinkini đaci su i dalje ponosni što su detinjstvo proveli baš u ovoj školi. Često se prepričava anegdota da je Srđan Todorović položio prijemni na Fakultetu dramskih umetnosti pevajući himnu „Drinke Pavlović“. Nedavno je jedan bivši đak, koji živi u inostranstvu, opisao na društvenoj mreži Fejsbuk susret sa još nekolicinom "drinkaša", s dozom humora...ili sete.

Tako se o Drinki još peva, nekad i prepeva, a šta znači kad ime postane legenda, ili možda brend, kako bi rekle moderne generacije, govori i činjenica da je nedaleko od škole u Kosovskoj ulici otvoren i kafić pod imenom „Drinka“.

I još nešto...

Povodom 50 godina postojanja, učenici škole su uz malu pomoć poznatog reditelja Janka Baljka napravili dokumentarni film o „Drinki“ u kojem se prepliću priče sadašnjih i bivših đaka i profesora, a na neka prošla vremena podsećaju crno-bele fotografije izvučene iz arhiva.

Priča o „Drinki“ se nastavlja, ispisivaće je novi, budući đaci. O onome šta je obeležilo prvih pet decenija postojanja škole, ko je sve držao lekcije života, a ko ih je pomno slušao u klupama, zabeleženo je u knjizi, monografiji škole upravo promovisanoj, pod naslovom koji sve govori – „Drinka – beskrajna priča“.