Jedan tvit pretočio lektiru u film

Nema mnogo đaka koji mogu da se pohvale profesorkom srpskog jezika kakva je Jelena Kručičanin. Ali, zato Jelena spada u ponosnu kategoriju profana čiji su đaci kreativni, radoznali, ambiciozni. Kako kaže, lako je takvim đacima biti dobar profesor. Elem, Jelena smatra da sve što je mladima blisko treba iskoristiti za učenje, a ideju da snimaju film kao zadatak dali su joj upravo njeni đaci – svakodnevno postavljaju svoje snimke na društvene mreže, kamera im je deo svakodnevice.

Jelena: Jednom sam prilikom pročitala tvit učenice, prarafraziram: "Šteta što ne postoje kamere svuda oko nas, najluđi trenutke obično ne snimimo". Prvi put sam film učenika u učionicu uvela prošle školske godine. Trećaci su dobili zadatak da snime u grupama kratke filmove inspirisane Kafkinim "Procesom". Očekivala sam najobičnije klipove zabeležene mobilnim telefonima. Međutim, potcenila sam njihove mogućnosti, ambicije, interesovanja, kreativnost: pokazali su se kao sjajni scenaristi, scenografi, režiseri, montažeri, kostimografi, glumci, kamermani... Jedna je grupa snimila pravi kratki nemi film. Obodrila sam ih da učestvuju na Palilulskoj olimpijadi kulture prošle godine i njihov film "Portret Jozefa K." osvojio je prvu nagradu.

A đaci k’o đaci, dovoljan im je tek mali podstrek da naprave velika dela. Iz toga su proistekli filmovi "Jovan Jovanović Zmaj: život i delo" (autori: Bojana Kljaić, Milena Ristić, Nevena Ostojić, Anja Kapikul, Ema Lukić, Helena Drinić), "Pamet me stegnu, ja srce stisnu" (autori: Jovana Rakić, Aleksandra Milosavljević, Natalija Vilić, Lidija Zečević, Jovana Knežević), "Đura Jakšić - beogradski boem" (autori: Igor Ilić, Aleksa Škundrić, Jelena Vučinić, Ana Jovanović, Natalija Kidišević, Ana Mioljević, Nina Đelić, Ivana Prstić).

Natalija Vilić, učenica: Bile smo uzbuđene i oduševljene zbog mogućnosti da iskažemo svoju kreativnost.

Bojana Kjajić, učenica: Kad nam je profesorka prvi put saopštila da ćemo snimati film, ta ideja nam se učinila veoma zanimljivom i jedva smo čekale da počnemo da radimo na tome. Upoznale smo se sa takvom vrstom rada po prvi put, ali mogu reći da su utisci izvanredni. Svakako je ovo iskustvo koje ćemo pamtiti.

Ana Mioljević, učenica: Bili smo veoma prijatno iznenađeni. Društveni smo smer, i svaka vrsta školskih aktivnosti koja nije vezana za učionicu i sedenje je vrlo dobrodošla. Do neba smo zahvalni profesorki na ovakvim prilikama.

Poznato je i nije nikakva tajna da deca danas više vole da pogledaju film u kom je „sažvakana“ lektira i da je, kako kaže Jelena, filmska umetnost zanemarena u školama.

Jelena: Tome doskačem tako što ponekad dam učenicima zadatak da uz pročitano delo obavezno pogledaju i film, pa analiziramo odnos književnog i filmskog dela. Kada sam II-2 predložila da uradimo sistematizaciju romantizma u srpskoj književnosti tako što će na tu temu snimati kratke filmove, bili su oduševljeni. Teme za filmove, kao i formiranje grupa u kojima će raditi prepustila sam njima. Preporučila sam im literaturu, "Movie Maker", podelila sa njima linkove tutorijala koji će im pomoći da savladaju montažu, ubace muziku, uvodnu i završnu špicu u film... Na taj način smo povezali srpski jezik i književnost sa računarstvom i informatikom, i "upregli" nove tehnologije u obrazovne karuce, a informacion-komunikacione tehnologije jesu jedna od prioritetnih oblasti Treće beogradske gimnazije. Današnji učenici odrastaju uz pokretnu sliku - televiziju, video-igre... i naučna istraživanja potvrđuju da uz nastavne materijale ovakvog tipa i nove tehnologije mnogo brže i lakše uče.

Ana Popović, učenica: Naučila nas je solidarnosti i grupnom radu, kao i tome da nije rezultat uvek ono što je presudno, već sam put do tog rezultata.

Ali, rezultat je očigledan: deca srećna jer su ispoljila svoje znanje i umeće, profesorka srećna jer su savladali gradivo. Da ih vide, bili bi srećni i naši stari pesnici.

Lidija Zečević, učenica: Nije se radilo o lektiri, obrađivali smo romantizam u srpskoj književnosti, a ovo svakako jeste nov i zanimljiv način učenja.

Aleksa Škundrić, učenik: Da li je lektira zanimljivija – nismo sigurni, ali svakako je ovaj poduhvat probudio u nama intresovanje da otvorimo knjigu, i imali smo neku sliku u glavi dok smo čitali.

Helena Drinić: Naravno, kroz ovo snimanje smo mnogo naučile kako o Zmajevom životu tako i o njegovoj poeziji, a ta dva su vrlo povezana. On je svoj, da tako kažemo, tužan život pretočio u stihove koji su veoma dirljivi, a to smo shvatile tek kad smo počele sa celim ovim projektom. Definitivno je zanimljivije nego samo čitanje iz knjige.

U ovom razredu nema sujete, nema saplitanja. Vrata njihove učionice otvorena su i za druge razrede i profesore, te je ogledni čas održan u školskoj biblioteci. Naravno, kako snimanje filma iziskuje još desetine sati dodatnog rada, što, pored 14 drugih predmeta i vanškolskih aktivnosti ne ostavlja mnogo slobodnog vremena, za sada se upuštaju u jedan filmski zadatak godišnje. Tokom snimanja autori i učesnici se druže, razmenjuju ideje, ludo se zabavljaju i uče. Iako nisu magovi režije i glume, ova deca su primer energije i poleta koja nam svima pomalo nedostaje.

Nevena Ostojić, učenica: Iako imamo na umu da je ovo naš prvi film, i da nije brilijantno odrađen, veoma smo ambiciozne i htele bismo da naš film ode na takmičenje. Profesorka nam je takođe predložila da možemo da pošaljemo film na takmičenja pod nazivom "Filmić" i "Paliluska olimpijada kulture", o čemu smo razmislile i odlučile, da želimo da se pokaže naš trud, naše umeće i ideja profesorke Jelene o sistematizaciji gradiva. Nadamo se da ćemo imati uspeha koliko i prošlogodišnji film koji je osvojio prvo mesto, a koji je takođe kreiran od strane učenika naše škole.

Milena Ristić, učenica: Jelena nas je načila da srpski jezik i književnost nije samo čitanje knjiga, analiza likova i suvoparno gradivo, već je i diskusija, povezivanje ideja, prožimanje različiitih mišljenja, rešavanje problema i iznošenje sopstvenog mišljenja i stava. Naučila nas je kako da stvari posmatramo iz drugačije perspektive i kako da ispravno razmišljamo. Doprinela je našem sazrevanju i objasnila nam je šta je to strpljenje i tolerancija tj. poštovanje i prihvatanje nečijeg prava na različitost.

Anja, učenica: Jelena Kručičanin je jedna od onih profesora koja zaista razume potrebe učenika, i uvek je spremna da nam izađe u suret. Zainteresovala nas je za srpski jezik i defininitivno časove učinila zanimljivijim. Imamo naravno jos reči hvale ali plašimo se da ne preraste u ulizivanje (smeh)

Ali, džabe i trud i energija i ideja ako nemate s kim da je podelite. Jelana kaže da njeni đaci odlično reaguju na svako izmeštanje iz okvira "ex cathedra", a njihov polet je za nju blagoslov.

Jelena: Fascinantna je njihova spremnost, kreativnost i sposobnost da na ovaj način rade, ali najveća potvrda jesu njihova ozarena lica i široki osmesi za vreme projekcije filmova. Učenici su ovakav način rada ocenili čistom peticom i u anonimnoj anketi svi odreda rekli da bi rado opet snimali film i prepoznali da bi ovakav način rada mogao da se primeni i u drugim nastavnim predmetima. Kao najveću prednost ovakvog rada, učenici II-2 istakli su - druženje i zabavu, ali i da im je gradivo ovako mnogo bliže, kao i da će sigurno sve što su kroz snimanje filma naučili, ostati duboko urezano u pamćenju. Sa moje profesorske tačke gledišta, jedino što mogu da kažem da sam privilegovana jer imam priliku da radim sa takvim mladim ljudima. Mladost je sama po sebi izvor kreativnosti, samo joj treba dodati mrvicu podrške i prostora da se iskaže. Zaista radim i poznajem mnogo kolega koji u nastavu tkaju neizmeran entuzijazam i inspirišu učenike na kreativnost, samo se o tome retko piše jer su negativni primeri uvek veća senzacija za medije i javnost pa im se, nažalost, posvećuje vreme i prostor.

II-2, održali ste nam lekciju iz kreativnosti. Mi vam držimo palčeve. za budućnost. A evo i filmova: