On prosi, a nije prosjak... On je Dobri Dobrev!
Upoznajte čoveka čija dobrota prevazilazi granice. A sve je počelo zbog greha iz prošlosti...
Retko kojoj osobi ime pristaje toliko dobro kako Dobrom Dobrevu, a to potvrđuju svi oni koji su ga ikada sreli na ulicama Sofije.
Dobri je rođen 1914. godine u selu Bajlovu u Bugarskoj, gde i danas živi. Imao je četvoro dece, a dvoje od njih je nadživeo.
Obučen u odeću i cipele koje ručno pravi od sirove kože, Dobri svakog dana prelazi više desetina kilometara kako bi stigao do Sofije.
Na ulicama bugarske prestonice, Dobri prosi po čitav dan, bez obzira na vremenske uslove. Ali pogrešno bi bilo reći da je on prosjak, jer on novac ne traži za sebe, već ga skuplja i poklanja siromašnima, a pomaže i okolne pravoslavne crkve.
U Drugom svetskom ratu, Dobri je zbog granate koja je eksplodirala u njegovoj blizini, gotovo da je potpuno izgubio sluh. On je do pre nekoliko decenija živeo normalnim načinom života, a onda je počeo da prosi. Jednom prilikom, starac je izjavio za medije da patnjom želi da se iskupi za svoj veliki greh. A koji, to niko ne zna.
Nežnog pogleda i osmeha, Dobri izaziva blagonaklonost i poštovanje ljudi koji ga sreću. Mnogi koji ga upoznaju traže blagoslov od ovog starca koji zbog svog izgleda, načina života i ogromne humanosti, podseća na likove iz Biblije. Zato ne čudi što ga u Bugarskoj mnogi nazivaju “Živim Svecem”.
Kada neko od prolaznika ubaci novčić u čašu koju Dobri drži, starac mu srdačno zahvali, poželi zdravlje i sreću, a neretko i poljubi ruku.
Dobri živi od državne penzije koja iznosi 80 evra. Za sve godine prosjačenja, skupio oko 40.000 evra i donirao ih sirotištima i bugarskim manastirima.
