ŽIVOTNA PRIČA NAJVEĆEG ŠPANSKOG ZAVODNIKA: Voleo je samo dve žene, a za njegov planetarni uspeh "kriva" je saobraćajna nesreća!
Srcelomac koji je u svom životu voleo dve žene.
Hulio Hose Iglesijas de la Kueva (Madrid, Španija, 23. septembar 1943.), poznatiji kao Hulio Iglesias, je španski pevač koji je do danas objavio 77 albuma i prodao više od 300 miliona diskova širom planete.
Prema "Sony Music Entertainment", jedan je od 10 komercijalno najuspešnijih muzičkih umetnika u istoriji. Dok je međunarodnu slavu postigao 1970. i 1980. kao izvođač romantičnih balada, uspeh je kasnije nastavio i u drugim muzičkim izrazima.
Rođen je u Madridu, kao najstariji sin dr Hulija Iglesiasa Puge i Marije del Rosario de la Kueva y Perignat. Porodica Iglesiasovog oca bila je iz Galicije, dok njegova majka, iz jevrejske porodice, vuče poreklo iz Andaluzije, Portorika i Kube. Ima mlađeg brata Karlosa.
Šezdesetih godina dvadesetog veka studirao je pravo u Madridu i bio je golman u Real Madridu. Fudbalsku karijeru je morao da prekine 1963. zbog saobraćajne nesreće.
U dva sata popodne, 22. septembra 1963. godine, Hulio Iglesijas se zajedno sa grupom prijatelja zabavljao celu noć, kao i ostali mladi njegovih godina. Igla na brzinometru u autu kojim su putovali, međutim, iznenada se zaustavila na putu Mahadaonda kod Madrida. Nijedan od njih se nije sećao kako je dospeo u bolnicu Eloj Gonzalo, ali su se svi slagali da su preživeli zahvaljujući čudu. Hulio Iglesijas, koji je tada imao dvadeset godina, prema mišljenju lekara, nije imao nimalo nade da više ikada u životu prohoda.
Bio je polu-paralizovan godinu i po dana i njegova sposobnost da hoda isključivo je zavisila od konstantnih terapija i vežbi. Malo po malo, u jeku svoje tragedije, Hulio je bio u stanju da potpuno odustane od svoje fudbalske karijere i svog posla u Madridu. Međutim, on nikada nije odustao od ideje da postane slavan.
Eladio Magdaleno, mladi doktor koji se brinuo o Huliovom zdravlju u bolnici, bio je među prvima koji je shvatio Hulijevu nostalgiju i njegovu strast za pisanjem pesama, od kojih su mnoge bile tužne i sa romantičnim stihovima, a koje su se ticale čovekove misije u životu. U stvari, to je bila prva osoba koja mu je poklonila gitaru, koja bi mu služila tokom terapije i da bi vežbao prste kako bi na neki način potrošio vreme u bolnici. Od tog trenutka otkrio je strast koja mu je u potpunosti promenila život. Pomalo neusklđeni tonovi stare gitare počele su da udružuju njegove pesme za muzikom, a te prve note će postati uvod u bogatu karijeru prepunu uspeha.
Počeo je da peva kako bi ublažio tugu jednog bivšeg sportiste, koji je bio prikovan za krevet. Učio je da svira na gitari, učio je osnovno uz pomoć čega je svoje pesme "oblačio" muzikom. Sopstvena snaga, volja za životom i velika podrška porodice, pogotovo oca koji je napustio svoj posao kako bi više od godinu dana pomagao svom sinu u procesu rehabilitacije, stvorili su čudo: Hulio je ponovo mogao da hoda. Prošlo je nekoliko meseci dugog oporavka na plažama La Karihuele u Toremolinosu, Malagi i Benidormu, i sve to uz svakodnevno rano ustajanje uz pratnju svog oca.
Doktori su smatrali da neće više moći da hoda, ali premda i danas prima terapiju, nakon tri godine potpuno se oporavio.
Oporavivši se, nastavio je sa studijama i otputovao u London kako bi studirao engleski, najpre u Remsgejtu, a zatim i na Kembridžu. Ponekad je vikendom pevao po pabovima i to pesme izvođača koji su u to vreme bili popularni: Tom Džons , Engelbert Hamperdink, Bitlsi. I tu je, u Kembridžu, upoznao Gvendolin Bolor koja mu je kasnije postala devojka. Inspirisan njome, napisao je jednu od svojih najpoznatijih pesma: "Gvendolin".
Godine 1968, pobedio je s pesmom "La vida sigue igual" na "Festival Internacional de la Canción de Benidorm", iz istomenog filma o njegovom ličnom životu, nakon čega je potpisao ugovor sa "Discos Columbia", španskim ogrankom Columbia Records-a.
S pesmom Gvendolin, predstavljao je Španiju na Evroviziji 1970. godine, plasiravši se na četvrto mesto. Ubrzo potom s pesmom "Un Canto A Galicia" postiže prvo mesto na top listama u mnogim evropskim zemljama, singl koji se samo u Nemačkoj prodao u milion primeraka. Godine 1975, postiže uspeh u Italiji pesmom na italijanskom jeziku "Se mi lasci non vale". Iz tog perioda ističu se albumi "A Flor de Piel" (1974. godine, s evropskim hitom Manuela), "El Amor" (1975. godine) i "Soy" (1978. godine). Pevao je takođe i na francuskom, jedna od poznatih pesama je "Je n'ai pas changé".
Nakon razvoda od Isabel Prejsler 1979, preselio se u Majami, u Sjedinjenim Državama, potpisao ugovor s CBS-om i započeo da peva i na drugim jezicima: engleskom, portugalskom i nemačkom.
Godine 1981. objavio je album "De Niña a Mujer", s kojeg dolazi njegov prvi hit u Engleskoj, španska obrada pesme "Begin the Beguine" koja je postala broj 1 u Velikoj Britaniji. Godine 1984. izdao je album "1100 Bel Air Place" kojim stiče status svetske zvezde. Samo u SAD prodat je u četiri miliona primeraka, pa je prvi singl, duet s Vilijem Nelsonom "To All the Girls I've Loved Before", postigao peto mesto na "Billboard Hot 100". S istog je albuma i singl "All of You", duet s Dajanom Ros.
Godine 1988. osvojio je Gremi za najbolji latinski pop album "Un Hombre Solo" (1987.), a iste godine je snimio i duet sa Stivijem Vonderom "My Love", objavljen na albumu "Non Stop". Devedesetih godina se vratio svojoj izvornoj španskoj melodiji albumom "Tango" (1996.), nominovanom za Gremi za najbolji latinoamerički pop album 1998. godine, ali nagrada je otišla albumu "Romances", meksičkog pevača Luisa Migela. Iste godine, njegov najmlađi sin iz prvog braka, Enrike Iglesijas, takođe je nominovan za svoj album "Vivir".
Kasnije iste godine u Monaku je osvojio "World Music Award" za album "Tango", gde je po drugi put bio u konkurenciji s Luisom Migelom i svojim sinom Enrikeom. Godine 1995, gostovao je u muzičkom videu pesme "Amandote" meksičke pevačice Talije, dok je ona nastupila u Iglesijasovom videu za pesmu "Baila Morena". 2003. je objavio album "Divorcio", koji se prvih dana prodao u rekordnih 350.000 primeraka u Španiji i postigao prva mesta na top listama u Španiji, Portugalu, Francuskoj, Italiji, i Rusiji.
Godine 2003. i 2004. bio je na desetomesečnoj svetskoj turneji, tako da je na vrhuncu uspeha albuma "Divorcio" obišao Evropu, Aziju, Severnu i Južnu Ameriku i Afriku. Većina koncerata bila je rasprodana u samo nekoliko dana. Godine 2004. zajedno sa svojom devojkom Mirandom Rijnsburger snimio je duet božićne pesme "Tiha noć". Snimak je objavljen na Iglesiasovoj zvaničnoj veb stranici.
Voleo je samo dve žene
Prvi put se oženio 1971. godine se filipinskom novinarkom Isabel Prejsler s kojom je dobio troje dece - Čabeli Iglesias, Hulio Iglesias Junior i Enrike Iglesijas.
Ovaj brak, koji je privlačio pažnju medija , raspao se kada se Hulijeva veoma uspešna karijera pretvorila u prepreku. Iako je, u početku, Izabela putovala zajedno sa svojim mužem, rođenje dece je prisililo majku da ostane u Madridu. Bračni par je 1978. zatražio poništenje braka u Bruklinskoj eparhiji u Njujorku. Uprkos tome, održavali su dobar odnos i zajedno su se brinuli i vaspitavali svoju decu. Pored toga, pevač, koji se nikad nije odrekao svojih očinskih obaveza, zdušno je finansijski potpomagao porodicu.
Godine 1985, njegov otac, Hulio Iglesijas Senior, bio je kidnapovan, ali pronađen je živ nekoliko dana kasnije, što ga je podstaklo da svoju decu preseli u Majami. Kada je Iglesijas imao 61 godinu, njegov tada 89-godišnji otac, iz svog drugog braka s afroamerikankom Ronom Keit ponovo je dobio decu: polubrat Haime rođen je 2004, a polusestra Rut 2006. godine.
Godine 2010, nakon dvadesetogodišnje veze se venčao s Mirandom Rijnsburger. Par ima tri sina i ćerke bliznakinje: Migel (rođen 1997.), Rodrigo (rođen 1999.), Viktorija i Kristina (rođene 2001.) i Giljermo (rođen 2007.)
Njegova kuća na jugu Floride, na ekskluzivnom privatnom ostrvu "Indian Creek Island", 2006. je stavljena na prodaju za 28 miliona dolara, što je prema Forbsu, bila "jedna od 10 najskupljih kuća na jugu.
U osmoj deceniji života izgubio je sudski spor, kojim je dokazano da ima vanbračnog sina. Naime, španski sud je nakon 30 godina napokon rešio spor, iako je Hulio odbio da uradi DNK test, kojim bi se utvrdilo da li je otac četrdesettrogodišnjem Havijeru Sančezu Santi.
Iglesijas ima investicije u Punta Kani, turističkom mestu na istoku Dominikanske Republike gde, ako nije na turneji, provodi veći deo godine, prenosi Stil.
