U braku su duže od pola veka: "Nismo tražili mane jedno drugom, volimo vrline"
U doba kad sve kratko traje, dugovečni i srećni brakovi prava su retkost. Međutim, Zagorka i Đorđe Lečić iz Arilja ljudi su "starog kova", pa je za njih zajednica sklopljena pred Bogom i zakonom i dalje zlata vredna.
Upoznali su se 1965. godine u Banatskoj Dubici i od tada magija ne prestaje, a partneri se i dan danas sećaju svog prvog susreta.
"Ja sam radila kao učiteljica, a u naše mesto stigao je mladi inženjer agronomije. Sve devojke su želele da se upoznaju sa njim, čak je i imao neku drugu u planu, a onda smo se sreli. Bio je to onaj sudbonosni susret kad već na prvi pogled znate da ste upoznali nekog posebnog. Kolena su mi zaklecala u momentu kad mi je pružio ruku", priseća se Zagorka.
Od momenta kad su oboma kolena zaklecala pa do danas prošlo je 55 godina. Za svo to vreme zajedno su pojeli i džak šećera i džak soli, a sve prepreke prevazišli su zajedno. Dobili su dve kćerke i odškolovali ih.
"Voleti i istrpeti to je osnova svakog odnosa. Ali, ipak je bitno da mnogo više bude ljubavi, a manje trpljenja. Ja sam uvek bio strastveni lovac i ribolovac, i nedeljom kad se vratim kući iz šume ili sa reke, nije me dočekivalo zvocanje, već širok osmeh moje voljene žene i topla banatska supa", priča Đorđe.
Ipak, znao je on da se oduži ženi svog života nesebičnom ljubavlju, velikom podrškom, ali i davanjem svih prava kad je raspolaganje kućnim budžetomu pitanju.
"Mene u kući zovu Jorgovanka, jer sam ja ta kod koje su pare. Investirala sam, gradili smo kuću. On je na vreme shvatio da ću ja taj novac sačuvati i pravilno upotrebiti. Bilo je u našem braku lepih i manje lepih trenutaka, ali sve to smo prevazišli mudrošću i upornošću. Nismo tražili mane jednom drugom, već volimo vrline", kaže Zagorka.
Recept za uspešan brak nemaju, ali u svom žive sa osećanjem da bez druge polovine ne mogu i možda je ustvari upravo to ono ključno za zajednički opstanak duži od pola veka.
Izvor: Rina
