Ove srpske lekarke su išle na prvu liniju fronta

Ove žene su takođe bile na prvim linijama kada je naša zemlja bila suočena sa problemima. Napori Milunke Savić ovenčani su legendama i zlatnim ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima, prepričava se i dalje o prkosu Nade Dimić, ali istorija pamti i heroine bolničarke, lekarke i negovateljice koje su nas zadužile svojom hrabrošću i istrajnošću - bile su aktivne u svom rodnom gradu, dolazile iz inostranstva kako bi pomogle Srbiji, pomagale su direktno na frontu ili su upravljale bolnicama u nemogućim uslovima.

Jedna od njih je i Mirka Grujić, koja se povlačila sa srpskom vojskom preko Albanije za vreme Prvog svetskog rata. Kao predsednica humanitarno-obrazovnog udruženja Kolo srpskih sestara pomagala je siromašnima i bolesnima čak 20 godina. Postala je prva počasna dama dvora na poziv kraljice Marije, a odlikovana je Medaljom za hrabrost "Miloš Obilić".

Dr Draga Ljočić završila je srednju školu u Beogradu i studije medicine u Cirihu 1879. Ona je prva žena lekarka na prostorima bivše Jugoslavije, učesnica svih ratova od 1876. do 1918. U balkanskim ratovima bila je poručnica armijskog medicinskog korpusa u Beogradu. Njena kćerka dr Radmila Milošević takođe je završila medicinu u Cirihu, a tokom ratova je radila u hirurškom odeljenju u bolnici u Beogradu.

Draginja Babić je postala doktor početkom 20. veka, u trenutku kada u našoj zemlji nije bilo dovoljno žena lekara. Po završetku studija medicine odbija da ostane na fakultetu već se vraća u Srbiju u jeku balkanskih ratova. Na početku Prvog svetskog rata povlači se u Pirot sa srpskom vojskom i postaje upravnica rezervne bolnice, samo da bi se kasnije vratila u rodno Valjevo, u kom su ljudi masovno umirali od tifusa.

Dr Marija Siebold Fjorodovna je rođena u nemačkoj protestantskoj porodici. Srednju školu završila je u Petrogradu, a studije medicine 1874. u Cirihu, gde se sprijateljila sa dr Dragom Ljočić i došla u Srbiju tokom rata 1876. godine. Učestvovala je u balkanskim ratovima kao pripadnica medicinskog korpusa srpske vojske sa vojnim zvanjem majora.

Dr Saša Božović se porodila u zatočeništvu u Tirani nakon što su je Italijani zarobili, da bi tokom bitke na Neretvi izgubila kćerku. Ona je organizovala sanitetsku službu i bolnice, nakon rata postaje jedan od Titovih ličnih lekara. Priča se da je bila sa Boškom Buhom kada je bio ubijen, a ona sama je tada bila ranjena u nogu. Po završetku rata postala je članica Glavnog odbora Crvenog krsta Jugoslavije.

Dr Darinka Krstić uradila je specijalizaciju medicine i ginekologije u Parizu 1895. godine. A u balkanskim ratovima radila je kao lekar rezervne vojne bolnice u Beogradu.

Dr Ljubica Đurić studirala je medicinu u Ženevi, i diplomirala je 1904. godine, dok je specijalizaciju završila u Parizu. Radila je u Opštoj državnoj bolnici u Beogradu za vreme balkanskih ratova.

Mirka Grujić (1869-1940), ćerka političara Jevrema Grujića zavetovala se da će pomagati drugima. U vreme rata povlačila se sa srpskom vojskom preko Albanije, sa kojom je ostala do oslobođenja. Bila je predsednica humanitarno-obrazovnog udruženja Kolo srpskih sestara.

Jedna od prvih žena na Balkanu koja je dobila čin generala je dr Roza Papo, koja je organizovala sanitete i partizanske bolnice. Umalo je izgubila oko kada je odbila da se skloni tokom jednog od mnogih vazdušnih napada. Ovenčana je ordenima za svoj rad, koja je ona više shvatala kao priznanja klinici, ali i svojim poginulim drugaricama, sa kojima je radila i ratovala.

Dr Stanislava Jovović bila je direktorka rezervne vojne bolnice u Užicu za vreme balkanskih ratova, dok je dr Zorka Brkić radila u Opštoj i okružnim bolnicama u Šapcu, da bi potom postala direktorka Druge rezervne bolnice tokom ratova.

Dr Katarini Jakšić su austrougarske vlasti dale dozvolu da kao dobrovoljka dođe u Srbiju. Ministarstvo rata je imenovalo u rezervnu vojnu bolnicu u Kragujevcu, u kojoj je radila tokom balkanskih ratova. Ali i dr Staka Čubrilović uz dozvolu austrijskih vlasti u Sarajevu dolazi kao dobrovoljac u Srbiju. Ona se prijavila Ministarstvu rata i raspoređena je na rad u rezervnu vojnu bolnicu u Kragujevcu.

Dr Natalija Nikolajević završava studije medicine u Cirihu 1908, a specijalizaciju interne medicine u Berlinu 1910. godine, da bi potom tokom balkanskih ratova radila je kao doktor specijalista medicinskog korpusa u Beogradu.

Dr Jelena Popadić je tokom balkanskih ratova bila direktor rezervne vojne bolnice u Aleksincu i jedini lekar za okruge Morava i Aleksinac, a dr Vera Marković je za vreme balkanskih ratova bila je direktor i jedini lekar 12. rezervne vojne bolnice u Beogradu.