Ko bi rekao da Dajan Kiton danas puni 74 godine: Volela je 3 muškarca, jednog nikad nije prebolela!

Dajan Kiton, foto: Andreas Rentz/Getty Images for ZFF, Entertainment

Osećaj slobode je nešto što na svu sreću dolazi s godinama i sa životnim iskustvom. A ja mogu da se pohvalim da se osećam i slobodno i zadovoljno, rekla je američka glumica Dajan Kiton (74), koja je za svoj doprinos filmskoj umetnosti 8. juna 2017. godine u Los Anđelesu primila nagradu za životno delo. Dodelio joj je Američki filmski institut, a to je priznanje tokom 45 godina, otkako je ustanovljeno, dobilo samo devet žena, među kojima su Barbra Strejsend, Džejn Fonda i Meril Strip. Dajana Kiton snimila je pedesetak filmova, među kojima su i trilogija "Kum" i "Ani Holl", film koji je Vudi Alen snimio po njoj - i za nju.

Rođena je kao Dajan Hol 5. januara 1946. u Los Anđelesu, kao najstarije dete domaćice i talentovane amaterske fotografkinje Doroti Din Kiton i inženjera i trgovca nekretninama Džona Njutona Džeka Hola, a brat Rendi i sestre Robin i Dori su je zvale oduvek - Eni. Iako je patila od kompleksa da nije lepa, Dajan je odmalena htela da postane poznata. Uživala je kad je imala publiku, pa je u školi pevala u horu, bila je članica debitantnog kluba, urednica školskih novina, navijačica fudbalskog tima...

- Moj je brat pisao pesme, Robin je lepo pevala, Dori je bila vrlo bistra, a ja sam samo bila smešna. Najčešće su za mene govorili da sam "slatka devojčica", što me jako uzrujavalo. Nisam htela da bude slatka, nego predivna i glamurozna kao Odri Hepbern na naslovnici Vog. Ali, imala sam preretku kosu, bila sam visoka i štrkljava, kvrgu na nosu pokušavala sam ispraviti spavajući s povezom preko lica, vežbala sam osmeh pred ogledalom i držala oči širom otvorene nadajući se da će tako postati veće - otkrila je glumica koja je prvi zvezdani trenutak doživela u srednjoj školi, kada je otpevala pesmu "Mata Hari" u mjuziklu "Little Mary Sunshine". Tada je, priznaje, prvi put videla oca da se sa suzama u očima od ponosa i govori "to je moja ćerka".

Vudi Alen sa Dajan, foto: Pierre Manevy/Daily Express/Hulton Archive/Getty Images

Mnogo je bliža bila s majkom, koja je kasnije obolela od Alchajmerove bolesti. Uvek ju je isticala kao najvažniju osobu u svom životu i njoj u spomen pre šest godina objavila je memoare "Then Again", svojevrstan paralelni dnevnik majčinih pisama, fotografija i kolaža sa svojim beleškama i intimnim sećanjima. U prvom delu knjige govori o svojim glumačkim počecima, selidbi s 19 godina u Njujorku i studijama glume na "Neighborhood Playhouse", kada je uzela mamino prezime iz praktičnog razloga: već je postojala glumica Dajan Hol. "Njujork je moja sudbina", napisala je tada majci. Prvu veću ulogu, onu u mjuziklu "Kosa", dobila je s 21 godinom.

- Ljudi su stajali u redovima za ulaznice, a u publici su bili prelepa Džuli Kristi i očaravajuća Lajza Mineli i Voren Biti koji me opčinio u filmu "Sjaj u travi" kad sam bila tinejdžerka. Čak nas je i slavni fotograf Ričard Avedon snimio za Vog... Moji su snovi počeli da se ostvaruju - prisetila se početaka na Brodveju. Ali, dok se cela trupa zabavljala, Dajan se "ubijala" u hrani. Kad je dobila novu ulogu, u pauzama je u sebe trpala gomile hrane, a onda je - da se ne bi udebljala - triput dnevno povraćala. I njenom dečku Vudiju Alenu, kojeg je upoznala 1968. na probama za njegovu predstavu "Sviraj to ponovo, Sem", bilo je čudno što se toliko dugo zadržava u toaletu.

Nakon pola godine skrivanja po kupatilima, osetila sam posledice: postala sam hipoglikemična, patila sam od gorušice, zatvora, niskog pritiska, a menstruacije su mi postale neredovne... Oštetila mi se i zubna gleđ - otkrila je u memoarima. Na Alenov nagovor posetila je psihoterapeuta i za šest meseci stanje joj se popravilo.

- Vudi nije znao za moje demone, ali je video da sam nesigurna i da mi stalno treba njegova podrška. On je divna osoba, jedna od najboljih koje sam upoznala, a i najdisciplinovanija. Jednostavno ne prestaje da stvara: vežba klarinet i nastupa sa svojim bendom, godišnje snimi jedan film nad kojim ima kompletnu autorsku slobodu, a u slobodno vreme čita ruske klasike - rekla je Dajan Kiton, otkrivajući da je mnogo scena iz filma "Ani Hol" podsetnik na njihovu romansu - od posete galerijama do šetnji njujorškim ulicama kasnih noćnih razgovora. Zahvaljujući toj ulozi postala je i modna ikona: nosila je klasične muške košulje i kravate, najčešće u crno-belim kombinacijama, šešire i rukavice.

- Mogli smo da se obučemo kako god smo hteli, pa sam to i radila. Htela sam da budem lepa i posebna. Sviđao mi se nesputan stil Njujorčanki, od kojih sam pokupila kombinaciju pantalona kaki boje uz džemper, kravatu i šešir - objasnila je. Alen ju je, pak, nadahnjivao da proširi svoje vidike, pa je dok su bili u vezi završila kurs slikanja na svili i naučila je da razvija fotografije u tamnoj komori.

Ona je njemu bila muza i glumila je u osam njegovih filmova, među kojima su "Ljubav i smrt", "Manhattan", "Dani radija" i, naravno, "Annie Hall", pa ga smatra najzaslužnijim za to što je postala filmska zvezda. Kad su ih snimali, više nisu bili u vezi, ali su ostali dobri prijatelji. Nju je, naime, tih godina opčinio jedan drugi glumac.

Al Paćino i Dajan, foto: Hulton Archive/Getty Images

- Za mene su sva tri dela "Kuma" važna samo zbog Ala. Dve stvari nikada neću zaboraviti: periku tešku pet kilograma koju sam morala da nosim kao Kej i prvi susret s Alom u baru "O’Neals" pored Linkoln Centra. Prvo što sam na njemu uočila bio je njegov nos, velik kao krastavac, a drugo su bili njegovi energični pokreti. U to su vreme za njega govorili da je buduća velika zvezda na Brodveju. Za mene je bio i ostao jedan od najzabavnijih muškaraca koje sam ikada upoznala. I jedan od najljepših. Voren Biti je bio prekrasan, ali Al ima lice za koje vredi ubiti - prisetila se svoje opčinjenosti Paćinom koji u trilogiji "Kum" glumi njenog muža. Snimanje je obilovalo smešnim situacijama. Jednom je prilikom na parkiralištu hotela pored jezera Tahoe Ala, koji tada još nije vozio, učila da vozi automobil pa su umalo završili pod vodom jer on nije na vreme stisnuo kočnicu.

S Paćinom je bila u vezi godinama, s prekidima, pauzama i strastvenim mirenjima, sve dok se nisu definitivno rastali nakon što je od njega tražila da se venčaju. Ali, nakon prekida nije dugo ostala sama. Voren Biti, najpoznatiji holivudski zavodnik, počeo je da je zove 1978., a počeli su da se zabavljaju nedugo nakon toga. On ju je podsticao da se oproba i u drugim područjima - uređivanju enterijera i prodaji nekretnina, pa je počela da kupuje stare kuće koje bi obnovila i preprodavala - i tako je zaradila milione dolara.

- Voren mi je govorio da mogu da radim šta god poželim. Zaista je bio divan prema meni i nosio se sa svim mojim strahovima, pogotovo onim od letenja. Jednom me pratio kad sam morala da letim u Njujork. Sve vreme me je držao za ruku, a kad smo nakon šest sati sleteli, poljubio me i odmah se vratio u Los Anđeles - prisetila se posle. Za ulogu u Bitijevom filmu "Crveni" bila je nominovana za Oskara, ali izgubila ga je od još jednog idola iz svoje mladosti - Ketrin Hepbern. U to je vreme počela je sve više da fotografiše poput svoje majke i da izrađuje kolaže od svojih fotografija i novinskih isečaka. Snimala je ljude na ulici poput fotografkinje Dajan Arbus, a objavila je i knjigu "Reservations" sa slikama hotelskih predvorja iz cele Amerike. A na Bitijev nagovor oprobala se i u režiji i produkciji, ali je njen prvi dokumentarac "Heaven" iz 1987. kritika sasekla. Ali, iste je godine doživela novo lepo iskustvo: u njen se život vratio Al Paćino. Ovaj put je njihova veza bila znatno mirnija, ali nije dugo trajala.

- Veze s poznatima, barem u mom slučaju, bile su kratkog veka. Nisam znala da se nosim sa slavom. Na neki način sam bila svesna da to neće trajati i da s njima nikada neću do kraja ostvariti svoje snove. Možda se zato nisam ni udavala. Možda sam htela nešto više, a možda ni ja, poput Ala, nisam bila spremna za brak - otkrila je glumica, koja se nikada nije bojala godina ni starenja. Štaviše, velika je protivnica plastične hirurgije jer "želi da žena izgleda autentično i da joj se osećanja vide na licu", pa čak ni nakon operacije zbog raka kože nije htela da ukloni ožiljak na obrazu.

Delom i zbog toga što se nikada nije udavala, odlučila je da neće ni roditi, nego će usvojiti dete. Učinila je to s 50 godina, kad je u njen život ušla devojčica Dekster, rođena 1996., a 2001. usvojila je dečaka Djuka. Ali, za razliku od svojih poznatih veza, o deci u javnosti retko govori, pa se o njima, kao i o razlozima zbog kojih se odlučila na usvajanje, malo toga zna.

- Majčinstvo me učinilo kompletnom osobom, snažnom i sposobnom da odbacim svoje strahove od usamljenosti, gubitka i smrti. Srećna sam i zadovoljna životom. Imam mir i svoju decu i to mi je dovoljno. Kao stariji roditelj uspevam nekako sve izbalansirati i uhvatiti se ukoštac i s Djukovim tinejdžerskim šalama i Deksterinim ženskim razmišljanjima. Ljudi obično kažu da su moja deca srećna što me imaju. Ali, prava je istina da sam ja sretnica: moja deca su me spasila od mene same - priznala je nedavno.

Izvor: stil.kurir.rs