"Sledeća operacija koju radim traje 9 sati. Ne plašim se, jedino čega se bojim je da ne budem sahranjen kao Milena" (VIDEO)
Ovo je priča o mladiću koji je izabrao da živi kao vuk, a ne kao lisica!
Batine, nerazumevanje, prezir, ruganje, odbacivanje. Vuk Adžić ima tek 19 godina i sve navedeno je deo njegove svakodnevice. Pre četiri meseca javno je usred Crne Gore rekao da je transrodni muškarac i kao takav uspeo da dobije dozvolu da buden kršten u pravoslavnoj crkvi. I tada i sada, spreman je da se suoči sa posledicama zbog izbora. Vodimo vas u sredinu u kojoj nije lako živeti kao drugačiji, u trenutku kada se Milena sprema da i fizički postane Vuk.
Vuk se više ne krije. Tamo gde se ne bi očekivalo otvoreno je rekao ko je. Rođen je kao Milena, ceo život se osećao kao Vuk.
“Ne mogu da kažem da nikad nisam bio Milena, jesam bio sam, jer sam morao da budem, shvatio sam da sam Vuk od momenta kad sam počeo da budem svestan sebe. Jer još kao dete ja sam mislio da sam dečak. Ja sam jedno vreme imao osećaj da ja mogu da živim kao Milena i da mogu da funkcionišem kao Milena ali onda napunite 16, 17, 18 godina, kad krene pubertet, kad krene sve suprotno da vam se dešava od onoga što vi želite. U tom momentu sam mislio da nisam normalan. Jedno vreme sam ubeđivao sebe da to može tako, da ja mogu da se izlečim od tog nekog “problema” koji imam, shvatio sam da ne mogu, osim da svoje telo prilagodim svom rodu.
Sa nepunih 17 se ošišao na kratko, krišom od majke, a to šišanje je za njega bio veliki korak, jer je donekle pustio Vuka da izađe. Sa 18 godina, uz odobrenje psihologa krenuo na hormonsku terapiju, a potom udradio i “gornju” operaciju. Kaže da je po buđenju iz anestezije rukama prešao preko grudi i počeo da plače.
“Dao sam ljudima oko sebe vremena da se priviknu na moju promenu. Nisam promenio boju kose, stajling, nego sam promenio svoj rodni identit. Smatram da sam žrtvovao sebe kao dete, da bih bio veći čovek.”
Željan da konačno prilagodi svoj pol onome što jeste i siguran da svojom odlukom nikome u društvu ne pravi nikakvu štetu, Vuk je 25. avgusta javno istupio. Kaže da ga je strah, jer je samo tri dana posle autovanja dobio batine koje su ostavile jako veliki ožiljak na njemu i u njemu, i od čeka se i četiri meseca kasnije i dalje oporavlja. Spavao u sopstvenoj kući, probuđen je i prebijen na kućnom pragu.
“Nemate vremena da osetitie strah, nemate vremena da reagujete već vam je samo u glavi šta se dešava, šta sam uradio? Rane i batine i bol to sve prođe, ali ostane u vama onaj strah i ona bol da niste mogli ni u sopstvenoj kući da budete zaštićeni. Ja sam njima oprostio ali ne mogu takve stavri da zaboravim. Jer ja sam posle tih batina završio na psihijatriji, posle tih batina nisam spavao dugo vremena. Kad neko pozvoni imao sam problem da dođem do tih vrata.”
Vuk je ovog leta dobio odobrenje da bude kršten u pravoslavnoj crkvi:
“Ove godine sam stvarno čvrsto bio odlučio da se ksrtim ali nisam hteo da se krstim kao Milena, jer nema poentu. Hteo sam da se krstim kao Vuk ali s obzirom na to da nisam odradio celu operaciju kojom bih mogao da dobijem papire da sam Vuk i da sam muškarac, eto tu me crkva bolje prepoznala nego država.“
Sledeće godine Vuk će svoje telo će u potpunosti prilagoditi svom polu.
“Transrodne osobe dok ne odrade hiruršku promenu pola imaju pravo da promene ime ali nemamo pravo promene oznake pola u dokumentima. Meni i dalje u dokumentima stoji da sam Milena i oznaka pola mi je "ž" – žensko. Evo, sledeća operacija koju radim traje 9 sati. Ne bojim se, jedino čega se bojim je da ne budem sahranjen kao Milena, da mi na spomeniku ne piše Milena to mi je jedina boljka života, da ne ostanem zarobljen u tom nekom imenu koje nikad nisam osećao.”
