Životne priče

Udali su je sa 9 godina , sa 14 je rodila sina: Prva Indijka lekarka umrla je pre 23. rođendana i nije uživala u zasluženoj slavi

Anandi je prva žena lekar u Indiji. Ipak, nije mogla dugo da uživa u slavi.

30.11.2019. - 11:56h
Anandi
Anandifoto: Youtube PrtScr

Anandi Gopal Joši život nije mazio. Rođena je 1865. sa imenom Jamuna u porodici zemljoposednika koji su izgubili bogatstvo.

U skladu sa tadašnjim običajima, kao i zbog finansijskih teškoća sa kojima su se suočavali njeni roditelji, na silu je kao dete udata za izvesnog Gopalrao Jošija, udovca dvadeset godina starijeg od nje. Jamuni je u trenutku sklapanja braka bilo samo devet!

Nakon što se udala, muž joj je promenio ime u Anandi što znači – ona koja donosi radost. Gopalrao je radio kao službenik u pošti u Kailanu, kasnije je prebačen u Alibag i na kraju u Kalkutu. Bio je progresivan mislilac i, neobično za to vreme – podržavao je obrazovanje žena.

Kada joj je bilo 14 Anandi je rodila sina, ali je dete živelo samo deset dana jer je u Indiji tog doba medicinska nega bila veoma loša, piše britanski Indipendent.

Ovaj tragični događaj bio je prekretnica u njenom životu i inspirisao je da postane lekar.

Zvuči neobično, ali upravo je suprug bio taj koji je podstakao Anandi da studira medicinu i bio njena najveća podrška. Poslao je pismo poznatom američkom misionaru u kome je pisao o žarkoj želji svoje supruge da studira medicinu i raspitivao se o mogućnostima odlaska u Ameriku na školovanje.

Misionar je pismo objavio u američkoj štampi, a Teodikia Karpenter, doktorka iz Nju Džersija, ga je pročitala dok je čekala prijem kod zubara. Bila je impresionirana Anandinom željom da studira medicinu i dirnuta podrškom koju joj je pružao muž i odmah ju je kontaktirala nudeći joj smeštaj i pomoć oko studiranja u Americi.

Za to vreme, Anandino zdravlje se pogoršalo. Stalno je bila slaba, bolela ju je glava, gubila je dah i često imala groznicu. Gospođa Karpenter je iz Amerike poslala lekove, ali ni oni nisu dali rezultata.

Ipak, i pored svega, Anandi je rešila da putuje za Ameriku. Gopalrao je zbog posla morao da ostane u Indiji ali, iako zabrinut, rešio je da je pusti kako bi bila primer drugim Indijkama koje su želele više obrazovanje.

Nakon što se Anandina želja da otputuje u Ameriku pročula, država je bila ekstremno protiv. Tek nakon što je devojka javno počela da govori o potrebi za ženskim doktorima u toj zemlji, kao i njenoj želji da otvori medicinski koledž za žene u Indiji, javnost je počela da je podržava i finansijska pomoć je počela da stiže iz svih krajeva zemlje.

Anandi je otputovala u Njujork sama brodom kada joj je bilo 19 godina i veruje se da je bila prva Indijka koja je kročila na američko tlo. Primljena je na Ženski medicinski kolež u Pensilvaniji, drugu takvu ustanovu na svetu.

Anandino zdravlje u Americi se dodatno pogoršalo zbog hladne klime i nepoznate hrane. Konstatovana joj je tuberkuloza, ali je bez obzira na zdravstvene probleme uspela da diplomirala je 11. marta 1885. godine. Tim povodom i sama kraljica Viktorija joj je poslala čestitku.

Krajem 1886. Anandi se vratila u Indiju gde je dočekana kao nacionalni heroj. Postavljena je za glavnog lekara na ženskom odeljenju lokalne bolnice.

Ipak, za nju nije bilo vremena da uživa u zasluženoj slavi. Anandi Gopal Joši umrla je od tuberkoloze 26. februara 1887. pre nego što je napunila 22. godine.

Njena smrt oplakivana je širom Indije. Kremirana je, a njen pepeo je poslat Anandinoj dobrotvorki – gospođi Karpenter koja ga je položila u svoju porodičnu grobnicu.

Izvor: alo.rs