Roman "Zločin i kazna" doneo mu je slavu, ali ga nije spasio bede: Na današnji dan rođen je Fjodor Mihailovič Dostojevski

Fjodor Mihailovič Dostojevski rođen je na današnji dan 1821. godine, foto: Hulton Archive/Getty Images

Sin lekara Mihaila, koga su navodno ubili sopstveni kmetovi zbog okrutnog ponašanja i mučenja, te Marije Fjodorovne koja je preminula od tuberkoloze kada je imao 16 godina, Dostojevski je pripadao nižem plemstvu i završio je vojno-inženjerske studije u Petrogradu, ali rano odlučuje da će se posvetiti spisateljskom pozivu.

Njegova porodica, koja je vodila poreklo od stare ugledne litvanske plemićke loze, poštovala je stare običaje i pridržavala se svetih obreda, te je zbog toga Dostojevski imao mogućnosti da upozna izvanredne spomenike ruske arhitekture i narodnog slikarstva. Veliki uticaj na njega ostavila je knjiga po kojoj ga je majka učila da čita i piše – zbornik priča iz „Starog” i „Novog zaveta”. U njima je video izuzetne tvorevine pune dramatike i lirike.

Mladi Dostojevski pokazivao je sklonosti prema antičkoj kulturi koju je na nabolji mogući način upoznao preko: Šilera, Getea i nezaobilaznog Puškina. Naročito je značajno njegovo interesovanje za Puškina koji je maestralno objašnjavao ruski duh, ali je Dostojevski rano zavoleo i ljude od moralnog podviga, nosioce čistog srca i visokog ideala.

Godine 1846. pojavio se njegov prvi roman u formi epistolarne proze, "Bedni ljudi", koji je dobio odlične kritike, a kritičar Visarion Belinski dao je čuvenu karakterizaciju: "Rođen je novi Gogolj!".

Dostojevski je uhapšen i zatvoren 23. aprila 1849. pod optužbom da je učestvovao u revolucionarnim aktivnostima protiv Cara Nikolaja I. Iste godine, 16. novembra, osuđen je na smrt zbog delovanja protiv vlasti u okviru grupe intelektualaca, tzv. Kruga Petraševskog.

Presuda je glasila: "Inžinjerski poručnik F. M. Dostojevski, star 28 godina, zbog učešća u zločinačkim planovima i pokušaja širenja brošura i proklamacija štampanih u tajnoj štampariji – osuđuje se na smrt streljanjem".

Nakon sadističke farse lažnog streljanja gde su mu vezane oči i kada je ostavljen na hladnom vremenu da čeka na hitac odreda za streljanje, Dostojevski je pomilovan i upućen na prisilni rad u radnom kampu "Katorga" u Omsku, u Sibiru, osuđen je na osam godina robije.

Godine 1854. pušten je iz zatvora da bi služio u Sibirskom regimentu, gde je proveo narednih pet godina kao poručnik u današnjem Kazahstanu.

Taj period se smatra za prekretnicu u njegovom životu. Napustio je ranije političke stavove i vratio se tradicionalnim ruskim vrednostima. Postao je ubeđeni hrišćanin i veliki protivnik filozofije nihilizma. U to vreme je upoznao i Marju Dmitrijevnu Isajevu, udovicu prijatelja iz Sibira, kojom se potom oženio.

Godine 1860. vratio se u Sankt Peterburg, gde započinje nekoliko neuspešnih književnih časopisa sa svojim bratom Mihailom. Dostojevski biva izuzetno potresen smrću supruge, 1864. godine, a odmah zatim i smrću svog brata. Taj period u njegovom životu obeležen je depresijom, finansijskim problemima i oskudicom uslovljenom kockarskim dugovima.

Nedugo zatim Dostojevski ulazi u stvaralački najproduktivniji period. Između 1864. i 1881. napisao je svoja najveća antologijska dela.

Godine 1866. objavljuje roman "Zločin i kazna", njegovo tehnički najsavršenije delo, o ideološki motivisanom ubistvu sa glavnim likom Rodionom Raskoljnikovim, prototipom Ničeovog nadčoveka. U romanu Dostojevski uvodi novi postupak pripovedanja u književnosti, tzv. unutrašnji monolog, dijalogizam, kojim na sasvim novi način prikazuje psihološku problematiku romana.

Delo "Zločin i kazna" napisano je u rekordno kratkom roku i brzo objavljeno da bi uspeo da isplati kockarske dugove, a pošto ih je otplatio ponovo je ostao gotovo bez novca. Roman mu je doneo slavu, ali ga nije spasao bede.

Među njegovim najznačajnim književnim ostvarenjima su i romani: "Idiot" (1868), "Zli Dusi" ( 1872), "Mladić – Žutokljunac" (1875) i njegovo najopsežnije poslednje veliko delo "Braća Karamazovi" (1881), roman u kojem je sublimirao sve svoje opsesivne teme.

Dostojevski je 1877. održao počasni govor na sahrani pesnika Nekrasova, koji je tada pobudio mnoge kontroverze, a godine 1880. održao je poznati Puškinov govor na otvaranju spomenika Puškinu u Moskvi.

Preminuo je u Sankt Peterburgu 1881. godine od posledica krvarenja izazvanog epileptičnim napadom. Sahranjen je na groblju Tihvin pri manastiru Aleksandar Nevski.

Koliko je Dostojevski bio važan za svoj narod i za svoju zemlju, pokazuje podatak da je na njegovoj sahrani bilo više od 40.000 ljudi, pretežno omladina i studenti.

Na grobu Fjodora Dostojevskog i danas stoji epigraf iz romana „Braća Karamazovi”:

"Zaista, zaista vam kažem, ako zrno pšenično padnuvši na zemlju, ne umre, onda jedno ostane; ako li umre, mnogo roda rodi."

Izvor: Logično