Životne priče

Čudesan život autora "Malog princa" Antoana de Sent Egziperija i njegove mudre misli: Reci mi ko ti se divi i reći ću ti ko si!

Francuski pisac Antoan de Sent Egziperi, autor "Malog princa", jedne od najčitanijih knjiga u svetu, poginuo je 31. jula 1944. godine pod i dalje nerazjašnjenim okolnostima tokom leta nad Sredozemnim morem kao pilot izviđačkog aviona Vazduhoplovnih snaga Slobodne Francuske u Drugom svetskom ratu.

31.07.2019. - 12:00h
Mali princ
Mali princfoto: Depositphotos/natamc

Egziperi  je rođen u Lionu 29. jun 1900. Bio je zaljubljenik u visine i maštar. Ostavio je niz romana o pilotima ("Južna poštanska služba", "Noćni let", "Zemlja ljudi", "Ratni pilot"), roman "Tvrđava", ali zauvek je upamćen po knjižici "Mali princ" u kojoj na jednostavan način propoveda razumevanje, toleranciju i etičnost u odnosima u svetu, naglašavajući veru u moć preobražavanja čoveka.

Mobilisan od strane francuske avijacije, Egziperi se obučavo za pilota. Stekao je pilotsku dozvolu i kasnije dobio ponudu da pilotira u ratnom vazduhoplovstvu, ali je  pod pritiskom porodice i njegove tadašnje verenice to odbio. Preselio se u Pariz i zaposlio u kancelariji. U ovom periodu počinje da se zanima za književnost i piše svoje prve radove.

Ubrzo upoznaje poznate pisce,  među kojima je bio i Andre Žid, koji su podržavaju njegov literatni rad.

1928. godine postao je upravnik zabačenog aerodroma Kep Džubi u Rio de Oro u Sahari. Dom mu je bila drvena koliba, a spavao je na slamarici. Izolovan, Egziperi se polagano sve više zaljubljivao u pustinju i iskoristio je njenu grubu lepotu kao pozadinu za svoju najčuveniju knjigu "Mali princ".

Po izbijanju Drugog svetskog rata ponovo se pridružio vojsci leteći u izviđačkoj eksadrili. Nakon pada Francuske 1940. godine, izbegao je u SAD, gde u periodu leto/jesen 1942. godine piše "Malog princa", kojeg će naredne godine i objaviti. "Mali princ", dečija knjiga za odrasle, prevedena je na preko 150 jezika. Tvrdi se da je ova knjiga najprodavanija na svetu posle Biblije i Kapitala Karla Marksa. Uobičajeno se smatra da je retka ruža, koja se spominje u knjizi, njegova žena.

1943. se ponovo pridružio Francuskom ratnom vazduhoplovstvu u severnoj Africi. Zanimljivo, i tokom ovog perioda je nastavio sa svojom starom navikom da piše dok leti.

31. jula 1944. godine poslali su ga u misiju izviđanja u dolini Rone, koja je prethodila invaziji savezničkih snaga na jug Francuske i više ga niko nikada nije video. Njegov avion je nestao - a ne zna se da li je oboren, da li je avion pao nesrećnim slučajem ili je u pitanju samoubistvo. Povoda za ovo poslednje davao je sam Egziperi, koji se u ovom periodu osećao izolovano i usamljeno, te smatrao da mu budućnost ne donosi ništa dobro. Nemački ratni dnevnici toga dana nisu zabeležili nijedno obaranje neprijateljskih aviona u tom regionu.

Ovo su samo neki od njegovih citata koji nas mogu inspirisati.