Zgodan, visok, snažan i talentovan: Zlatni momak Holivuda osvojio je Oskara za svoju najdražu ulogu

Gregori Pek preminuo je u 87. godini, foto: Photo by Hulton Archive/Getty Images

Čuveni glumac preminuo je od starosti, u svom domu, dok je uz njega bila supruga Veronik, sa kojom je bio u braku 48 godina.

Bio je jedna od najpopularnijih filmskih zvezda studija "20th Century Fox", od četrdesetih do šezdesetih godina prošlog veka, a nastupao je sve do devedesetih.

Na filmu je debitovao 1944. godine u ostvarenju „Days of Glory“, u kom je igrao Rusa. Zatim je preuzeo ulogu katoličkog sveštenika u filmu „The Keys to the Kingdom“. Okušao se i kod Alfreda Hičkoka ulogom u filmu „Spellbound“ iz 1945. godine.

Gregori Pek osvojio je Oskara za ulogu Atikusa Finča u filmu „Ubiti pticu rugalicu“ („To Kill a Mockingbird“) iz 1962. godine, a upravo je lik Finča proglašen za filmskog heroja broj jedan u istraživanju Američkog filmskog instituta.

Najpoznatiji je po ulogama časnih državnika i etičnih ljudi: reporter koji se protivi antisemitskim težnjama u filmu „Gentleman“s Agreement“ (1947. godine osvaja Oskara za najbolji film), oficir u filmu „The Guns of Navarone“ iz 1961. godine i predsednik SAD u filmu „Amazing Grace and Chuck“ iz 1987. godine.

Ipak, Pek je mogao da igra i veoma odbojne i zle likove: protivrečnog oca u filmu „Cape Fear“ iz 1962. godine i nacističkog naučnika Mengelea u filmu „The Boys From Brazil“ iz 1978. godine. U tom filmu Pek je bio protivnik Lorensu Olivijeu, koji je igrao tragača za nacistima.

Sigurno se pamti njegova uloga simpatičnog reportera u prvom velikom holivudskom filmu glumice Odri Hepbern – „Praznik u Rimu“ („Roman Holiday“) iz 1953. godine, za koji je dobila Oskara, prenosi Krstarica.

Pec i Hepbern ostali su dobri prijatelji do njene smrti, a Gregori ju je čak upoznao s njenim prvim mužem, Melom Fererom.

Pek je nominovan čak pet puta za nagradu Oskar:

- „The Keys of the Kingdom“ (1945)
- „The Yearling“ (1946)
- „Gentleman“s Agreement“ (1947)
- „Twelve O“Clock High“ (1949)
- „Ubiti pticu rugalicu“ („To Kill a Mockingbird“), (1962)

Čuveni glumac jedno vreme je bio predsednik Američke akademije za film, aktivan u Američkom udruženju za borbu protiv raka i u mnogim drugim humanitarnim organizacijama, što mu je 1968. godine donelo cenjenu nagradu „Džin Heršolt“ za humanitarni rad.

Predsednik Lindon Džonson dodelio mu je Predsedničku medalju slobode 1969. za njegov humanitarni rad.

Osamdesetih godina preselio se na televiziju, gde je nastupao u mini-serijama "The Blue and the Gray", glumeći Abrahama Linkolna. Nastupao je i s Barbarom Bušet u televizijskom filmu "The Scarlet and The Black", o stvarnom rimokatoličkom svešteniku u Vatikanu koji je krijumčario Jevreje i druge izbeglice od nacista tokom Drugog svetskog rata.

Pek se penzionisao 1991. godine. Kao i Keri Grant pre njega, Pek je nekoliko poslednjih godina života proveo na putovanjima po svetu, na kojima je izvodio isečke iz svojih filmova, podsećao se na uspomene i odgovarao na pitanja iz publike.

Odgaijla ga je baka

Rođen je pod imenom Eldred Gregori Pek 1916. godine u San Dijegu u Kaliforniji. Njegova majka pronašla je ime Eldred u telefonskom imeniku i odlučila da tako nazove svog sina. Gregori nikada nije prihvatio to ime i odmah po punoletstvu sa zadovoljstvom ga je izbrisao iz krštenice.

Zbog veoma ranog razvoda svojih roditelja, Pek je veći deo detinjstva proveo sa bakom, koju je doživljavao kao majčinsku figuru.

Sa 10 godina, baka ga je upisala u rimokatoličku vojnu školu u Los Anđelesu, nakon koje je upisao srednju školu u San Dijegu. Kad je maturirao, upisao se na univerzitet San Dijega kako bi popravio ocene da bi upisao univerzitet po svom izboru, Berkli.

Ubrzo se zaposlio kao vozač kamiona u preduzeću koje se bavilo proizvodnjom ulja, a 1936. godine upisao se na Berkli.

Kako je bio visok i snažan, odlučio je da vesla za univerzitetsku ekipu. Primetio ga je učitelj glume i pomislio kako bi bio savršen za njegovu predstavu. Počeo je da se zanima za glumu, a angažovao ga je direktor školskog pozorišta. Na završnoj godini se pojavio u pet predstava.

Iako mu je školarina bila samo 26 dolara godišnje, Pek se i dalje borio kako bi platio, pa je morao da raditi za sestrinstvo Alfa Gama Delta kao kuhinjski pomoćnik u zamenu za obroke. Kako je kasnije ispričao, bilo je to posebno iskustvo za njega i tri najbolje godine njegovog života.

Nakon što je diplomirao engleski jezik na Berkliju, Pek je izbacio ime “Eldred” i krenuo u Njujork kako bi studirao u glumačkoj školi "Neighborhood Playhouse". Često je ostajao bez novca i spavao u Central Parku.

Holivudski zavodnik ženio se dva puta

U oktobru 1943. Pek se oženio s Gretom Kukonen, s kojom je dobio tri sina, Džonatana, Stivena i Kerija. Greta je odlikovana Ružom Finske, što je ekvivalent Medalji slobode. Razveli su se 30. decembra 1955. godine, ali su ostali u dobrim odnosima kao roditelji.

Džonatan Pek, televizijski novinar, izvršio je samoubistvo 1975. godine. Stiven je aktivan u podršci američkim veteranima iz Vijetnamskog rata, a njegova prva supruga Kimi Pek je afirmisana scenaristkinja. Gregori je podupirao Kerijeve političke ambicije kad je učestvovao u trci za Kongres. Kerijeva supruga, Lita Albukerk je poznata umetnica.

Drugi brak, sa francuskom novinarkom Veronik Pasani, bio je daleko srećniji. Venčali su se 31. decembra 1955. godine i dobili su dvoje dece – Entonija i Sesiliju, koji su takođe glumci.

1999. ga je Američki filmski institut proglasio 12. najvećom muškom filmskom zvijezdom svih vremena.

Poslednju ulogu nije stigao da prihvati

Početkom 2003. Peku je ponuđena uloga deda Džoa u filmu "Čarli i fabrika čokolade". Rekao je kako je to ozbiljno razmatrao. Hteo je da glumi deda Džoa, ali je umro pre nego što je prihvatio.

Umro je na današnji dan pre 16 godina, u snu od kardiorespiratornog aresta i upale pluća u Los Anđelesu.

Sahranjen je u mauzoleju katedrale u Los Anđelesu.