Životne priče

"Izvini, nisi ukapirala, tvoja jakna ne može da stoji tu" - Kako je jedna jakna napravila revoluciju u životu Marine Arsić!?

Iako ima samo 19 godina, Marina Arsić je mudro ostavila prošlost za sobom i živi sada, u ovom trenutku, oslobođena okova, pogleda uprtog u budućnost. Rođena je posebna, ali ne i drugačija. Bila je beba, kao i sve bebe, zatim devojčica, a sada devojka. Iako su se roditelji trudili da je zaštite koliko god mogu i da joj ukažu da je svet jedno lepo mesto za život, ma koliko bilo loših ljudi u njemu, nije joj bilo lako.

14.03.2019. - 10:17h
Marina je prvi put sebi rekla da je lepa, tek kad je imala 14 godina
Marina je prvi put sebi rekla da je lepa, tek kad je imala 14 godinafoto: Printscreen/PrvaTV

Vrlo rano se susrela sa diskriminacijom, ne razumevajući šta je to. Ali, osećala je šta znači kada niko neće da se druži sa tobom, kada uporno pilje u tebe i kada te gledaju gnušavim pogledima. Rasla je prilično usamljena u svojoj čauri male gusenice, sve dok jednog dana jedna jakna nije završila na podu. A onda je ona odlučila da konačno raširi svoja raskošna krila i poleti u svet.

Rođena je sa retkom vrstom mladeža, nevusom, duž cele leve strane lica. Mladež je bio ogroman, tamno braon boje, pun dlaka. Mama je se nikada nije stidela. Od prvog dana je sa njom izlazila "u svet", a ljudi su naravno prilazili, zagledali, raspitivali se, a bilo je i onih koji su pitali mogu li da pipnu. Bilo je i onih koji su okretali glavu, bežali na drugu stranu ulice.

Prvu operaciju odstranjivanja mladeža, Marina je imala sa godinu dana. Sama operacija bila je rizik zbog anestezije, intubiranja…

Iz operacione sale, posle nekoliko sati strepnje i bojazni kako će se sve završiti, malena Marina iznesena je sva uvijena u zavoje. Mladež je ulonjen sa lica, ali je veliki deo kože presađen sa slabinskog dela leđa, a manji deo i sa unutrašnje strane butine. Lekari su upozorili majku da je nekoliko narednih dana ključno i da zavoji ne smeju da se pomeraju.

Žudeći za trenutkom pažnje, Marina je drugarima radila domaći, kupovala razne sitnice, samo da bi je neko pogledao
Žudeći za trenutkom pažnje, Marina je drugarima radila domaći, kupovala razne sitnice, samo da bi je neko pogledaofoto: Printscreen/PrvaTV

Međutim, sve to ispod je jako svrbelo i bilo je teško bebi objasniti da mora da miruje. Iako su joj u jednom trenutku čak i ruke vezali za krevetac, da se ne bi češala, vazduh je ipak nekako pronašao put kroz zavoje. Morala je da usledi nova intervencija. Kako međutim, više nije bilo moguće presaditi tako veliko parče kože, lekari su morali da izvlače vazduh ispod presađenih slojeva. Uspeli su donekle da saniraju ranu, ali su joj ipak ostale neravnine na ožiljku koje su i danas vidljive. Ipak, cilj je postignut, mladeža više nije bilo. Ali, ostao je ožiljak, na licu i na srcu jedne devojčice.

Vrtić i osnovnu školu naziva periodom pakla. Stalno su je zapitkivali zašto ona ima toliki ožiljak, a oni nemaju, kada će moći da ga “skine”, da li on može sam da “spadne”, da li ona taj ožiljak “skida” pred spavanje, pa ga ujutru ponovo “stavlja”…Dodeljivali su joj razne nadimke: “nakaza”, “životinja”, “čudovište”.

Prilikom pripreme dečje predstave za kraj godine u vrtiću, nije imala partnera za ples u grupi, jer ih je bio neparan broj. Vaspitačici je bilo lakše da je ne stavi u predstavu i kaže da će učestvovati "drugi put". Kada je došla kući i to ispričala majci, ona je rešila da raspravi sa vaspitačicom.

Deca su saznala da Marina isti ožiljak kao na licu ima i na leđima i rešila su da to provere. Opkolila su je u dvorištu i tražila da skine majicu - ona nije htela. Deca su joj skinula majicu i počela da se rugaju njenom ožiljku. Stajala je bez majice u dvorištu vrtića potpuno posramljena. Majci je rekla tek nekoliko godina kasnije.

Sa 14 godina nastaje prekretnica u njenom životu
Sa 14 godina nastaje prekretnica u njenom životufoto: Printscreen/PrvaTV

U školi nije imala s kim da se druži ni na odmorima. Žudeći za trenutkom pažnje, Marina je drugarima radila domaći, kupovala razne sitnice, samo da bi je neko pogledao.

Sa 14 godina nastaje prekretnica u njenom životu. Do tog trenutka je na svaku uvredu, ružnu reč ili pogled reagovala kao i svako nesigurno dete – povlačila se, ćutala, plakala u majčinom zagrljaju – sve do jednog običnog dana i zbog jedne obične jakne.

Čeka se početak časa kod razredne, svi sede u klupama, Marina stavlja jaknu na klupu, prilazi dečak iz odeljenja i baca je na pod. Marina podiže jaknu i vraća na klupu, a on izgovara: "Izvini, nisi ukapirala da tvoja jakna ne može da stoji tu?"

Tada je prvi put progovorila i pitala ga gde to piše da njena jakna ne može da stoji tu. On je ponovo baca, a ona sada već glasnije odgovara: "Moja jakna će da stoji tu!" Ceo razred je u neverici jer je "Marina progovorila!"

Ni sama nije verovala da je to uradila. Odmah je bila svesna da se ne radi o jakni i jedva je čekala da dođe kući i kaže majci da je uspela.

Tada je prvi put ustala protiv društva, nepravde, ugnjetavanja, odbacivanja. To je bio preokret i tada prvi put staje pred ogledalo i kaže sebi "lepa si". Prvi put u životu.
Tada se sve promenilo. 

Celu emisiju Život priča možete pogledati OVDE.