Ima trojicu autističnih sinova, i svaki dan je borba: "Još nisam slomljena, ali ne znam koliko dugo mogu da nastavim ovako"

Laksuma Begum je tridesetdvogodišnja majka tri dečaka sa autizmom. Otkako se pre godinu dana razvela od supruga, o njima se brine potpuno sama, a nedavno je podelila i video u kom je otkrila kako izgledaju njeni dani. Na to se odlučila nakon dugog razmišljanja i sa ciljem da drugima skrene pažnju na činjenicu da joj hitno treba pomoć, ali i razumevanje zajednice za roditelje koji imaju decu sa autizmom.

Sva trojica su mlađa od osam godina, i Laksuma ih jedva kontroliše. Svakodnevno je čupaju, fizički napadaju, međusobno se tuku i stvaraju haos po kući.

Štaviše, nedavno su stvari eskalirale u tolikoj meri da je ova majka zbog sopstvene dece morala da pozove policiju. Srednji je napao srednji sin Kian, i to je bio okidač zbog kog je odlučila da podeli video i pokuša da podigne svest javnosti o uticaju koji autizam može imati na celu porodicu.

"Moje bebe se ne mogu da se izraze i to kod njih uzrokuje ozbiljnu anksioznost", opisala je majka osmogodišnjeg Kajusa, sedmogodišnjeg Kijana i petogodišnjeg Samija.

Iako priznaje da joj je neopisivo teško da se nosi se sa ovom situacijom, veruje da su joj njena deca data upravo kako bi podigla svest o autizmu. Kaže da se često oseća kao "zatvorenica u sopstvenom domu".

"Imam puno strpljenja i izdržljiva sam. Još nisam slomljena, ali ne znam koliko dugo mogu da nastavim ovako", iskreno je rekla Laksuma u razgovoru za The Sun.

Kako kaže, čak i običan izlazak iz kuće za nju je pravi izazov i primorana je sopstvenu decu da vodi na povocima kako bi bila sigurna da nijedan neće pobeći. Zbog toga je mnogi ljudi osuđuju i nazivaju lenjom majkom iako nisu upoznati sa situacijom.

Otac dečaka s vremena na vreme pomaže u brizi oko njih, ali na čuvanje uvek uzima samo jednog od sinova, dok dvojicu ostavlja majci. Kada je u pitanju briga o njima, Laksuma se pre oslanjala na pomoć komšija ili porodice, ali i to postaje sve teže jer su dečaci svakim danom sve nasilniji.

"Plačem svaku noć u snu i budim se plačući, ali onda se pogledam u ogledalo i samoj sebi kažem da nemam izbora i da moram da se brinem za tu decu", ispričala je u intervjuu za ITV.

Pomoć je pokušala da pronađe i u svojoj lokalnoj zajednici, gde je pet godina upozoravala na svoju situaciju. Gradsko veće Njuporta joj je u decembru 2018. godine obezbedilo dve noći predaha, a onda su joj vratili decu sa obrazloženjem da se centar u kom su bili smešteni ipak zatvara.

Zbog čitave situacije, Laksuma priznaje da se najčešće uopšte ne oseća kao majka svoje dece, nego kao njihova njegovateljica i mašta o danu kada će sa svojim sinovima moći da radi uobičajene stvari koje svaka porodica radi, ali joj je za to potrebna pomoć drugih ljudi.

Izvor: index.hr