Milena i Bogdan danas su u braku, a njihova ljubavna priča počela je preko društvene mreže kada je ona imala 12, a on 16

Da li ste dovoljno širokih vidika da shvatite da deca danas žive na mrežama, da je njihov život u virtuelnom svetu podjednako stvaran i značajan kao i u onom koji vi nazivate stvarnim? Ili ćete biti uskogrudi i pomisliti da tako nešto možete da im zabranite? Hoćete li ih na taj način spasiti svog zla na svetu?

Ovo su bila pitanja na koje je autorka serijala "Život priča" Tatjana Vojtehovski pokušala da dobije odgovor kroz neponovljivu ljubavnu priču dvoje mladih.

Svaki roditelj, svakoga dana sebi postavi bar jedno od ovih pitanja. I svako od nas je bar jednom bio u dilemi kako da se postavi u sličnoj situaciji. A postoji samo jedan pravi odgovor i jedna ključna reč – poverenje. Baš time su se rukovodili roditelji jedne devojčice kada su rešili da ne staju na put dečijoj simpatiji koja se rodila u viruelnom svetu, a potom se pred njihovim očima razvijala u mladalačku ljubav – nepokolebljivu i bezuslovnu – kakva može da bude samo kada imate 15, 16, 17 godina...I nisu pogrešili – bliskost i poverenje koje su izgradili u odnosu sa svojom ćerkom, vratilo im se na najlepši način.

Milena je živela u skladnoj porodici sa roditeljima i braćom. Jedno vreme su živeli u Podgorici, gde je tata radio kao vojno lice, i tamo su stekli prijatelje Makedonce, koji su se kasnije vratili u Makedoniju i Milenina porodica je sa njima izgubila kontakt

Tražili su ih preko FB i „iskočio“ im je Bogdan Vasilev. To je bilo prezime njihovih prijatelja, pa pošto su videli da je Bogdan dečak, rekli su Mileni da ga ona kontaktira, jer će njoj možda pre odgovoriti. Bogdan joj je odgovorio, ali se ispostavilo da on nije sin njihovih prijatelja. Njih dvoje nastavljaju da komuniciraju. U tom trenutku Milena ima 12, a on 16 godina. Njihovu komunikaciju sve vreme prate njeni roditelji, onda se uključuje i njegova majka. Bogdan nastavlja komunikaciju i sa Mileninom braćom preko Skype.

Posle šest meseci poznanstva i jako intenzivne, svakodnevne komunikacije, Bogdan je konačno došao u Beograd. Milenin tata ga je čekao na autobuskoj stanici, poslednji je izašao iz autobusa, bio uplašen, nikad pre toga nije putovao van Makedonije. Specijalno za to putovanje je izvadio prvi pasoš, a majka mu je dala saglasnost za prelazak granice. Nekoliko narednih dana proveo je u njihovoj kući, družio se sa Mileninom braćom.

Kada je došlo vreme da se vrati u Makedoniju, cela Milenina porodica je došla na autobusku stanicu da ga isprati. Milenina braća, kojima je zapravo, navodno i došao u posetu, pozdravila su se sa drugarom Bogdanom, roditelji su ga izljubili kao svoje dete i poželeli srećan put. Ali, od Milene nije mogao da se odvoji...stajali su ispred autobusa, grilili se, opraštali, kretali, pa se vraćali...onda je Bogdan ušao u autobus koji je krenuo put Makedonije. U tom trenutku, Milena je postala svesna svojih nejasnih, dečjih emocija koje su je preplavile i izlile se iz nje kroz reku suza. Plakala je neprekidno narednih pola sata...

Nisu dugo izdržali jedno bez drugog, već mesec i po dana kasnije, za novu godinu, Bogdan je ponovo došao u Beograd. Dočekao je NG u kući Filipovića, sa celom familijom. Tada su već svi videli da između njih postoje emocije koje ne mogu da sakriju.

Milenina majka Snežana kaže da je njoj sve to bilo simpatično i da joj je bilo bolje da se sve odvija pred njihovim očima, u kući, nego da se krije, sastaje tajno s nekim koga i ne poznaju i luta ko zna gde.
Milena kaže da su ih stalno stavljali na razne testove, da vide dokle su spremni da idu. Da li imaju zajednička interesovanja, o čemu razmišljaju, kakve emocije gaje jedno prema drugom.
Ocu Nenadu nije bilo teško da zbog ćerke i njene ljubavi posle posla sednu u auto i odu u Makedoniju na dva sata samo da bi se Milena i Bogdan videli.
Pošto se Bogdan ponovo vratio kući u Makedoniju, nastavili su da vode svakodnevni život, ali u malo izmenjenom obliku. Ona je išla u školu, žurila da se vrati kući, da uključi skajp i kameru i da sedne da uči s jedne strane ekrana.

Isto to je radio i Bogdan sa druge strane i tako su njih dvoje „provodili“ po pola dana „zajedno“. Oboje su odlični đaci. Uveče, požele jedno drugom laku noć, ali kamera ostaje uključena dok se sama ne isključi i tako su imali utisak da su blizu jedno drugom. Koristili su svaku priliku i da se vide. Milena je sa roditeljima nekoliko puta bila u Makedoniji kod Bogdanove porodice.
Posle Bogdanovog 17-tog rođendana počinju problemi. Iako mu je majka prvobitno dala saglasnost za prelazak granice, počela je da ga ubeđuje da ne ide u Srbiju, a kada bi on to pokušao prijavljivala ga je policiji. Kada se policajac na kraju raspitao kod tih prijatelja o Mileninoj porodici, shvatio da su normalni i svaki sledeći put kad dolaze odbacivao je prijave Bogdanove majke.
Bogdan kaže da je u Mileninoj porodici pronašao sve ono što nije imao kod kuće: bliskost, porodičnu atmosferu...lako se i brzo uklopio u sve to. Planirao je da po završetku srednje škole nastavi da studira na Muzičkoj akademiji. Bio je veoma uspešan u tome, prvak Makedonije u harmonici na kojoj je svirao klasičnu muziku.

Majka ga je uslovila da bira između fakulteta i Milene i on nije ni razmišljao o izboru – sa 18 godina je znao da je Milena žena njegovog života i da želi da provede život s njom.
I tako je spakovao kofere i na poziv Milenine porodice došao u Beograd i počeo da živi kod njih. U tom trenutku on je bio punoletan, a Milena tek što je napunila 15 i upisala srednju školu.
Bogdan nije želeo da živi na teret Milenine porodice, a pošto je bio navikao od malena da radi, odmah je počeo da pomaže Mileninom ocu. Kada je dobio papire za boravak u Srbiji zaposlio se u stolarskoj radionici gde i danas radi.

S obzirom na to da su Milena i Bogdan imali želju da se venčaju čim ona napuni 16 godina, što su i uradili, i za to im je trebala pozitivna ocena CSR. Na kraju, posle silnih peripetija su je dobili, a direktorka CSR im je rekla ’Deco, svaka čast, vi ste nepobedivi.’

I zaista, uprkos svim preprekama na koje su nailazili, Milena I Bogdan su uspeli u svom naumu – venčali su se I nastavili da žive u kući Filipovića. Milena je završavala srednju školu, I dalje je bila odličan đak, sa svim peticama. Na maturski ispit otišla je sa mamom jer je bila u poodmakloj trudnoći. Kod svih profesora je tokom trudnoće imala veliko razumevanje I nikada nikakav problem u školi nije imala. Kada je završila, svi profesori su joj čestitali. Posle položenog maturskog polagala je prijemni za fakultet I upisala ga. Dva meseca kasnije, rodila se Katja, koja je početkom septembra napunila 3 godine.

Njih dvoje su prilično ambiciozni mladi ljudi koji vrlo svesno planiraju budućnost. U dvorištu porodične kuće, uz pomoć njenih roditelja podigli su kuću za sebe, ona je otvorila frizerski salon u njihovom mestu, planira da otvori još jedan u centru i da ima lanac salona.

Kompletnu emisiju pogledajte OVDE