Gordost ili predrasude: Misterija seksualnog života Džejn Ostin

Džejn Ostin, engleska spisateljica, poznata je najviše po svojih šest romana, od kojih su neki više puta ekranizovani. Manje je poznato da je odrasla u vrlo podsticajnoj porodici, čiji su članovi negovali skladne i složne odnose. Posvećeni jedni drugima, bili su međusobno najbolji prijatelji. Ostinovi su se smejali svetu sa osobenom duhovitošću i visprenošću.

Detinjstvo i mladost

Džejn Ostin je rođena 1775. godine. Najviše uticaja na njen život verovatno je imala njena složna porodica. Džejn je mirno i bezbrižno odrastala u Stiventonu, maloj, izolovanoj varošici. U romanima koje će kasnije napisati nema tragova unutrašnjih nemira koji su često sastavni deo ostvarenja velikih književnika.

Njen otac Džordž Ostin bio je glavni paroh, pa je religija imala veliki uticaj na buduću spisateljicu. Kao mala, Džejn se igrala u crkvi, upisujući u knjigu venčanih izmišljene brakove.

Pored neuspešne godine provedene u internatu, crkva u Stiventonu bila je nešto najpribližnije javnoj ustanovi sa kojom se Džejn ikad susrela. Nije imala formalno obrazovanje, ali ju je otac od najranijih dana podsticao da čita. Džejn se divila Fani Barni, Semjuelu Džonsonu, Henriju Fildingu.

Život mladih dama bio je vrlo lagodan. Malom kočijom odlazile su na balove i svečanosti, ćaskale, šile, pisale pisma. Učile su da crtaju, slikaju i sviraju neki instrument, i uz to da vode domaćinstvo. Ono što se zna o privatnom životu Džejn Ostin zasniva se isključivo na pismima koje je pisala sestri Kasandri kada su bile razdvojene.

Njihovi rođaci imali su kuću u Batu, gde su Džejn i njena sestra Kasandra, koje su inače bile nerazdvojne, prvi put zavirile u veliki spoljni svet. Izgleda da se Džejn tada zabavljala, iako je lako prozrela svu taštinu tamošnjeg bogatog društva.

Sa dva brata u mornarici, Džejn je bila svesna stalne opasnosti koja je pretila na moru. Ipak, sa uživanjem je čitala njihova često zabavna pisma, u kojima opisuju svoja putovanja i avanture. Ona su joj takođe bila i izvor informacija koje će kasnije utkati u svoje romane.

Idilu Džejninog odrastanja i devojaštva prekinula je afera koja je pogodila celu porodicu. Li Peret, njena bogata tetka iz Bata, bila je uhapšena i optužena za krađu komadića čipke iz prodavnice, a krađa se tada kažnjavala smrću ili progonom u Australiju.

Na sreću, oslobođena je posle osam meseci i dozvoljeno joj je da se vrati u zgradu Paragon, u kojoj je živela. Upravo u tetkinu kuću doselila se Džejn sa sestrom i roditeljima kad su konačno napustili Stiventon, 1801. godine.

Stvaralaštvo i privatni život

Džejn se tada već odavno bavila svojim budućim zanimanjem ‒ pisanjem. Još ništa nije objavila, ali su se nazirali zameci njene suptilne ironije, verovatno podstaknute boravkom u Batu. Ubrzo je njen roman „Lejdi Suzan" prodat izdavaču, ali nije objavljen. Otkupila ga je nazad mnogo godina kasnije, a objavljen je pod naslovom „Nortangerska opatija" nedugo posle njene smrti.
U to vreme, u njenom privatnom životu dogodili su se važni događaji o kojima se vrlo malo zna. Pretpostavlja se da se zaljubila tokom odmora u priobalnom gradiću Sidmutu u Devonu.

Godine 1804. Ostinovi se sele u drugu kuću u Batu, u kojoj otac Džordž iznenada umire. Nedugo zatim ponovo se sele, da bi se skrasili u selu Čotonu, nedaleko od Stiventona, što je bilo idealno mesto za udovicu Ostin i njene neudate ćerke.

Kuća je bila u vlasništvu Edvarda Ostina, koji je nekoliko godina pre ujakove smrti uzeo prezime Najt kao deo svog nasleđa. Upravo u toj kući, Džejn će provesti ostatak svog života i ostvariti se kao pisac.

Dve godine pošto se nastanila u Čotonu, oktobra 1811. godine, objavljen je njen roman „Razum i osećajnost". Ime autora nije objavljeno, već je stajalo da ga je „napisala dama". Niko sem njene porodice nije znao da je ona autor, a roman se dobro prodavao, i doživeo i drugo izdanje, donevši joj ne malu zaradu.

Pored šetnji, sviranja klavira, poseta veličanstvenom Edvardovom domu u Kentu i odlazaka u London, većinu svog vremena Džejn je posvećivala pisanju. Između 1811. i 1815. objavila je četiri romana.

Tokom 1816. počinju njeni problemi sa zdravljem. I dalje je pisala, pa je uspela da završi roman „Pod tuđim uticajem". Godine 1817. započela je „Sanditon", međutim, toliko se razbolela da se ubrzo preselila u Vinčester, gde se o njoj starala Kasandra. Pisma svedoče da se hrabro nosila sa bolešću, kao i da je bila okružena pažnjom i ljubavlju.

Umrla je 18. jula 1817. u četrdeset drugoj godini. Romani „Pod tuđim uticajem" i „Nortangerska opatija" objavljeni su nedugo potom, a prvo kompletno izdanje njenih dela 1833. Slava danas jedne od najomiljenijih engleskih književnica postepeno je rasla.

Njen rođak Edvard Ostin napisao je 1870. godine njenu biografiju. U njoj je zabeležio sledeće: „I najmanja vrlina njenih predivnih likova bila je istinski odraz njene blage naravi i dobrote."

Ali, ljudi često žele da znaju da li je večita usedelica ikada iskusila seks sa muškarcem. Odgovor je skoro sigurno da nije, kaže istoričarka Lusi Vorsli.

Istoričarka Vorsli dodaje da su veće verovatnoće da je, umesto sa muškarcem, Ostinova upražnjavala seks sa ženama, prenosi britanski "Independent". Ona potkrepljuje svoje tvrdnje činjenicom da je u to, džordžijansko vreme, u Velikoj Britaniji postojao strog klasni sistem.
U knjizi "Džejn Ostin kod kuće: Biografija" (Jane Austen at Home: A Biography) Vorslijeva kaže da je Džejn Ostin bila ćerka dvoje uvaženih članova zajednice i da je njena porodica bila pripadnik nižeg plemstva - buržoaske srednje klase koja se sastojala od staleža gospode i takozvane buržoaske klase zemljoposednika.
Vorslijeva potom objašnjava da su žene "na nižoj društvenoj lestvici" od Ostinove često imale seks pre braka dok su one iznad nje "prilično slobodno shvatale afere i bračne prevare". Ali, dodaje, "za člana nižeg plemstva ili pseudoplemstva, trudnoća van braka bi bila smak sveta".
Zato autorka smatra da je bilo izvesnije da je Ostinova imala "lezbijski seks". Ona to potkrepljuje činjenicom da je književnica, poznata po romanima "Gordost i predrasuda", "Razum i osećajnost" i drugima, često pisala o tome kako spava sa drugaricama. "Ljudi su, generalno, manje brinuli o lezbijskom seksu", kaže istoričarka.
"Džejn je mnogo više od drugih razumela šta se u to vreme podrazumevalo neprikladnim seksom", ističe Vorslijeva, i objašnjava da je Ostinova kao tinejdžerka "rado zbijala šale na račun sodomije".
Iako knjige Džejn Ostin nisu bile mnogo poznate za njenog života, vremenom su postale klasici. Džejn je u njima oštro i pronicljivo komentarisala britansko društvo, naročito zavisnost žene od braka kojim je morala da održi finasijsku stabilnost i društveni status.

Izvor: RTS, Blic