Heroinski kamp na otvorenom: Tu žive oni s najgoreg dna!

Na potezu nešto kraćem od kilometra, na gornjem kraju ulice Garnej u Filadelfiji, nekada se nalazilo pogon za popravku automobila. Taj kvart se danas naziva Bedlends i tamo, ispod mosta i iza poteza zelenila, ne zalazi niko osim zavisnika o heroinu.

Jedna od tih "skoro niko" bila je BBC ekipa koja je pronjuškala kako žive ljudi okruženi korišćenim špricevima, a gradske vlasti procjenjuju da je na tom parčencetu terena odbačeno oko pola miliona igala i ostalog korišćenog heroinskog pribora.

Okupljaju se oko drvenih stolova, lupaju po ruci da bi našli venu, neko se ogleda da bi oprezno nanišanio venu u vratu. Ovde se po pravilu koriste čiste, nove, sterilne igle, što je bitno za ceo grad jer širenje virusa HIV ili hepatitisa među njima može ugroziti milione drugih.

Ako je neko nervozan ili toliko u krizi da se ne može ubosti sam, taj odlazi kod Luisa, poznatog kao "Doktor", koji im tu uslugu naplati jedan dolar. Luis obitava u delu "El Kampamento", najnaseljenijem delu narkomanskog utočišta.

Ovde se zavisnici i beskućnici okupljaju već 20 godina. Danas ih je oko 70 stalno naseljenih, a još 200 prodefilira svakog dana da bi uboli svoju dozu zavisnosti.

Noćna mora, na prvi pogled, ali to mesto je za njih utočište. Daleko od policije, od ostatka društva, ovde mogu lako da brinu jedni o drugima, a sve na jednom mestu lako mogu da ih nađu socijalni radnici ili medicinske službe. Na primer, „narkan“, sredstvo u spreju za nos za prvu pomoć kod predoziranja ovde je stalno dostupno.

Ali, sledeće sedmice grad počinje da čisti taj teren, što znači da će građevinski radnici uz policiju sve te ljude da proteraju.

"Ako nas oteraju, odjednom ćete imati gomilu džankija po ulicama koji će tražiti mesto da se uroka“, kaže Luis (41). On je "Doktor".

Doza heroina košta pet dolara, što znači da nakon pet šuteva koje naplati, zaradi za svoj šut. 22 meseca je bio čist, sve dok mu pre godinu i nedelju dana, računa on, nije umrla supruga.

U kadi ju je pogodio srčani udar i utopila se.

"Imao sam sve. Prelep život, preklepu suprugu. Sve sam to izgubio u trenutku", kaže je.

„Doktor“ je otac dvoje dece, ali ne objašnjava šta je sad s njima. "Ovde bar može da se nabavi sigurna droga, možeš sigurno da se ubodeš, niko te neće gnjaviti dok si „haj“. Ako stvarno to sprovedu, moraću da počnem sve iznova, da pronađem novo mesto na kojem neću morati da spavam s jednim okom otvorenim."

Kvart se inače zove Kensington i, koliko god je nekad davno bio industrijski živa četvrt, gde su se u potrazi za poslom slivali ljudi odasvud, ovo je sad područje siromaštva i heroina.

Kako se raspala industrija, eksplodirala je nezaposlenost, nekretninama se vrednost urušila, mnoštvo stanovnika se odselilo, a količina heroina proporcionalno je rasla s rastom očaja.

Heroin je na tom mestu među najčistijim, najjeftinijim i najsmrtonosnijim u SAD i nesmetano cirkulše venama kvarta, pretvarajući napuštene kuće i crkve u mesta za drogiranje.

Pre nego što su se vlasti bacile na raščšćavanje "El Kampamenta" uz prugu, grad je raskrčio Trg Mekfirson, mali park uz Aveniju Kensington u čijem centru se nalazi biblioteka čiji su bibliotekari istrenirali spasavanje života predoziranih ovisnika. Trg su jednostavno počeli da nazivaju "Park igala".

"Sedamdesetih godina je to bio predivan park“, kaže Džo Gron, pedesettrogodišnjak koji se doselio na ugao tog trga pre više od 40 godina. Prošle godine, dok je šetao parkom, nagazio je na iglu koja mu se zabila u članak.

Slično se dogodilo i njegovoj petogodišnjoj unuci kad je sedala na stepenice ispred ulaza u njihov stan.

"Ovo bi trebalo da bude mesto za decu, ne za igle".

Danas je, zapravo, drugačije.

Policija stalno patrolira biciklima po ivici, uvek je neko od njih u centru parka, deca opet sigurno trče unaokolo i vrište u igri, sigurna od igala. Samo, socijalni radnici i aktivisti koji pomažu zavisnicima, ispituju gde su se zavisnici preselili.

Širile su se glasine da su svoj raj izgradili u napuštenoj crkvi u Ulici Vestmorland. Policija je "počistila" i crkvu, pri čemu je izbacila i mladi zavisnički par koji je sebi improvizovao dom ispod orgulja.

Postavlja se pitanje gde će s novim progonom svi ti narkomani otići. Načelnica lokalne dobrotvorne ustanove "Tačka prevencije" Kejt Perč objasnila je da pitanje nije nikakvo moralisanje već gadna i stvarna opasnost.

Zabrinuta je da će ti ljudi, kojima je potrebna pomoć, otići u gradski centar u građevine i prostore koji su takođe napušteni, ali koji su, za razliku od lokalnih, previše opasni za socijalne radnike i aktiviste.

Grad već ove godine predviđa rast prediziranja od 30 posto; mračna brojka trebala bi da skoči sa 900 na 1 200 mrtvih, odnosno četiri puta više od broja ubistava.

Džejms Rasel ima 30 godina, na heroinu je već pola života. Kaže, napolju se nalazi i fentanil, 50 do 100 puta snažniji od heroina, trankvilizant za slonove. Kad se pročuje da se neko predozirao, 70 posto onih koji čuju za to, jure na to mesto da pronađu vrećicu s ostatkom droge.

Hoze Oheda (42) ovde se doselio čak iz Portorika, privučen obećanim lečenjem od zavisnosti, navodno prvoklasnim. A ispalo je da je kao hiljade drugih poverovao u obećanja grupe koja vodi nelicenciranu kuću za terapiju i zapravo iskorišćava te ljude na razne načine, sve dok ovi ne odustanu i opet se nađu na ulici i na igli.

"Ja tražim pomoć, ali mi je to nemoguće jer nemam dokumenta", kaže Hoze. Oči su mu crvene, jedna mu se ruka trese, koža mu je izbodena...

Ličnu kartu izgubio je s novčanikom koji mu je neko ukrao kad se onesvestio od fiksanja. Sve da i ima dokumente, terapija bi bila poput tombole. Zavisnika je u gradu 70 000, a na lečenje se godišnje šalje 15 000. Postoji i program za beskućnike, ali on nudi smeštaj za samo 400 ljudi.

Roland Lamb iz gradske agencije za zdravlje DBHIS kaže da zavisnost povlači društveni stigmu zbog koje je mogućnost samo jedan prema 10 da će netko ko traži lečnje to zaista i dobiti.

DBHIS i "Tačka prevencije" već 25 godina sprovode program besplatnog deljenja sterilnih igala, a pre dve godine preselili su u napuštenu metodističku crkvu u središtvu Kensingtona, samo nekoliko blokova od železničke stanice gde su narkomani. Odjednom, stotine zavisnika iz cele četvrti, pa i dalje, počeli su da im dolaze po čiste igle, nekad samo na malo razgovora i crkva je odjednom dobila masovnu kongregaciju svoje vrste.

"Ovo mesto je blagoslov", kaže Laura (41) koja je preživela 15 godina beskućništva, zavisnosti i prostitucije pre nego što se izlečila i našla spas na ovom mestu.

"Prvi put kad sam došla, bila sam duboko u heroinu. Oni ovde živote spasavaju svaki dan."

Samo, nisu baš svi srećni zbog njihovog delovanja; lokalne vlasti i neki stanovnici – bez obzira što je, otkad oni ovde delaju, zaraza HIV virusom usled drogiranja heroinom u gradu pala sa 50 na samo pet posto.

Kensigton trenutno srlja u stanje u kojem će sve više zavisnika biti prepušteno sebi, umirati samo od loše droge, bez ikakve šanse da ih iko pripremi, nagovori na lečenje.

Izvor: Express.hr