ŽIVOT PRIČA: Šestoro mladih izgorelo je u "Kontrastu", ali ove šokantne podatke još niste čuli!

1.aprila 2012. godine 350 ljudi došlo je u jednu od najpopularnijih novosadskih diskoteka “Kontrast“ sa idejom da se i te, kao i mnogih večeri pre toga, provede. Glasna muzika, plesačice u kavezima, pirotehnika na sceni... Sve je obećavalo dobru zabavu i ništa nije slutilo na tragediju. A onda se u 2:20 iza ponoći prvo pojavio dim, a zatim i otvoren plamen.

I dok je osoblje diskoteke bezuspešno pokušavalo da obuzda vatru, 350 ljudi je pokušalo da prođe kroz samo jedna, i ulazna i izlazna, vrata i potraži spas napolju.

Njih šestoro pokušalo je da se spase u jednom od dva toaleta diskoteke. Tamara Miladinović, Milena Dalmacija, Marina Aničić, Marko Pavlović, Zoran Ignjatović i Renato Vuković nikada nisu izašli iz diskoteke “Kontrast”.

Njihova tela, pronađena u toaletu, izneta su pet sati kasnije.

Za ovu tragediju pravosnažno su osuđeni vlasnik prostora diskoteke Alojz Ganić, dvojica zakupaca Slaviša Stanišić i Dejan Ratković, kao i električar koji je po njihovom nalogu prepravio instalacije Miroslav Papuga.

Svi ostali koji se mogu smatrati odgrovornim za ovu tragediju, jer u svojim inspekcijama nisu zabranili rad objektu koji nije imao ni hidranstku mrežu, upotrebnu dozvolu, dojavljače požara a ni rešenje Uprave za zaštitu od požara, do danas nisu kažnjeni.

Otac nastradale novinarke Tamare Miladinović, Branko, svedoči sa kakavim se sve preprekama već pet godina suočavaju porodice nastradalih u „Kontrastu“ pokušavajući da se izbore za pravdu.

Te noći kada je diskoteka izgorela, Tamarine roditelje je o tragediji obavestila njena najbolja drugarica. Kako ispred diskoteke nisu mogli da dobiju nikakvu informaciju o nastradalima, otišli su u policiju i tek na sudskoj medicini, sanaju strašnu istinu – da njihove Tamare više nema. Branko na odru svoje kćeri proziva i zakonodavnu i izvršnu vlast i traži odgovorne koji su dozvolili da nelegalni objekat nesmetano radi godinama.

Već u noći tragedije tadašnji ministar policije Ivica Dačić izjavljuje: „Svesni smo da postoje interesi vlasnika lokala da rade iako nemaju dozvole, ali i da im inspekcijske službe gledaju kroz prste zbog prijateljskih veza ili korupcije.“ Čak i tadašnji direktor policije Veljović izjavljuje da se odgovorni moraju pronaći jer „nije valjda sve novac i nije sve u novcu“. Međutim, godina je bila potrebna da ovaj otac, okamenjen od tuge za svojom mezimicom, krene u bespoštednu borbu sa sistemom i institucijama.

Branko Miladinović, koji je pravnik po struci, pokreće privatnu istragu o događajima te noći i ko su pojedinci u lancu odgovornosti za tragediju.

Istovremeno, on je osnovao i udruženje građana „Istina – Tamarini zakoni“ i poziva sva udruženja građana da započnu zajedniču borbu za uspostavljanje regulatornog tela za kontrolu tužilaca i sudija, za koje smatra da su glavna karika u nečinjenju u ovom slučaju.

Iako je istraga pokazala da je požar nastao zbog neispravnih elektroinstalacija, Ljubica Krnjajić, sekretar Vatrogasnog saveza Novog Sada smatra da su požar izazvala pirotehnička sredstva koja su te noći korišćena u „Kontrastu“. „Sve podatke o ovom događaju ima samo MUP. Da li su oni sve to dali pravosuđu, pa pravosuđe tako nevešto, ili vešto, vodi ovaj slučaj, to ne mogu da ocenim“, izjavila je Ljubica Krnjajić.

Tokom privatne istrage, Branko je došao do neverovatnih podataka. Od toga da je cisterna koja je došla da gasi požar bila neispravna, kao i aparati za gašenje požara, da objekat nema upotrebnu dozvolu, nema dojavljivače požara, evakuacioni izlaz i stepenice, pa do toga da su načelnik vatrogasne brigade Novog Sada i načelnik novosadskog sektora za vanredne situacije poljoprivredne struke, odnosno istoričar. Istovremeno, kaže Branko Miladinović, različiti inspektori su godinama dolazili na lice mesta i uočavali nedostatke i nikada nisu zabranili rad objektu, već su samo produžavali rok da se nedostaci otklone i pisali prekršajne prijave. Nikada nijedan inspektor nije dobio ni disiplinsku meru niti je na bilo koji način procesuiran, već dapače svi i dalje rade.

„Svaki građevinski inspektor na licu mesta mora da proveri da li se gabarit objekta slaže sa onim što je upisano u zemljišne knjige, što nije urađeno. Kada smo inspektora Veselina Kerca na sudu pitali za to, rekao je da nije primetio. A sudija je meni i članovima porodica ostalih poginulih rekao da ne smemo da govorimo jer nismo ni stranka, ni svedoci ni oštećeni u postupku. I onda sam ja opet podnosio krivične prijave, koje su se odbijale kao o zid“, priča Branko Miladinović. On naglašava da su požari u ugostiteljskim objektima, u Novom Sadu postali pojava, a da je za četiri godine nastradalo 18 ljudi.

Ono što je poseban kuriozitet u slučaju diskoteke „Kontrast“ jeste to što je taj lokal jednom već goreo i polisa osiguranja je naplaćena na sumu od oko pola miliona maraka. I ovoga puta požar u „Kontrastu“ izbio je u vreme važenja polise osiguranja, ali poslednjeg dana trajanja polise. Mesec dana pre toga, desetogodišnje osiguranje je odjavljeno. Tužilaštvo tim povodom ništa ne preduzima, sve do pre godinu i po. Ovog puta, uprkos važenju polise, DDOR Novi Sad kod koga je „Kontrast“ bio osiguran, odbija da isplati naknadu štete.

Pratite nas i na Viberu!​

„DDOR je odbio isplatu naknade osiguranja imajući u vidu pravosnažnu presudu kojom je vlasnik objekta, odnosno osiguranik, osuđen za krivično delo izvršeno sa umišljajem, čije su direktne posledice utvrđene presudom. Vlasnik je protiv DDOR zbog toga podneo tužbu tražeći da mu se šteta nadoknadi, a postupak je u toku i mi očekujemo povoljno rešenje po DDOR“, izjavio je za „Život priča“ Dragan Pejčić, direktor Direkcije za upravljanje sudskim i inostranim štetama DDOR Novi Sad.

Pre tragedije u „Kontrastu“ inspektori za preventivu Sektora za vanredne situacije izlazili su na teren svake godine i nikada nije napisano nijedno rešenje o zabrani rada tog objekta jer su oni tvrdili da na to nemaju zakonsko pravo, već samo da pišu prekršajne prijave. U međuvremenu, podnete su 23 prijave komunalne inspekcije za nepoštovanje radnog vremena, a u januaru 2011. obavljena je poslednja kontrola tokom koje je utvrđeno da ništa od prethodno naloženih mera u vezi sa zaštitom od požara nije sprovedeno i nijedno rešenje o zabrani rada nije napisano jer u Sektoru za vanredne situacije tvrde da to nije u njihovoj nadležnosti.

Zakonom o zaštiti od požara je međutim definisano da kontrolu vrše inspektori koji, kako piše u zakonu „mogu rešenjem naložiti zabranu vršenja određenog posla u objektu ili prostoru ako im očigledno preti opasnost od izbijanja ili širenja požara ili ako nisu obezbeđeni uslovi za sigurnu evakuaciju, sve dok se neposredna opasnost ne otkloni“.

Međutim, nakon stradanja šestoro mladih u diskoteci, sedam objekata je zatvoreno upravo rešenjima inspektora Sektora za vanredne situacije.

Branko Miladinović vodi bitku na dva koloseka - da inspektori i vatrogasci budu sudski procesuirani i da se na osnovu činjenica donese presuda, ali i da se izvrši reforma pravosudnog sistema.To se pre svega odnosi na uvođenje nezavisnog regulatornog tela koje će kontrolisati rad tužilaštva, i to podstaknut time što je oko stotinu njegovih krivičnih prijava i podnesaka protiv odgovornih za požar u „Kontrastu“, ali i protiv tužilaca koji, kako tvrdi Branko, ne rade svoj posao, odbijeno.

Branko je siguran da će u svojoj nameri uspeti, jer je to, kako kaže, obećao ćerki.

Celu emisiju "ŽIVOT PRIČA" možete da gledate OVDE