Nastupa u 41. godini nakon preživljenog pakla da bi spasila sina!
Pročitali ste već nekoliko dirljivih priča i velikih borbi koje su određeni olimpijci imali da bi uopšte bili na Igrama, a kamoli osvojili medalju. Među najvećim je i ona koju je ispričala četrdesetjednogodišnja uzbekistanska gimnastičarka Oksana Čusovitina.
Nastupala je na svakim Olimpijskim igrama od 1992. godine. Većina njenih protivnica nije se ni rodila kada je gradila karijeru. Te gimanstičarke su godinama bliže njenom sinu Ališeru, oko kog se i “vrti” priča ove junakinje.
Ališer je sa tri godine oboleo od leukemije. Okasnina borba za njegov život bila je traumatična i teška, i dovela ju je tu gde je.
Gimanstičarka se vratila zajedno sa mužem Baktijerom Kurbanovom sa Azijskih igara 2002. godine, kada je od svoje majke Nadežde je dobila poziv da joj je sin iskašljao krv, i da je hitno prevezen u bolnicu.
Mislili su da je u pitanju upala pluća, ali su lekari dijagnostifikovali leukemiju. Insistirali su da dečak mora na hemioterapiju i dali su mu mesec dana života.
Očajna Oksana je prihvatila savet da pomoć potraži u Nemačkoj, pa se preselila u Keln. Prodala je stan u Taškentu i dva automobila. Ali to nije bilo dovoljno, jer je lečenje naravno bilo preskupo. Trebalo je oko 105.000 evra.
– Lekari u Kelnu su pristali da leče Ališera, ali samo pod uslovom da postoji garancija da ću moći da platim operaciju. Nismo imali prebijene pare, objasnila je Oksana.
PREKLINJALA UZBEKISTAN DA NASTUPA ZA NEMAČKU
Ipak, novi klub u kom je nastupala dao joj je 27 000 evra, a donirali su i Međunarodna gimastička federacija i dve uzbekistanske fabrike.
– Tada sam shvatila da na ovom svetu ima više dobrih ljudi nego loših. Puno ljudi nam je pomoglo, čak i oni koji nisu imali novca. Suprugov bliski prijatelj tek je bio odradio žetvu. Nije imao novca, ali nam je zato poslao vagon pun žitarica – rekla je gimanstičarka.
Ali ni tada nije bilo dovoljno novca.
Kao jedini način bilo je da ona nastupa za Nemačku, što je i prihvatila. Jer, nemačke vlasti su potom pokrile ostatak troškova.
Tada je Uzbekistan “kočio”, i Oksana je otputovala u Takšent da bi preklinjala da joj dozvole nastup samo da bi spasila sina.
– Pristala sam na sve to samo zbog svog sina. Nakon nekog vremena dobila sam nemačku vizu i Ališer je mogao da počne lečenje. Još je nešto novca ostalo na računu. Rečeno mi je da ga čuvam za Ališera, ali odlučila sam, pošto je sakupljen za lečenje, da ga prosledim nekom drugom pa da njemu pomogne, rekla je Oksana.
Na kraju, Ališer je izlečen. Sa pet godina je počeo da se bavi gimnastikom, a danas ima drugačija interesovanja.
– Voli da uči, za njega je najveća kazna da ne sme da ide u školu. Soba mu je uvek uredna, a ima želju da postane bankar. Pre toga je hteo da vozi kamion. Pristojan je mladić i uvek mi govori istinu, jer zna da ne podnosim laži.
Sada ponovo nastupa pod zastavom svoje domovine. U toku je njen sedmi nastup na Igrama.
U Riju se plasirala u finale na gredi i u preskoku, a od publike je dobila gromoglasan aplauz.
– Volim ovaj sport. Nastupam za publiku i obožavatelje.
Izvor: telegraf
