Zdravlje

POGLEDAJTE ŠTA RADITE SEBI: Evo kako čak i umereni stres menja mozak i na šta vas tera

Hronični stres je, smatraju naučnici, opakiji od čak i od traume, a zbog centara na koje deluje vodi zloupotrebi droga i rizičnom ponašanju.
25.08.2015. - 10:31h

Stres je mehanizam koji omogućava da u deliću sekunde odlučimo hoćemo li se boriti ili bežati. „Pumpa“ adrenalin, kortizol i ostale hormone zbog kojih postajemo snažniji, ali istovremeno gubimo finu motoriku, dok je svesni deo mozga gotovo ugušen.

Ali, davno su prošla vremena kada se čovek svakodnevno sretao s ljutim lavoima, čoporom hijena ili besnim pavijanom. A mehanizam je ostao i nagriza zdravlje.

“Primati su postali taman toliko pametni i organizovani da mogu u slobodno vreme da se posvete zagorčavanju života drugih primata. Ako ste hronično pod psihosocijalnim stresom, to će ugroziti zdravlje. Na kraju krajeva, evoluirali smo tako da budemo dovoljno pametni da možemo uništavati zdravlje”, objašnjava neurolog Robert Sapolski.

Smanjuje mozak  i uništava samokontrolu

Ali, šta tačno stres čini mozgu i kako se to menja vremenom i dalje je nepoznanica i predmet mnogih studija. Istraživanje Univerziteta Jejl pokazalo je da stres smanjuje mozak, što je najizraženije kod centara koji kontrolišu osećaje i metabolizam.

Hronični stres je, smatraju naučnici, opakiji od čak i od traume, a zbog centara na koje deluje vodi zloupotrebi droga i rizičnom ponašanju.

Neurolozi sa Univerziteta Berkli iz Kalifornije dokazali su i da stres povećava rizik od mentalnih bolesti. Čak i slab, ali hroničan stres menja strukturu hipokampusa, dela koji je ključan u obradi sećanja i osećaja. Hormoni poput kortizola i druge fiziološke reakcije remete ravnotežu stvaranja sive i bele moždane mase što menja način rada mozga.

Današnji stres je znatno drugačiji

Situaciju dodatno pogoršava to što nemamo ni sekunde predaha od stresa i što ne možemo sa stresom da se nosimo kao ranije generacije i to što je “naš” stres sasvim drugačiji od njihovog.

“Tempo života, u kojem smo u interakciji 24 sata svih sedam dana u nedelji, finansijski problemi, brige zbog zdravlja, loš san, intertan način života i manjak fizičke aktivnosti, društvena izolacija s jedne strane a mnoštvo društvenih mreža s druge, koje izazivaju teskobu, zagađenje, buka – sve su to značajni stresori modernog doba”, upozorava neurolog Brus Mekjuan.

Mozak je opremljen za traumu, ali ne i za hronični stres

Mekjuan ističe da je trauma u mnogo čemu različita od hroničnog stresa i mozak je obrađuje različito.

Mozak je “opremljen” da se nosi s traumom, ali ne i s hroničnim stresom. Naravno, značajne traume mogu biti okidač hroničnog stresa.

“Postoji pozitivan stres, poput razgovora za posao koji je prošao sjajno i podnošljivi stres poput prekida ili otkaza koji zdrav mozak može savladati ako postoji društvena i finansijska podrška. Ali, postoji i toksičan stres s kojim mozak ne može da se nosi ”, zaključuje Mekjuan.

Izvor: net.hr