Ljudi koji plaču zbog filmova su emocionalno stabilniji i inteligentniji
Priznajte, bar jednom ste zaplakali dok ste gledali neku emotivnu scenu?
Čak 92 posto ljudi zaplakalo je barem jednom zbog dirljive scene filma, pokazalo je istraživanje.
Anonimno, naravno, jer većina ljudi smatra da je plakanje znak slabosti. To posebno važi za muškarce koje odgajaju tako da je samo stoicizam prihvaltjiv. Ali bez obzira na to ko plače i zašto, svojim suzama bi trebalo da se ponosimo, jer su one to što nas čini ljudima, a sada je to potvrdila i nauka.
Plakanje je ono što nas čini saosećajnijma, društvenijima i velikodušnijima, pokazalo je istraživanje.
Upravo je saosećanje vrlina vođa i uspešnih ljudi jer je znak visoke emocionalne inteligencije. Drugim rečima, ako plačete zbog tužnih scena, imate i neverovatne socijalne veštine pa su suze znak emocionalne stabilnosti, a ne slabosti.
A filmovi su najbolji pokazatelj.
Fikcija, bilo filmska ili književna najviše povećava sposobnost saosećanja, pokazalo je istraživanje. Samo oni s razvijenom empatijom mogu da se toliko poistovete s likom da osete njegovu patnju, a potrebno je mnogo mašte da bi se čovek prebacio u zamišljeni svet.
Pitajte samo psihopate (ili pre, verujte istraživanjima) – oni mogu da budu neverovatno inteligentni ali nikako neće moći da shvate dinamiku odnosa književnih likova. Sociopate će je razumeti, ali se neće suosećati ni sa kim. Ni jedni ni drugi neće plakati.
Za razliku od njih, mozak normalnog čoveka neretko se rasplače nakon katarze u radnji filma. Dok gledamo emotivne scene, mozak otpušta oksitocin, snažan hormon i neurotransmiter koji nas “tera” da budemo osećajniji i povezuje nas s drugim ljudima.
Od svih neurotransmitera, upravo je oksitocin najzanimljiviji neuroekonomistima koji proučavaju uticaj hormona na naše odluke, a time i na društvo.
Dr. Paul Zak, vodeći stručnjak za oksitocin naziva ga “molekulom morala”.
Ispitanici koji su gledali dirljivu scenu u kojoj otac razgovara sa sinom o njegovom karcinomu u terminalnoj fazi, imali su 47 odsto više oksitocina u krvi od onih koji su gledali izlet sina i oca u zoo. U drugom delu istraživanja, oni s više oksitocina bili su darežljiviji i uopšteno bolji prema drugima.
Izvor: net.hr
