Gljivice vrebaju na bazenima

Iako se javljaju tokom cele godine, o gljivicama se najviše govori leti. Ne bez razloga, jer vrebaju sa bazena, javnih kupatila, svlačionica, iz tuđih papuča, sa češljeva, kapa...

- Broj obolelih od gljivičnih infekcija značajno raste u ovom periodu. Leti im posebno pogoduju toplota, vlaga, slaba periferna cirkulacija, tesna obuća... Da bi se sprečilo njihovo nastajanje, uz dobru higijenu i izbegavanje tuđih ličnih stvari, treba nositi komotnu obuću i redovno menjati čarape, a po mogućstvu što više nositi obuću sa otvorenim stopalom. Posle kupanja, kritične delove tela dobro osušite i na njih nanesite neutralni puder – kaže za Novosti docent dr Željko Mijušković, dermatovenerolog iz Klinike za kožne i polne bolesti Vojnomedicinske akademije.

Gljivice se najčešće javljaju kod osoba sa oslabljenim imunitetom.

Mogu da zahvate celokupnu površinu kože kao i sluzokožu, a posebno usnu duplju, vaginu i polni organ muškarca, nožne prste, pazuh i nokte.

Sa noktiju ih je i najteže otkloniti. Prepoznaju se po žućkastim uzdužnim prugama ili beličastoj boji, kao i po zadebljanju noktiju. Gljivice mogu da prouzrokuju i otpadanje nokta. Ova infekcija se teško leči specifičnom terapijom koja traje do četiri meseca, pa i duže.

- Gljivice se često se javljaju i između nožnih prstiju. Najviše kod sportista i ljudi koji imaju pojačano znojenje stopala. Postoje i osobe koje imaju gljivice, a ne obolevaju, ali infekciju prenose drugima. Zato menjanje obuće i garderobe sa drugom osobom apsolutno nije preporučljivo, kao ni hodanje bez papuča pored bazena. Međutim, svako perutanje i vlaženje između prstiju ne znači da je uvek reč o gljivičnoj infekciji.

KVASNICE

Gljivice koje napadaju sluzokožu usne duplje i polnih organa su iz reda kvasnica, a među njima je najvažnija kandida. Ima ih više od sto vrsta, pri čemu je kandida albikans najznačajnija. Prevashodno napadaju osobe sa smanjenom otpornošću koja je uslovljena drugim infekcijama, uzimanjem lekova kao što su citostatici i hormonski preparati ili padom imuniteta zbog psihofizičke iscrpljenosti.
Da bi bili u potpunosti sigurni, neophodno je uraditi mikološki pregled, dokazati gljivičnu infekciju i početi lečenje. A da bi dijagnoza bila tačna, najmanje sedam dana pre pregleda zahvaćene površine ne treba da se tretiraju nikakvom terapijom. Nepoštovanje ove preporuke može dovesti do nekorektne dijagnoze, neadekvatne terapije, a posledično i nezadovoljavajućeg ishoda lečenja. Naravno, pacijent mora da se naoruža strpljenjem jer je lečenje višemesečno - kaže naš sagovornik.

Klinička slika zavisi od vrste gljivica i lokalizacije infekcije. Na koži tela najčešće se ispoljavaju ovalna crvenila, koja imaju naglašenu ivicu i blago se perutaju. Na stopalu se takođe uočava crvenilo sa ljuspanjem, a ponekad i vlaženjem kože. Za obolele je, međutim, najdosadniji svrab, posebno izražen noću.

Kod gljivica na glavi vidljivo je crvenilo, ljuspanje, gnojanice, sitni plikovi, kraste, a u težim slučajevima prisutan je i gubitak dlake i neprijatan miris. Poseban oblik gljivične infekcije viđa se u vidu ovalnih, svetlo-braon i crvenkastih fleka na koži trupa i ruku. Posle terapije fleke postaju beličaste, pa često kod pacijenata stvaraju zabunu da je lečenje bilo neuspešno. Međutim, potrebno je samo da prođe izvesno vreme i pigmentacija se vraća.

OPASNO NEPRAVILNO LEČENjE

Lečenje zavisi od vrste gljivica, lokalizacije i starosti pacijenta. Infekcije noktiju se ne leče nanošenjem masti, krema ili losiona. A potpuno je pogrešno bilo koju gljivičnu infekciju lečiti kortikosteroidima. Uz ovu terapiju dolazi do privremenog povlačenja promena na koži, ali i do kasnijeg širenja i zahvatanja dubljih struktura.

Stavljanje ulja kantariona, što se takođe viđa u praksi, nije prihvatljivo, jer produžava lečenje, a lekare “zbunjuje”. Shodno tipu gljivica i ostalim parametrima, lekar treba da odredi odgovarajući antimikotik.

Nelečene gljivice mogu da ostave različite posledice. Na kosmatim delovima stvaraju se ožiljne alopecije gde se kosa trajno gubi. Nekada promene prelaze i u ekcematozne, pa traju više godina. Mogu da proizvedu i mikotoksine, koji direktno oštećuju tkivo ili deluju kao alergeni, dovodeći do pojave alergija.

Izvor: novosti