Uz čokoladu se mršavi? Ma važi! Naučnici otkrili kako su prevarili svet!

"MRŠAVITE dok jedete čokoladu", urlali su naslovi. Tim nemačkih naučnika otkrio je da ljudi koji smanje unos ugljenih hidrata mršave 10 odsto brže ako svakog dana jedu čokoladu. A da li je to istina?

Vest je završila na naslovnici Bilda, verovatno najvećeg evropskog lista, odmah ispod vesti o novim otkrićima vezanim za pad aviona Germanwingsa. Vest se nakon toga proširila internetom i završila u medijima širom sveta. O temi se raspravljalo u televizijskim emisijama, a vest se pojavila i na naslovnici časopisa Shape ("Zašto svaki dan morate jesti čokoladu").

Ne samo da čokolada ubrzava mršavljenje, tvrdilo se u članku, već i pomaže pri smanjenju holesterola. U članku na Bildu citiran je dr. Johannes Bohannon, voditelj istraživanja s Instituta za dijetu i zdravlje: "Najbolje je to da čokoladu možete kupiti na svakom koraku".

Da se predstavim, ja sam dr. Johannes Bohannon. Tačnije, moje je ime John i ja sam novinar. Iako imam doktorat, reč je o molekularnoj biologiji bakterija, ne ljudi. Spomenuti institut je samo internet stranica.

Osim ovih laži, studija je 100 odsto autentična. Moje kolege i ja angažovali smo stvarne ispitanike u Nemačkoj. Sproveli smo klinička istraživanja sa ispitanicima koji su se podvrgli različitim režimima ishrane. Beneficije konzumiranja čokolade o kojima smo pisali u našoj studiji bazirane su na pravim podacima. Realno gledajući, radilo se o tipičnoj studiji.

Što znači da se radilo o groznoj istoriji. Rezultati su beznačajni, a zdravstvene beneficije o kojima su se mediji širom sveta raspisali, potpuno su neutemeljene.

Kako smo to uradili?

U decembru sam dobio poziv reportera Petera Onnekena s jedne nemačke televizije. On i njegova saradnica Diana Lobl radili su na dokumentarnom filmu o dijetnoj industriji i tome koliko se loš zdravstveni pristup može jednostavno pretvoriti u tako zvučne naslove. Onneken se odlučio za gonzo pristup - otkriti kako nešto funkcioniše tako da i sami učinimo isto.

I ranije sam radio na sličnim projektima pa me poziv nije iznenadio.

Onneken i Lobl pripremili su teren. Imali su na raspolaganju nekoliko hiljada evra da angažujemo kuniće za istraživanje, doktora koji će voditi studiju i statističara koji će obraditi nalaze. Jedini problem bilo je vreme jer smo imali samo nekoliko meseci da sve to izvedemo.

Problem je bilo i ime Johannesa Bohannona i ime njegovog instituta o kojem niste mogli pronaći ništa na Google-u. Bilo ko će, uz malo aganžmana otkriti da je reč o prevari.

Kako smo ih prevarili?

Onneken i Lobl nisu gubili vreme. Preko Facebook-a su okupili ispitanike, ponudili im 150 evra za eksperiment koji će trajati tri nedelje. Na kraju su okupili pet muškaraca i 11 žena.

Dr. Gunter Frank pristao je da sarađuje u našoj podvali jer i sam se bavio pseudonaukom u svojoj knjizi, a upravo je njegova ideja bila da se bavimo čokoladom jer mnogi i dalje veruju da su gorke čokolade zdrave samo zato što nemaju dobar ukus.

"To je kao religija", rekao nam je.

Nakon što su ispitanici popunili upitnik da proverimo pate li od prehrambenih poremećaja i boluju li od dijabetesa, Frank im je propisao tri vrste dijeta. Prva grupa unosila je male količine uglljenih hidrata, drugi su bili na istoj dijeti, ali svaki su dan pojeli i malo crne čokolade, a ostale smo zamolili da ne menjaju ishranu. Vagali smo ih svakog jutra, a istraživanje se završilo sa još jednim upitnikom i analizom krvi.

Konačni nalazi su pokazali da su oni koji su jeli tamnu čokoladu mršavili više.

O čemu je reč?

Sigurno ste pomislili: "U redu, istraživanje jeste pokazalo da se uz tamnu čokoladu mršavi brže. Nije li to poenta? Ne funkcioniše li tako nauka?"

Otkriću vam jednu naučnu tajnu. Izmerite li veliki broj karakteristika na malom broju ljudi, gotovo ćete sigurno dobiti "statistički značajan" rezultat. Naša studija uključivala je 18 različitih karakteristika (težina, holesterol, krvni pritisak, kvalitet sna itd.) i petnaestero ispitanika (jedna je osoba otpala). Takav pristup studija savršen je recept za lažno pozitivne rezultate.

Razmišljajte o ovom kao o srećkama. Sa svakom imate malu mogućnost dobitka o kojem naknadno možemo razvezati priču. Što više srećki kupite veća je šansa da ćete dobiti. Nismo znali šta će u našem slučaju biti dobitak. Rezultati su mogli da pokažu da čokolada popravlja san ili smanjuje krvni pritisak, ali znali smo da ćemo dobiti barem jedan "statistički značajan" rezultat.

Svaki put kada čujete taj izraz, imajte na umu da se radi o rezultatima koji imaju malu "p" vrednost. Slovo "p" ima veliku moć, a minimum je 0.05 što znači da postoji samo pet odsto šanse da vaši rezultati pokazuju slučajnosti. Što više srećki kupite, veće su šanse dobitka. Koliko srećki treba da kupite?

P(dobitak) = 1 - (1 - p)n

S naših 18 karakteristika imali smo 60% šanse da dođemo do relevantnih rezultata.

To je klasično petljanje s pristupom eksperimentu da bi odvukli vrednost "p" ispod 0.05 i radi se o velikom problemu. Većina naučnika iskrena je, ali rade to nesvesno. Dobiju negativne rezultate, uvereni su da su pogrešili i ponavljaju eksperiment dok ne "proradi".

Ali, čak i da smo pazili da to ne radimo, naše istraživanje je od starta bilo promašeno zbog malog broja ispitanika što povećava broj faktora na koje ne možemo da utičemo. Primer, težina žena može varirati i do nekoliko kilograma tokom menstruacije što je daleko više od razlike u kilaži između onih koji su jeli čokoladu i onih koji nisu. Zato, da bismo dobili relevantne podatke, trebali bismo da angažujemo veliki broj ljudi i uskladiti godine i pol. Mi to nismo učinili.

Bolje bi vam bilo da proričete iz kafe nego da se bavite našim rezultatima. Čokolada možda ubrzava mršavljenje, a možda ima upravo suprotno delovanje. Isto tako, ko zna šta su radili kad nisu bili pod našim nadzorom. Mi ih nismo pitali.

Na svu sreću, naučnici su se opametili pa niko ni ne raspravlja ozbiljno o istraživanjima s manje od 30 osoba koje učestvuju. No, mnogi se na to ne obaziru.

600 eura

Došlo je vreme da svoje naučno otkriće podelimo sa svetom. Studiju smo poslali na adrese 20 stručnih publikacija i čekali odgovor.

Nekoliko njih prihvatilo je studiju, a mi smo se odlučili za "International Archives of Medicine". Izvršni direktor Carlos Vasquez u emailu nam je napisao da imamo "odličnu studiju" i da za samo 600 eura možemo da budemo objavljeni.

Nakon što smo platili traženi iznos, trebalo je manje od dve nedelje da objave naše istraživanje. Nisu izmenili ni jednu reč.

Žrtve

Nakon toga nazvao sam prijateljicu koja radi u naučnom PR-u da mi pomogne u privlačenju pažnje mainstream medijima.

Ključna stvar je eksploatisati neverovatnu lenjost novinara. Ako informacije servirate na pravi način, gotovo savršeno možete da utičete na to kako će konačni članak izgledati.

Štaviše, većina novinara samo je copy-paste ono što smo poslali.

Ali, to nije dovoljno.

Osmislili smo i nekoliko videa i angažovali muzičare da o čokoladi i gubljenju kilograma naprave baladu. Onneken je sastavio saopštenje koje smo poslali medijima i dodatno ih namamili detaljem o "ekskluzivi".

Sve ostalo bilo je na novinarima.

U isto vreme sam osećao ponos i gađenje kad smo slali ovaj mamac.

Ulov

I pre nego smo to očekivali, Bild je već izjurio s naslovom "Oni koji jedu čokoladu, biće mršavi". Čak nas nisu ni kontaktirali. Nakon toga završili smo u Daily Staru, Irish Examineru, Cosmopolitanu, Times of India, Huffington postu pa čak i u vestima u Texasu i australijskom jutarnjem šouu.

Čak i kad su me zvali, novinari su postavljali površna pitanja, a nikom od njih nije ni palo na pamet da proveri s koliko smo ispitanika radili niti su imali želju da kontaktiraju stručnjake i prove da li ima naše istraživanje težinu.

Naravno, ne radi se o portalima i novinama koje su samo pojam novinarske vrline, ali čak i ozbiljniji listovi koji bi temi trebalo da pristupe ozbiljnije, nisu konstatovali rupe u našoj priči.

Nažalost, naši su videi podbacili, a većina se odlučila za blago pornografske fotografije žena koje jedu čokoladu.

Za kraj

Treba li da se zbog ovoga uopšte zabrinemo? Oni u potrazi za relevantnim savetima svakodnevno su suočeni s nizom smernica - so je loša, so je dobra, proteini su dobri, proteini su loši, masnoće su loše, masnoće su dobre. To se neprestano menja. Ali, hoće li nauka otkriti šta je dobro, a šta loše? Pogotovo u vremenu "epidemije gojaznosti". Očekivali bismo da će najbolji od najboljih pronaći rešenje.

Možda ne.

Čak i ozbiljna istraživanja donose zbunjujuće rezultate. Na jedno od ozbiljnijih istraživanja potrošeno je milijardu dolara, a na kraju nisu mogli da otkriju da li je izbegavanje masnoća dobro ili loše.

Jednim delom za sve su krivi i novinari koji na dnevnoj bazi moraju da hrane "informativnu zver", a priče o neverovatnim dijetama često najbolje prolaze. Novinari čak ne moraju ni da izađu iz kuće da bi došli do informacija. Samo copy-paste saopštenja, stave stock fotku i to je to.

Ljudi se predugo ovom granom nauke bave kao da je reč o trač rubrici. Nadamo se da će naš eksperiment to promeniti.

Ipak, postoji tračak nade u ovoj tragikomediji. Naime, novinari su samo preneli neproverenu informaciju, ali čitatelji su bili skeptični. Mnogi su u komentarima doveli u pitanje ovu studiju i postavili pitanja koja novinari nisu.

Izvor: Index.hr