Ko je ustvari kriv za vašu gojaznost?
Ako posegnete za sočnim komadom čokoladnog kolača, iako pokušavate da budete na dijeti, činite li to svojom voljom ili su vas na to naterale bakterije koje se nalaze u vašem organizmu?
Ovo je pitanje postavio u svojem članku u naučnom časopisu 'BioEssays' doktor Karlo Malej s kalifornijskog Univerziteta u San Francisku. "Bakterije koje se nalaze u crevima su manipulatori. Postoji ceo niz različitih interesa koje imaju mikrobi, od kojih su neki usklađeni sa našim prehrambenim ciljevima, a neki ne."
Ako vam zvuči neverovatno da bi oblici života - premali da bi bili viđeni golim okom - mogli upravljati našim ponašanjem, setite se samo da bakterija koje se nalaze u telu ima barem deset puta više od naših ćelija (prema nekim procenama omer je 100:1 u korist bakterija).
Naša creva prepuna su različitih bakterijskih vrsta od kojih svaka ima svoju omiljenu hranu. I dok cenimo to što one imaju moć usitnjavanja hranjivih materija koje mi sami ne možemo, ovoj simbiotskoj vezi ne nedostaje napetosti. Naime najzdravija prehrana za neke vrste bakterija nije uvek dobra za nas ili ostale 'članove' našeg unutrašnjeg ekosistema.
Postavlja se pitanje mogu li te bakterije uticati na ono što jedemo, kako bi one uživale. Malej i njegova koleginica i koautorka članka, dr. Atena Aktipis, veruju da je odgovor potvrdan, jer smatraju da te bakterije u naš probavni sistem otpuštaju molekule koje se prenose imunološkim, endokrinim i živčanim sistemom kako bi signalizirali mozgu koja hrana mu treba. Na neki način, to je kao da bakterije svojevoljno naručuju brzu hranu, jer im se prohtelo, a vaše telo im to i osigurava.
Autori preporučuju da se testira njihova teza da bakterije 'šefuju' našom prehranom, te navode primer Japana. Tamo su naime alge deo ishrane, pa su kod ljudi uobičajeno pronađene bakterije koje su specijalizovane za njihovo probavljanje. Ako se te iste bakterije presele u probavu nekog Zapadnjaka, hoće li on odjednom početi da žudi za algama? Istovremeno, može biti da su se te bakterije udomaćile kod Japanaca zato što su alge deo ondašnje kuhinje, pa su se bakterije tek prilagodile uslovima.
Na sreću, nismo prepušteni na milost i nemilost malim moćnicima nego možemo pružiti otpor, ističe dr. Malej. "Naša ishrana ima veliki uticaj na bakterijsku populaciju u našem probavnom sistemu. To je čitav ekosistem koji se konstantno razvija tokom minuta." Tako da ako unutar 24 sata potpuno promenite ishranu, znajte da će se i unutar vas dogoditi značajne promene, jer će se broj onih bakterija koje se najviše mogu koristiti vašom novom ishranom ubrzano povećati.
Ovo objašnjava i zbog čega probiotici pozitivno utiču ne samo na naše zdravlje, nego i raspoloženje. "Neravnoteža sastava crevnih bakterija može se lako promeniti uz prebiotike, probiotike, antibiotike i promene u ishrani, a neravnoteža u tom sistemu nudi novi pristup ispitivanju problema gojaznosti i nezdrave ishrane", zaključili su autori.
