Da li ste znali koliko ubod komarca može da bude opasan?
Vektorske zarazne bolesti su bolesti čiji uzročnik (bakterija, virus, rikecija, parazit) izvesno vreme, pre nego što dospe u svog domaćina, provede u vektoru (komarac, krpelj i različite druge vrste insekata). Nakon takozvanog spoljašnjeg perioda inkubacije (vreme neophodno da vektor postane zarazan), vektor prenosi uzročnika zaraznih bolesti na osetljivog domaćina (čovek, životinja) ubodom/ujedom. Inficirani vektori najčešće doživotno prenose uzročnika.
Svetski dan zdravlja, 7.april ove godine je posvećen vektorskim zaraznim bolestima i obeležava se pod sloganom „Vektorske zarazne bolesti: mali ubod, velika opasnost“. Svetska Zdravstvena Organizacija je ovaj značajan datum u kalendaru zdravlja posvećuje ovoj temi zbog rastućeg javno zdravstvenog značaja koji ova grupa bolesti ima tokom protekle dve decenije.
Ovogodišnja kampanja obeležava se sa ciljem podizanja svesti o značaju vektorskih zaraznih bolesti i mogućim posledicama po zdravlje ljudi, kao i podizanje nivoa znanja o mogućnostima njihove prevencije. Specifični ciljevi ovogodišnje kampanje usmereni su na mere prevencije namenjene stanovništvu u sredinama u kojima su vektorske zarazne bolesti endemski prisutne, putnicima u međunarodnom saobraćaju, kao i unapređenju intersektorske saradnje u cilju prevencije, sprečavanja i suzbijanja vektorskih zaraznih bolesti.Vektorske zarazne bolesti čine 17% globalnog opterećenja zaraznim bolestima. Najsmrtonosnija među njima je malarija, od koje u svetu godišnje umre 1,2 miliona ljudi, pretežno Afričke dece mlađe od 5 godina. Prema procenama SZO, više od 2,5 milijarde ljudi u više od 100 zemalja sveta je pod rizikom obolevanja od denge, dok oko 1,3 miliona ljudi širom sveta godišnje oboleva od lajšmanijaze.Groznica Zapadnog Nila je značajan javnozdravstveni problem kako u EU i zemljama u okruženju, tako i u našoj zemlji.
Više od polovine svetske populacije je u opasnosti od obolevanja od ovih bolesti, a učestala putovanja, trgovina i migracije učinile su da opasnost od ovih bolesti bude još veća.
Na teritoriji Republike Srbije registruju se pretežno slučajevi obolevanja od lajmske bolesti, importovane malarije i kožne lajšmanijaze. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ u 2012. godini, na području Republike Srbije, prijavljena su ukupno 974 slučaja obolevanja od bolesti iz ove grupe, sa incidencijom 13,55/100.000. U posmatranom periodu na teritoriji Republike Srbije registruje se trend porasta stope incidencije vektorskih zaraznih bolesti, usled rasta stope incidencije lajmske bolesti.
Imajući u vidu pretnju koju vektorske zarazne bolesti predstavljaju po zdravlje stanovnika, uz nedostatak efikasnih lekova i vakcina, mere prevencije bolesti i kontrola vektora su od vitalnog značaja u smanjenju globalnog opterećenja populacije ovim bolestima.
Prevencija ovih infekcija podrazumeva mere lične zaštite, kao što je nošenje adekvatne odeće, koja predstavlja barijeru protiv ujeda, sprovođenje mera za smanjenje broja vektora u samim kućama, stanovima (zaštitne mreže na vratima i prozorima) i preduzimanje mera neophodnih za smanjenje ili potpuno uklanjanje staništa pogodnih za razvoj i razmnožavanje vektora u neposrednoj nokolini stambenog prostora i zajednici (pokrivanje kontejnera sa vodom, eliminacija bara i drenaža na mestima gde se voda zadržava, uklanjanje svih nepotrebnih posuda u kojima se voda zadržava).
Izvori: Dom zdravlja Vračar, Dom zdravlja Voždovac
