Šta izaziva bolesti srca?

Da bi srce normalno radilo, neophodno je da krv neometano cirkuliše, a bolesti srca javljaju se kada su koronarne arterije, kroz koje krv prolazi, blokirane nagomilanim masnim naslagama. Koronarne arterije vremenom postaju "obložene" slojem supstanci, formiranih od holesterola. Ovaj proces začepljenja arterija poznat je kao ateroskleroza.

Supstance koje se talože na unutrašnjoj strani zidova arterija, smanjuju prostor kroz koji krv teče i ometaju dotok hranljivih materija, što znači da arterije vremenom gube svoju elastičnost. To može dovesti do povišenog krvnog pritiska, koji takođe povećava rizik od srčanih oboljenja. Isti proces događa se u arterijama u drugim delovima tela, zbog čega se povećava pritisak na srce.

Ukoliko su arterije delimično zapušene, osoba može imati bolove u grudima, koji se šire preko gornjeg dela tela, jer se srce bori da nastavi normalno da radi uprkos nedovoljnom snabdevanju kiseonikom. Ljudi koji zbog ovih naslaga imaju sužene arterije, izloženi su i većem riziku od srčanog udara.

Naravno, na rizik od razvoja ateroskleroze i uopšte bolesti srca, utiču i genetski faktori, ali i način života. Loše navike, kao što su nezdrava ishrana, nedovoljno fizičke aktivnosti, pušenje, povećavaju rizik od ovih bolesti. Takođe, osobe koje imaju dijabetes i visok krvni pritisak sklonije su srčanim bolestima.

Zašto dolazi do srčanog udara?

Do srčanog udara dolazi ukoliko su arterije potpuno zapušene. Najčešće se događa kada plak, supstanca koja se taloži na zidovima arterija i sužava ih, pukne. Ovo izaziva formiranje krvnog ugruška ili tromba, koji potpuno blokira protok krvi kroz arterije, zbog čega srce ne može normalno da funkcioniše.

Ishod srčanog udara zavisi od veličine dela mišića koji se ošteti prilikom začepljenja krvnih sudova. Što je manje oštećenje, veća je šansa za oporavak.

Izvor: Mondo