Volite popodnevnu dremku: Evo šta to govori o vama i kako ona utiče na vaš organizam
Ima li šta lepše nego nakon napornog radnog dana malo odmoriti? Popodnevna dremka kao stvorena je za odmor i opuštanje posle posla ili napornog dana, pogotovo u zimskom periodu. Ali kakav uticaj ona može imati na naše zdravlje i koliko je zdravo i pravilno da svaki dan nakon posla odremamo bar po dvadeset minuta.
Studije pokazuju da je popodnevna dremka odlična kako za decu tako i za odrasle. Kratka dremka u kasno popodne može vam pomoći da poboljšate memoriju, popravite raspoloženje i ublažite stres.
Vrste dremki
Nisu sve dremke iste, neke nam mogu pomoći da se opustimo i odmorimo svoj organizam, dok druge mogu uticati negativno na naše zdravlje. Zato se one mogu kategorizovati na različite načine.
Dremka oporavka: Ova vrsta dremke odlična je ukoliko ste prethodnu noć imali manjak sna, kako se ne biste osećali umorno i nadoknadili energiju poželjno je da odspavate tokom popodneva. U ovu vrstu dremke može se takođe dodati i potreba za oporavkom organizma kada imamo virus ili smo bolesni. Kako bi imuni sistem uspeo da se odbrani od virusa potrebna mu je dodatna energija i odmor, zbog toga je ova vrsta dremke i više nego poželjna.
Bebi dremka: Ovakva vrsta dremke obično je prilagođena kod beba ili male dece koja imaju različite potrebe od odraslih. Za njih je popodnevna dremka gotovo obavezna kako bi pravilno uticala na njihov rast i psihofizički razvoj.
Koliko dugo bi trebalo da dremamo?
Jedan od značajnih faktora odgovornih za različite efekte dremke je njihova dužina. Kad god zaspimo, počinjemo da se krećemo kroz niz faza spavanja.
Istraživači su otkrili da je petominutno dremanje prekratko da bi se dovoljno duboko kretalo kroz faze spavanja i donelo značajnu korist. S druge strane, spavanje 30 minuta ili duže daje telu dovoljno vremena da uđe u dubok (sporotalasni) san.
Međutim, predugo dremanje ili buđenje iz sporotalasnog spavanja može nas učiniti osetljivim i pospanim dosta duže vremena. Ovaj period pospanosti naziva se i „inercija spavanja“.
S obzirom na ova razmatranja, najbolja dužina dremke u većini situacija je ona koja je dovoljno duga da bude osvežavajuća, ali ne tako duga da nastupi inercija spavanja.
Dremanje u trajanju od 10 do 20 minuta smatra se idealnom dužinom. Izuzetak je dremka koja nastaje kada smo prehlađeni ili dremka kod dece koja ne bi trebalo da bude ograničena na 20.minuta dnevno. Ukoliko ste zdravi i želite da odmorite tokom dana, nemojte to činiti duže od 20.minuta do pola sata, kako popodnevna dremka ne bi poremetila vaš večernji san.
Prednosti dremanja
Dremanje tokom dana umanjuje homeostatski nagon spavanja, što nam može pomoći da se osećamo budnije i da bolje radimo. Dremka takođe igra posebnu ulogu za vozače. Vožnja dok ste pospani je opasna za vas, vaše putnike i druge na putu.
Pospani vozači učestvuju u stotinama hiljada automobilskih nesreća svake godine. Pre ili nakon što nastavite putovanje na drumu dobro se odmorite i naspavajte, iako je i kofein preporučljiv za umorne vozače, on ipak ne daje dugoročno rešenje. Dremka takođe pozitivno može uticati i na smenski rad, odmor pre noćnog posla pomoći će vam da steknete energiju i koncentraciju neophodnu za noćni rad.
Dremka može biti i štetna
Iako deluje skoro nemoguće, jer ne postoji ništa slađe od odmora, popodnevna dremka može loše uticati na naš organizam u određenim slučajevima. Dremanje nije za svakoga.
U stvari, nekima je dremka kontraproduktivna. Iako smanjenje pritiska u snu može pomoći u borbi protiv umora, takođe može da ometati vašu sposobnost da zaspite pred spavanje.
Ljudi koji imaju problema sa dremanjem ili noćnim spavanjem, na primer, oni sa nesanicom, možda žele da izbegnu dremanje.Inercija spavanja (pospanost nakon buđenja iz dremke) može se svesti na minimum ili izbeći kraćim dremanjem. Međutim, i dalje se možete osećati dezorijentisano čak i nakon kratkog spavanja, pa će dremanje možda ometati ako nakon dremke treba da se vratite na posao.
Zato je najbolje da, pre nego što dremnete, navijete alarm na svom telefonu, kako vas dremanje ne bi poremetilo u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Pre dremke potrudite se da ne razmišljate o izvorima svog stresa.
Ako imate problema sa otpuštanjem, zabrinuti ste i imate gomilu obaveza, pokušajte da vežbate vežbe opuštanja. Oni vam mogu pomoći da zaspite i probudite se iz dremke osećajući se osveženo i napunjeno. Zato uživajte u popodnevnoj dremci i čuvajte svoje zdravlje.
Izvor: Sportomdozdravlja.rs
