Žeđ nikako ne smete da ignorišete
Samo je kiseonik telu potrebniji od vode koju često zanemarujemo prilikom unosa potrebnih materija u organizam.
Hidrataciju tela treba održavati redovnim unosom tečnosti, oko čaše vode ne češće od svakih 15 minuta do pola sata po nekoliko gutljaja.
Rehidratacija je proces koji traje pa našem telu moramo dati vremena da tečnost prihvati i iskoristi.
Disanje, metabolizam, probava, prenos hranjivih materija do naših stanica, uklanjanje otpadnih materija, optimalan pritisak te regulisanje temperature, neke su od telesnih funkcija koje se mogu postići samo uz prisutnost vode. Samo je kiseonik neophodniji od vode za održavanje života svih organizama.
Ako ustanovite da kroz duži period niste unosili tečnost ili da su vam suva usta, a pokreti spori te osećate pad koncentracije i nagli umor, vreme je za rehidrataciju jer su se javili prvi znaci blage dehidratacije i treba izbeći intenzivan osećaj žeđi. Nagon za unosom tečnosti (žeđ) nije toliko jak kao nagon za jelom (glad), ali je puno važniji.
Kad god telo postane pregrejano, 2 miliona žlezda znojnica počne lučiti znoj koji oko 99 posto čini voda. Isparavanjem znoja najveći deo toplote odlazi na površinu i tako hladi telo. Nema svako istu sposobnost znojenja, tj. neko u određenim uslovima gubi 1 litru dok neko drugi 1,5 litru. Izgubljeni znoj se mora u potpunosti nadoknaditi unosom tečnosti.
Neka vas osećaj koji imate kada pijete gazirane napitke ne zavara jer oni samo prividno otklanjaju žeđ, prava istina je da CO2 iz tih napitaka nadima želudac i stvara osećaj punoće, što dovodi do manjeg unosa tečnosti u danu. Kafa i alkoholna pića imaju diuretski učinak pa je preporuka izbegavati ih u vreme visokih temperatura i povećanog intenziteta, ili ih svesti na manju meru.
Kruženje vode u telu mora biti u pravilnoj ravnoteži što je otežano pri ekstremnim klimatskim uslovima, tj. vrućinama koje nam opet slede, pa ne zaboravite na svoje telo i izbegnite posledice koje donosi dehidratacija i uživajte u letu.
Izvor: novosti
