Zdravlje

Sve prednosti heljde: Kontroliše nivo šećera u krvi, reguliše probavu i čuva srce!

U poslednje vreme heljda je postala proizvod o kojem se sve više priča. Razlog zbog kojeg je tako popularna svakako je njen nutricionistički sastav, ali i činjenica da je mogu konzumirati osobe koje su intolerantne na gluten.

12.12.2019. - 08:20h
Heljda ne sadrži gluten, pa je često koriste osobe koje su intolerantne na ovaj sastojak
Heljda ne sadrži gluten, pa je često koriste osobe koje su intolerantne na ovaj sastojakfoto: Depositphotos/5seconds

Poreklo

Heljda je zapravo drevna namirnica poreklom iz srednje i istočne Azije, ali je tek poslednjih desetak godina postala popularna. Najviše se uzgaja u Rusiji, Kazahstanu, Kini i istočnoj i srednjoj Evropi.

Postoje dve vrste heljde: obična (Fagopyrum esculentum) i tartarna heljda (Fagopyrum tartaricum) i obe se koriste za kuvanje.

Heljda – pseudožitarica

Heljda pripada grupi namirnica koje se obično nazivaju pseudožitarice ili lažne žitarice. Pseudožitarice su semenke koje se konzumiraju i pripremaju kao klasične žitarice, ali po sastavu nisu iste. Ostale poznate pseudožitarice, osim heljde, su kinoa i amarant, sirak i tef.

Iako se po nazivu i grupi svrstava u isti "koš" kao i pšenica, glavna razlika između heljde i pšenice je to što heljda ne sadrži biljni protein gluten, pa osobe koje su intolerantne na gluten najčešće kao zamjenu za obično brašno koriste upravo heljdino brašno.

Sastav

Heljda je popularna kao zdrava hrana zbog visokog udela proteina i bioflavonoida. Ona sadrži minerale, poput gvožđa, mangana, magnezijuma i joda, te vitamine B1 i B2, a za razliku od drugih žitarica, sadrži veliku količinu antioksidansa.

Osim toga, heljda u svom sastavu ima više od 80% skroba, a ostatak čine belančevine, vlakna, proteini i masti.

Zdravstvene prednosti

Heljda pomaže u kontroli šećera u krvi pa je zbog toga neki stručnjaci smatraju pogodnom za osobe koje pate od dijabetesa tipa 2. Iako se većinom sastoji od skroba, zbog vlakana koja se nalaze u sastavu heljde, ona je dobra i za rad creva i probavni sistem.

Isto tako, otkriveno je da heljda poboljšava lipide u krvi pa se smatra faktorom za smanjenje rizika od srčanih bolesti.

Kuvanje

Heljda se sve češće koristi u kuhinji, a zapravo je vrlo jednostavna za pripremanje. Ona kuvanjem omekša, ali ostaje u istom obliku. Recepti s heljdom postaju sve popularniji u poslednje vreme, pa se ona često prerađuje u brašno, kašu ili se od nje pravi testenina. Kaša, odnosno heljda skuvana u vodi, koristi se na isti način kao i pirinač, a glavni je sastojak mnogih tradicionalnih evropskih i azijskih jela.

Heljdino brašno je prilično cenjeno i može se pronaći u specijalizovanim prodavnicama, a komercijalna testenina od heljde uglavnom sadrži malu količinu heljde pa se preporučuje da je radije napravite sami.

Izvor: Centar zdravlja